Nikola JEVREMOVIĆ

1. avgust 2024.

Šta su pušili ovi iz Little Bat Games studija, pa da igru nazovu Vampire The Rapist!?! A, ne, ček... Vampire Therapist! Ahaaa... Šta su pušili ovi iz Little Bat Games studija? Zašto bi vampirima bila potrebna terapija? Besmrtni su (čitaj: mogu da se posvete svakom kutku Elden Ringa...). Uz to, imaju redovan san u kovčegu tokom dana i lagan prolaz kod mlađanih gotičarki tokom noći. Takođe, ovekovečeni su u bezbroj književnih i filmskih remek-dela (na primer, „Ćao inspektore 2: Vampiri su među nama”, gde ćeš više?). No, surovi profesionalizam nalaže da i ovakvim naslovima damo šansu. Nek’ je tako, jer iako je isprva delovao isuviše indie za sopstveno dobro, Vampire Therapist ispade prilično edukativan i originalan, te je sa lakoćom držao pažnju.

Ova minimalistička narativna avantura pripoveda iz perspektive Sema Volsa, nekadašnjeg razbojnika iz vremena Divljeg zapada čijih, za vampirske pojmove balavih, 150-ak leta ga i dalje čini „zelenom” krvopijom. Sticajem okolnosti, naš ljubazni, prostodušni junoša je tokom svog bivstvovanja na ovom svetu zapatio nekolicinu trauma sa kojima se teško miri, te je, putem novotarije zvane internet, stupio u kontakt sa izvesnim Andromakosom iz Berlina, vampirom kilometraže od oko tri milenijuma, koji mu nudi pomoć. Međutim, kako će se ispostaviti, od Sema se ne očekuje samo da bude pacijent, već i terapeut nekolicini vampira koji će ga tokom igre posećivati u jednoj od odaja vampirskog kluba...

Gameplay je vrlo sveden. Sa leve strane ekrana je Sem, sa desne sagovornik, a u sredini ponuđeni odgovori kojima terate tok razgovora, pa i samu radnju. Statična pozadina se smenjuje u zavisnosti od lokacije gde se konverzacija vodi. To nipošto ne treba protumačiti kao hvatanje krivina od strane razvojnog tima. Priča o besmrtnom kauboju na putu ka samoisceljenju vrlo je dobro napisana i dozirano se odmotava. Stripovske ilustracije likova su odlične, kao i glasovna gluma koja verodostojno dočarava njihove ličnosti. Ako negde omanete, nema penala, te je očigledno da namera autora nije da vam testira reflekse ili živce, već da, putem živopisne vampirske ambalaže, približi ideju psihoterapije.

U praksi, to činite tako što svojim klijentima tokom razgovora skrećete pažnju da su podlegli štetnoj praksi koju psiholozi nazivaju kognitivna distorzija. Laičkim jezikom (a, inače, kao da raspolažemo nekim drugim), to mu dođe mentalna gimnastika koju naš mozak svakodnevno primenjuje kako bi svario spoljni svet, što nas neretko deprimira ili koči u ličnom razvoju. Ima ih podosta, a među njima su isključivost (situacija je crna ili bela, nema nijansi), personalizacija (sve se vrti oko pojedinca), iluzija kontrole (sve zavisi od nas), preuveličavanje i generalizacija. Dakle, potpuno je sumanuto pomisliti da su svi iz redakcije opsednuti velikim i savršeno oblim grudima Sidni Svini, jer ukusi su različiti i možda neko ne voli... Dobro, nije baš najbolji primer, ali razumete na šta ciljamo.

Očekivano, pacijenti stari par stotina ili, u pojedinim slučajevima, hiljada godina, nakupili su dosta materijala za terapiju, pa ćete ih lečiti veoma postepeno, u više rata. Svaki je priča za sebe i ište različit pristup. Preplitanja između različitih distorzija, naročito u kasnijim fazama igre kada se one nakote, zahtevaju pažljiviju analizu onoga što je sagovornik izgovorio. Jedna je dominantna, ali ostale nije uvek jednostavno uočiti. Doduše, verujemo da vam to neće teško pasti, jer Vampire Therapist štriklira glavnu kućicu svake narativne avanture. Bilo da je reč o priči samog protagoniste ili klijenata, zaista želimo da znamo kako će se sve završiti!

Tamo negde je igra za svakoga, a ako vas psihoterapija interesuje, ova je za vas! Kao što sami autori, koji su je izradili u dosluhu sa pravim terapeutima, vele, ona nije zamena za pravo celjenje uma! Međutim, cenimo da je dosta dobar prozor u taj svet, pa je zainteresovanima zdušno preporučujemo.