1. februar 2023.

Naime, studentski zajmovi, pomoću kojih se plaćaju školarine i drugi troškovi američkog studentskog života opterećuju mlade Amerikance sa oko 30.000 dolara, ukoliko su završili „državni” univerzitet, ili gotovo 60.000 u slučaju privatnih fakulteta.

Interesantna je statistika da dvadeset godina nakon napuštanja fakulteta, polovina nekadašnjih studenata i dalje duguje oko 20.000 američkih dolara. Prosečan iznos duga, kao i njegova ukupna vrednost poslednjih petnaestak godina raste. Recimo, samo u poslednje dve godine, prosečni dug je rastao stopom između tri i šest posto na godišnjem nivou. Prosečan student u Sjedinjenim američkim državama, svakog meseca nakon završetka fakulteta će banci uplaćivati 250 dolara na ime duga. Ukoliko se neko od njih odluči na nastavak školovanja, svom dugu će dodati barem 15.000 američkih dolara. Naposletku, poražavajuća statistika kaže da se prosečan dug po studentu od 2007. godine triplirao.

Ovakva slika američkog školskog sistema motivisala je mnoge na pokušaj da se stvari preokrenu. Jedan od takvih pokušaja bila je osnova za kreiranje interesantnog startapa. Čarli Dževis (Charlie Javice), mlada Amerikanka, osnovala je finansijski startap po imenu Frank, sa namerom da uzdrma dužničku krizu studenata u Americi. Naizgled, ideja je bila jednostavna. Pomenuti zajmovi su često uzimani u neoptimalnim uslovima. Registrovani studenti na platformi Frank bi bili bliži dobijanju stipendija ili finansijske pomoći. Rad na razvoju pomenutog startapa Čarli je doneo laskavi plasman na Forbsovu listu „30 ispod 30”. Njena priča, kao i misija startapa kojeg je osnovala, brzo je privukla pažnju velikih finansijskih igrača.

U septembru 2021. godine, američka banka JPMorgan, akvizirala je startap po ceni od 175 miliona američkih dolara. Ključni aspekt startapa bila je neverovatna baza od 4,25 miliona korisnika, sa oko šest hiljada američkih obrazovnih institucija. Iz perspektive banke, potez je bio opravdan. Često se pokazuje da akvizicija korisnika bankarskih usluga u ovom dobu zapravo istog „vezuje” za banku u kojoj je otvorio prvi račun. Sa druge strane, toliki broj korisnika sa finansijskim izazovima „na gomili” jednako je interesantna stvar za jednu banku. Mogućnost refinansiranja je bila ogromna. Svi žele da budu deo američkog duga.

Početak 2023. godine je, osim rastućih kamata i uvećanja studentskog duga, doneo i probleme za JPMorgan, ali i Čarli. Ispostaviće se da su podaci o nešto preko četiri miliona studenata bili - lažni.

U scenariju koji zaslužuje Netlifx ili HBO dramu, po ugledu na seriju „The Dropout”, koja se bavi događajima oko kompanije Theranos i Elizabet Holms (Elizabeth Holmes), koja je takođe svojevremeno bila na Forbsovoj listi, Čarli je u krizi rasta posegnula za prevarom.

JPMorgan je u januaru otkrila da je „stvarno” bilo samo 300 hiljada korisnika, dok je gotovo četiri miliona bilo lažno. U analizi mejlova koju je Čarli razmenila sa direktorom inženjeringa u startapu, vidi se da je generisanje korisnika tražila upravo od njega, uveravajući da to „svi rade” i da „niko neće završiti u narandžastom odelu” zbog toga. Kada je mladi direktor odbio da učestvuje u ovome, ona i Olivier Amar, Chief Growth Officer, napravili su skup „izmišljenih” korisnika. Od kompanije ASL Marketing kupili su za 105 hiljada dolara listu od 4,5 miliona korisnika. Sada su imali mejlove. Ipak, falili su drugi podaci, poput adresa.

U paraleli, Čarli je kontaktirala profesora sa njujorškog univerziteta kome je prosledila listu i tražila generisanje „preostalih” podataka. U mejlu koji mu je poslala je pisalo „ne želim da ulice koje se nalaze u profilima ne postoje”. Na profesorovu opasku da prave adrese neće biti izvodljive, Čarli je uzvratila da bi mogli koristiti specifičan identifikaor, kojim se „štite” korisnici, a kojim se neće ni ulaziti u validaciju lažnih, genersanih adresa. Koristeći ovaj identifikator, Čarli je uspela da uveri JPMorgan da su korisnici stvarni.

Kasnija analiza je pokazala da je u originalnoj fakturi profesora poprilično detaljno stajao opis radova koje je izvršio za startap. Čarli je na fakturisani iznos dodala nešto novca i zahtevala da na fakturi ipak stoji „analiza podataka”. Profesor je rado pristao i prevara je bila učinjena.

Naposletku, trošak od oko 200.000 dolara na generisanje lažnih adresa je doneo 175 miliona dolara u akviziciji. Genijalan potez - dok vas ne uhvate. JPMorgan je podnela tužbu protiv Čarli i njenih saradnika za prevaru. Čarli je podnela tužbu protiv banke, tvrdeći da nije bila u potpunosti isplaćena, kao i da je slanje bančinih ponuda na adrese svih studenata bila loša poslovna odluka.

Zulum studentskih kredita (očigledno) neće stati. Jedna prevara više ili manje to neće promeniti.