Nikola STOJIĆ

1. decembar 2023.

Postoji dosta stvari koje su našem umu nerazdvojne: Burek i jogurt, kafa i sok, YouTube i dobar adblocker. Sve pobrojano može se konzumirati odvojeno, ali je upravo čar njihovog konzumiranja u tome kada se konzumiraju zajedno, čineći celokupan doživljaj boljim. YouTube i reklamiranje sada već imaju istoriju koja je duga skoro sedamnaest godina. Reklame koje su sada centar kontroverze, nekada su bile jedva primetne, uskladištene u donjem delu video playera, pojavljujući se u tekstualnom obliku. Kako je tehnologija napredovala, napredovao je i YouTube u tehničkom smislu, zajedno sa korisnicima platforme.

Dovoljno je bilo pogledati ko su nekada bili YouTuberi. Sama platforma zamišljena je kao mesto gde svako može podeliti video-snimak o bilo kojoj temi, o čemu i svedoči prvi postavljeni snimak na platformi, na kom je jedan od osnivača u poseti zoološkom vrtu. Organizovani kanali i ostale funkcije, poput plaćenog članstva, i slični dodaci, došle su mnogo kasnije. Jednostavno, YouTube je predstavljao način da se video-snimci podele sa svetom, gde je svako urednik svog TV kanala sa jedne strane, a sa druge kreator svog TV programa. YouTube je sve do negde 2012. godine, jednim delom, bio mesto smešnih snimaka, recenzija proizvoda, tutorijala, koje je svako mogao da pogleda bilo kada i bilo gde. Nakon tog perioda, dolazi do profesionalizacije, sa ciljem da se platforma pretvori u alternativu kablovskoj televiziji. Kao što je već rečeno mnogo puta, besplatan ručak ne postoji, pa kada prođe faza medenog meseca korišćenja bilo kog proizvoda, dolazi do bolnog otrežnjenja. Tokom godina, dolazi do promena koje su neizostavno produkt tehnološkog napretka, broja korisnika, pohlepe i potrebe za monetizacijom. Sada, reklo bi se da YouTube ide direktno protiv svojih korisnika, konzumenata video-sadržaja i kreatora na njihovoj platformi, kroz guranje reklama i blokiranje pristupa sadržaju onima koji blokiraju reklame. Međutim, kada se pogleda ispod površine, dolazi se do uvida u Gordijev čvor u kome se platforma nalazi i povlačenja gambitskih poteza.

YouTube, kada je nastao, nije bio jedina platforma koja je omogućavala deljenje video-sadržaja. Bili su tu Dailymotion, Vimeo i mnogi drugi. Neki su, poput pobrojanih, opstali, ali više kao relikti prošlosti, nego bilo kakva prava alternativa. Ključna stvar koja je pomogla u razvoju YouTubea kao medijske platforme i platforme za zabavu u ranim danima, bilo je postojanje multi-channel networka (MCN). MCN-i su omogućavali da bilo koji manji kanal ima podršku skupine kanala, uključujući profesionalnu podršku za optimizaciju sadržaja, reklamiranje, povezivanje sa sponzorima. Na taj način, bilo koji „kreator”, mogao da je da poraste kao deo mreže kanala, umesto da se oslanja na čist organski rast i milost i nemilost algoritma. Google je, nakon što je YouTube krenuo sa radom, odlučio da ga kupi, integrišući svoj Adsense program u YouTube video-snimke, a koji se dokazao uspešnim u pretrazi i Gmailu. Nakon što se to desilo, polako su počeli da se pojavljuju i oglasi na YouTube snimcima, koji su, doduše, bili tekstualni i vidno neupadljivi. Međutim, lopta se prebacila na teren Googlea, što mu je omogućilo da ima udeo u profitu koji kanali ostvaruju. U međuvremenu, MCN-i su propali ili bili kupljeni. S obzirom na to da je sve više besplatnih alatki bilo dostupno i servisa za profesionalno vođenje kanala, lakše je bilo biti nezavisan i imati podršku od samog Googlea u pogledu reklama i sponzorisanja. Logika je bila vrlo jasna; što je više pregleda na video-snimcima koji se monetizuju, a na kojima se prikazuju reklame, veći će biti profit, kako vlasnika kanala tako i samog Googlea.

Sa tehničke strane, kvalitet snimaka koji se uploaduje se promenio od 360p, kao nekog maksimuma, do 8K, koji postoji danas. Najviše snimaka servira se u 1080p, 2160p i 4K rezoluciji. Prosečna veličina snimka meri se u nekoliko gigabajta. Istovremeno, kada se svaki snimak strimuje, troši se ogromna količina bandwitha, te tako što je više korisnika i što je veći kvalitet snimaka, opterećenje servera je veće. Na telefonima, YouTube je ograničio kvalitet snimaka, kako bi preusmerio korisnike da se opredele za YouTube Premium. S obzirom na to da je reč o najpopularnijem sajtu na planeti, količina poseta i resursa koji se troši su nezamislivi. Sve te resurse je potrebno da neko plati, da bi se održala besplatnost sajta za posetioce. Jedino logično rešenje je bila implementacija Premiuma, koji bi obezbedio deo primanja i kreatorima i platformi, nudeći zauzvrat ad-free iskustvo. Na papiru, zvuči kao savršeno rešenje; postavljanje reklama i ograničenje za besplatne korisnike, veći kvalitet i bez reklama za plaćene korisnike. Ipak, za razliku od ranijih godina, reklame su postale sve duže i duže, prekidajući video-sadržaj i razvrstane na više različitih delova video-snimka. Pored toga, ogroman broj reklama je neprimeren iz različitih razloga. Od reklama koje se graniče sa pornografijom, do reklama koje reklamiraju razne vidove prevara i u sebi sadrže maliciozni kôd. Možda su čak i najiritantnije one reklame koje se pojave na televizoru, a čija jačina zvuka je za po nekoliko decibela viša od sadržaja koji ste gledali. Jedino rešenje koje se moglo primeniti bilo je instaliranje adblockera koji bi suzbili reklame korisnicima. Adblockeri su, tokom godina, postali nužnost, ne samo zbog reklama, već i zbog bezbednosti. Sa druge strane, suočeni sa novom realnošću, kreatori ubrzo uvode sponzorisan sadržaj i finansiranje putem Patreona kao alternativni izvor prihoda.

