Word je kao tekst procesor godinama neprikosnoven u poslovnom svetu, a, kako stvari stoje, još dugi niz godina neće na tom planu biti nikakvih promena. Ipak, ma koliko on bio moćan program, to bogatstvo opcija nekad može da bude mač sa dve oštrice jer je teško zapamtiti ogromnu količinu komandi i prečica koje on poseduje. Umesto da poveća produktivnost, u slučajevima kada treba napisati tekst u nekoj formi koja se razlikuje od uobičajene, petljanje po opcijama može samo da uspori korisnika i da mu prekine nit razmišljanja. U slučaju da od pisanja zarađujete za život (ne mislimo na nas novinare, već pre svega na pisce romana, scenarija i dramskih komada), neprekidan tok razmišljanja je od velike važnosti kako bi se dijalozi između karaktera ili opisi scena napisali na najbolji mogući način.

Autori programa Final Draft su uočili tu činjenicu i napravili tekst procesor koji je namenjen baš ovoj ciljnoj grupi korisnika. Startovanjem programa dobićete utisak kao da se nalazite ispred neke osakaćene verzije Worda ili čak WordPada. Iza te jednostavne spoljašnosti krije se dosta složen sistem koji će gotovo sve sporedne radnje oko pisanja preuzeti na sebe. Format zapisa teksta napravljen je po standardu za pisanje scenarija. Umesto da gubite vreme formatirajući tekst, sada možete da se koncentrišete na samo pisanje. Sve ostalo će program da uradi umesto vas. Svi elementi scenarija će se automatski postavljati na odgovarajuće mesto. Likovi koji se pojavljuju u tekstu smeštaju se u posebnu bazu, odakle se preko opcije SmartType automatski prikazuju na ekranu već posle nekoliko otkucanih karaktera.

Pošto glumci obično koriste tzv. indeks kartice u kojima su upisani pojedinačni komentari koje treba da izgovore tokom scene, Final Draft može iz glavnog teksta da generiše ove kartice, a na raspolaganju je i mogućnost njihovog direktnog popunjavanja.

Proces pisanja scenarija će najslikovitije biti opisan na jednom primeru. Recimo da treba napisati novu scenu. Prvo što ćete napisati jeste naslov scene i program se automatski prebacuje u taj način funkcionisanja. Zatim sledi uobičajen pritisak na taster ’Enter’ za prelazak u novi red. U Final Draftu to znači da se iz odeljka za naslov scene prelazi u odeljak za „akciju”, uz prateću promenu formatiranja teksta. Svaki sledeći pritisak na ’Enter’ držaće se istih podešavanja vezanih za akciju. Ukoliko, pak, u novom redu upišete ime lika (ranije definisanog u listi likova) ili otvorite znake navoda, program će se odmah prebaciti u „dijalog” režim i slično. Ukoliko pišete scenu s dijalogom između dva lica, njihov tekst može da se prikaže paralelno u okviru jedne stranice (replike prvog lica s leve strane, a drugog s desne).

Na prvi pogled može da izgleda kao da su autori zaboravili na neke „prizemne” stvari, kao što je recimo mogućnost izmene fontova. Ipak, u skladu sa filozofijom programa, sve što nije neophodno za pisanje uklonjeno je s ekrana. Definisanje fontova, ručno formatiranje dokumenta, definisanje stranica, hederi i futeri, bukmarkovi, pa čak i makroi postoje, ali se do njih može stići isključivo preko menija. U okviru programa postoji i veliki broj predefinisanih šablona za različite vrste scenarija. Snimanje se vrši u posebnom Final Draft formatu ili u nekom od poznatijih i široko korišćenih formata (TXT, PDF, RTF, HTML...), uz napomenu da Word format (DOC) nije podržan.

Uz glavni program se dobija i jedan pomoćni alat, Tagger - The Final Draft BreakDown Utility. U njemu se pomoću specijalnih tagova mogu definisati pojedini delovi scenarija koji će se formirati prema programu snimanja filma (serije, pripreme pozorišnog komada itd.). Ako je po planu predviđeno snimanje dve potpuno nepovezane scene u jednom danu, uz korišćenje ovog alata najlakše će se doći do potrebnih delova scenarija, bez obzira na to gde se oni fizički nalaze u okviru fajla.

Ne znamo da li su se autori ovog programa ikad oprobali u literarnim vodama, ali im moramo priznati da za to svakako imaju afiniteta. Detaljnost s kojom su realizovali prateći tutorijal graniči se sa fanatizom. Šta drugo reći o činjenici da se samo uvodni deo tutorijala, u kojem se navodi sadržaj paketa i procedura instalacije i deinstalacije, proteže na čitave 33 stranice teksta. Iako je program u suštini sasvim solidan, nedostatak kompatibilnosti sa Wordom i bacanje akcenta samo na jednu (realno veoma malu) ciljnu grupu korisnika učiniće ga nezanimljivim velikom broju potencijalnih korisnika što je, moramo priznati, velika šteta.