Sjedinjene Države su tokom čitave protekle decenije važile za neprikosnovenog lidera u oblasti korišćenja Interneta. Jedan od osnovnih razloga za to bila je činjenica da se u Americi - za razliku od ostalih zemalja - pristup Mreži nikada nije naplaćivao prema vremenu provedenom na njoj, što je uzrokovalo brz i stalan rast popularnosti Weba i broja njegovih korisnika. U poslednje vreme, međutim, SAD ubrzano gube tu poziciju, barem sudeći po istraživanju Economist Intelligence Unita, dela uglednog Economist Groupa (graphics.eiu.com/files/ad_pdfs/ERR2004.pdf).

Na ovogodišnjoj rang-listi 50 razvijenih zemalja, Sjedinjene Države zauzimaju tek šesto mesto po stepenu takozvanog „e-readinessa”, kojim se izražava mogućnost jednog društva da svojim subjektima omogući pristup Internetu i svemu što on pruža. Kada je rangiranje država prema ovom kriterijumu zaživelo početkom 2000. godine, SAD su se nalazile daleko ispred najbližih pratilaca, što je trajalo sve do 2003. godine kada je prvo mesto preuzela Švedska. Tendencija pada Amerike na ovoj listi traje i dalje, dok je uspon zemalja Skandinavije i Velike Britanije postojan.

Činjenica koja je jasno izneta u studiji ističe da nivo korišćenja Interneta u SAD nije u padu, već da stagnira. S druge strane, u drugim zemljama se širokopojasni pristup daleko brže širi, za razliku od Amerike gde veliki broj korisnika ostaje na dial-upu. U Evropi su pak mnogi građani odlučili da sa „offline statusa” odmah pređu na broadband, zaobilazeći telefonski pristup Mreži, dok je u isto vreme naplata pristupa prema utrošenom vremenu gotovo iščezla. Vlade mnogih država (ne i SAD) na različite načine otvoreno zastupaju i promovišu širokopojasni pristup Internetu. Jedno od najefikasnijih rešenja jeste ponuda servisa e-government u koji Evropljani imaju visok stepen poverenja, što se za Amerikance nikako ne bi moglo reći (čak 42% ih se izjasnilo da se ne oseća prijatno kada ih koristi). Ono što je izuzetno vredno pomena jeste činjenica da je privatni sektor u Evropi daleko preduzimljiviji i raznovrsniji kada je u pitanju ponuda mrežnih usluga. Usluge DSL-a su na Starom kontinentu opšteprisutne, dok je u SAD tržište broadband usluga opterećeno dugogodišnjim antagonizmom između DSL i kablovskih operatera koji, međutim, nije doveo do poboljšanja usluga i sniženja cena.

Blage promene u jednom od najtipičnijih modela ponašanja svakog korisnika Interneta - razmeni multimedijalnih fajlova - počele su da se osećaju s obe strane Atlantika. Ipak, situacija u SAD je umnogome osetljivija, naročito zato što je RIAA (Recording Industry Association of America) sredinom prošle godine inicirala seriju tužbi protiv korisnika peer-to-peer servisa za razmenu muzike. Iako su tužbe imale promenljive pravne ishode, veliki broj ljudi se osetio ugroženim kada je nekoliko okrivljenih zaista bilo prinuđeno da plati visoke novčane kazne zbog kršenja autorskih prava razmenom MP3 muzičkih fajlova. Taj strah je pre nekoliko meseci uzrokovao osetan pad u korišćenju P2P programa i servisa, da bi situacija tek odnedavno počela blago da se menja u smislu ponovnog uvećavanja broja njihovih korisnika.

Istraživanje Pew Internet and American Life Projecta (www.pewinternet.org/pdfs/PIP_Filesharing_April_04.pdf), rađeno u proleće 2004. na telefonskom uzorku od 1371 odraslog korisnika Interneta, pokazalo je da je 14% Amerikanaca koji pristupaju Internetu (populacija od 17 miliona ljudi) barem jednom u životu preuzelo muzički fajl, ali da to više ne čini. Međutim, broj onih koji to čine se u periodu između dva poslednja sprovedena istraživanja (od novembra 2003. do marta 2004) povećao sa 18 na 23 miliona. Ono što je interesantno jeste uvid u populaciju koja se najviše osetila ugroženom akcijama RIAA. Od 18 miliona novih apstinenata od razmene fajlova, 6 miliona je izjavilo da su upravo i isključivo one razlog isključivanja sa P2P mreža. Među njima su najbrojniji muškarci starosti od 18 do 29 godina, koji imaju širokopojasni pristup Internetu. Od onih osoba koje nikad nisu razmenile nijedan fajl, 60% je izjavilo da to zbog RIAA tek sada neće činiti. Većina njih je ženskog pola. S druge strane, podaci comScore Media Metrixa pokazuju da je broj korisnika programa/servisa Kazaa zabeležio znatan pad, što se tumači podatkom da su upravo njegovi korisnici bili na najžešćem udaru.

Iako se, na prvi pogled, ove tendencije ne tiču naše zemlje, one pružaju korisne deliće globalne slike o stanju Interneta u svetu. Dok su previranja i promene njegova glavna odlika u svetu, njihovi talasi samo ovlaš zapljuskuju naše i dalje prilično suve on-line obale.