Svi adblockeri funkcionišu po principu importovanja lista koje sadrže spisak reklamnih servera, koji kada naiđu na reklamu koju servira neki od njih, blokiraju je. Suštinski, adblockeri će sa sajta skloniti <div> <p> deo koji sadrži reklamni kôd, odnosno, <iframe> koji se embedduje na stranici ili videu. Jedan od najpoznatijih adblockera za sve browsere je uOrigin. Pored njega, tu je još dosta adblockera, od kojih je najpoznatiji AdBlock. Mnogi su se odrekli navedenog, s obzirom na to da je kompanija koja stoji iza njega, eyeo GmbH, prihvatila da za određenu količinu novca ne blokira reklame koje smatra primernim. Za one koji žele da odu korak dalje, tu je i mogućnost blokiranja reklama putem DNS servera. Iako je za desktop uređaje dovoljno da se instalira bilo koji adblocker na browseru, na mobilnom telefonu aktiviranje opcije „Private DNS” omogućava svakom korisniku da doda DNS adrese servera koji blokira reklame. Neki od najpoznatijih jesu OpenDNS i AdGuard. Istine radi, ovakav način blokiranja reklama na mobilnim uređajima je efikasniji, s obzirom na to da browseri na mobilnim telefonima skoro pa nemaju podršku za ekstenzije.

Na mobilnim telefonima je, sve donedavno, aplikacija YouTube Vanced omogućavala korišćenje nezvanične verzije YouTube aplikacije, modifikovane tako da korisnik može da skloni reklame, preskoči intro sekcije, promeni interfejs, koristi Picture in Picture režim i mnoštvo drugih opcija koje nisu prisutne u zvaničnoj verziji. Tokom prošle godine, navodeći povredu intelektualnih prava, Google je poslao DMCA zahtev za sklanjanje repozitorijuma aplikacije na GitHubu, a vrlo verovatno i dopise developerima preko svojih advokata. Suštinski, i sami kreatori aplikacije su prilikom reklamiranja koristili YouTube i zvanični logotip u nazivu, čime su sebe otvorili za ovakav sled događaja. O popularnosti same aplikacije dovoljno govori da je Huawei, preko svoje prodavnice, omogućavao svojim korisnicima da je preuzmu bez ikakvih problema, s obzirom na to da je na Huaweijevim uređajima većina GSF (Google Service Framework) zavisnih aplikacija nedostupna.

U svojoj čuvenoj izjavi, Gabe Newell je rekao za pirateriju da ona sama po sebi nije problem, već da je problem u kvalitetu usluga. Kada usluga nije postavljena na zdravim osnovima, dolazi se do raznih vrsta kompromisa. Brojne odluke, delom vođene politikom, delom pokušajem da od platforme naprave zamenu za kablovsku televiziju, dovele su do toga da se ograniči i sloboda sadržaja. Mnogi snimci se vrlo brzo demonetizuju ukoliko algoritam primeti korišćenje određenih reči; vrlo je lako zloupotrebiti DMCA sistem koji može dovesti do gašenja kanala itd. U takvoj situaciji, mnogi kreatori su se okrenuli eksternim sponzorima (Raid: Shadow Legend je, praktično, postao meme koliko se reklamirao), reklamirajući njihove proizvode na početku ili tokom snimka. Ovakva odluka je, kako se može zaključiti, dovela do umanjenja profita obe strane, a pogotovu YouTuba koji je prinudio kreatore da nađu zamenu za oglašavanje. S druge strane, određeni kreatori postali su, praktično, zaštićena vrsta, bez obzira na štetu koju čine društvu, imajući u vidu da YouTubeu donose ogromnu svotu novca. Održavanje platforme se mora nekako platiti, a da Google nije kupio YouTube, postavlja se pitanje koliko dugo bi on zaista izdržao samostalno. Opet, bez obzira na bunar para koje Google, sada Alphabet, poseduje, ne mogu večno sipati novac, već očekuju da se vrati uloženo, što je sasvim normalno. No, sam kvalitet usluge na svim nivoima opada u svim Googleovim proizvodima. Vrlo je verovatno da niko ništa ne bi imao protiv tekstualnih reklama ili reklama ispod video-snimaka koje bi doprinele boljoj konverziji u profit. U jednom momentu će morati jasno reći marketinškoj industriji gde je crvena linija, kada ostanu bez opcija. Veća posvećenost oko toga šta se sme, a šta se ne sme postavljati, takođe bi umanjilo problem bezbednosti. Deluje da Google drhti od postavljanja zahteva i standarda marketinškoj industriji, iako zavise jedni od drugih. Da li će put u crveno, i kad ostale opcije ne budu dale željene rezultate, naterati da se promene standardi reklamiranja, objave sadržaja i kvalitet usluge, i naposletku iskoristi mač da se preseče već sada prekomplikovano zamršeni Gordijev čvor - ostaje da vidimo.