Dejan PETROVIĆ

1. novembar 2022.

Prošle godine smo u dva navrata imali priliku da isprobamo neki od Linksysovih uređaja, a sada smo dobili priliku da napišemo koji red o njihovoj spoljašnjoj pristupnoj tački, sa IP67 zaštitom. I ranije smo na ovim stranicama predstavili spoljašnje pristupne tačke drugih proizvođača, a Linksys donosi i neke novitete, poput „oblačnog” menadžera.

Linksys se odlučio za polikarbonatno, belo mat kućište, možda malo širih dimenzija u odnosu na neka slična rešenja drugih proizvođača. Linksys je predvideo da pristupna tačka može da se postavi na više površina. Za standardno pričvršćivanje na stub dobija se metalna šelna. Zadnji deo kućišta, osim što je profilisan za stub, omogućava pričvršćivanje na ravnu površinu, poput zida ili plafona, za šta se dobijaju šrafovi. Sa leve strane kućišta su četiri diskretne LED koje su označene sa Cloud, Internet, Ethernet, a četvrta svetli ako je pristupna tačka uključena.

Sa donje strane, iza masivnijeg plastičnog šrafa i zaptivke, krije se gigabitni Ethernet PoE+ port, preko koga se ova pristupna tačka napaja po 802.3at standardu. Uz uređaj se ne dobija ništa od periferija, što će reći da je potrebna dodatna investicija u vidu kablova i PoE injektora ili PoE sviča. Linksys lokalnu mrežu formira preko četiri antene, čiji se SMA priključci nalaze po dva sa gornje i donje strane. Svaki od priključaka jasno je obeležen prema frekventnom opsegu. Isto se odnosi i na same antene, drugim rečima, antene nisu iste shodno opsegu. Linksys, prilikom dizajniranja antena, nije predvideo ni da se one usmeravaju, to jest, antene su fiksne i usmerene su suprotno jedna od druge. Sa po dva 2x2 MU-MIMO strima, Linksys donosi 867 megabita u sekundi na pet gigaherca. Na 2,4 gigaherca protok ide do 400 megabita u sekundi, što spada u neki standard za IEEE 802.11ac regulativu.

Pristupna tačka donosi standardne zaštitne mehanizme, poput WPA/WPA Mixed, WPA2. Postoji limitiranje protoka prema klijentu ili ka celom SSID. Inače, moguće je uspostaviti do osam lokalnih mreža. Kao glavni selling point, Linksys navodi „oblačni” menadžer koji nema ograničenja u pogledu broja uređaja kojima može da se upravlja, kao ni u broju samih mreža.

Uz uređaj stiže disk sa korisničkim uputstvom, što smatramo reliktom prošlosti, pogotovo u vremenu kada su računari sa optičkim drajvom sve ređi i ređi. Prateći korake, preko IP adrese dolazi se do vrlo jednostavnog veb-interfejsa, koji se sastoji od „tabli” sa osnovnim podacima trenutnog stanja uređaja. U dva taba su izlistani osnovni detalji i podaci o TCP/IP. Jedino na šta se bez oblaka može uticati je TCP/IP deo, i to vrlo bazično. Za pristup većim mogućnostima uređaja potrebno je pristupiti oblacima. Link Associate to your account vodi do polja gde se logujemo, ili, ako nemamo nalog, ovde ga možemo kreirati. Nakon logovanja, na raspolaganju je korisnički interfejs vrlo minimalističkog dizajna.

U gornjoj traci je meni, gde je prvo polje, zapravo, odabir same mreže, jer kao što rekosmo, Linksys dozvoljava upravljanje nad više mreža preko jednog „oblačnog” naloga. U nastavku su Overview, sa grafičkim prikazom saobraćaja, spiskom klijenata prema korišćenju mreže, zatim, isto tako poređane pristupne tačke, kanali prema frekventnim opsezima, ali i mapa na kojoj će biti prikazani svi AP-ovi, što je jako zgodno. Pod Devices se dodaju uređaji u oblake, gde se traže serijski broj i MAC adresa. Odavde svakoj pristupnoj tački može da se pristupi ponaosob. Wi-Fi SSIDs se odnosi na ono što mu i naziv kaže: ovde se upravlja lokalnim mrežama, a mogu se dodavati, isključivati, ali se može i upravljati njima. Settings polje ovog taba donosi poseban meni. Pod General se bira naziv SSID, kao i lozinka. Dalje su Broadcasting, a zatim Splash Page. Kod ovog poslednjeg se bira između Disabled, Linksys Cloud Splash Page i External Splash Page. Bandwidth Limit, rekosmo, može da se odnosi na klijenta ili na SSID. Kod Addressing imamo Client IP Assignment, gde može da se bira između ANT i Bridge režima rada, što je sve usko povezano sa DHCP. U ovom delu je i VLAN Tagging. Poslednji ovde je Advanced, koji se sastoji iz većeg broja „čekboksova” i „svičeva” gde mogu da se uključe QoS za poslovne aplikacije, Wireless Client Isolation, IEEE 802.11k i 802.11r i drugo. Vraćamo se na osnovni meni, gde se spisak završava sa Clients i Settings. Ovaj potonji deo menija, takođe, ima i podmenije, koji se, uglavnom, odnose na samu lokalnu mrežu i neke osnovne postavke, kao što su vremenske zone, obaveštenja i slično.

Linksysovo rešenje se odlično pokazalo, a sa dometom smo i više nego zadovoljni. Iako je u osnovi namenjen za postavljanje na otvorenom, može da se koristi i unutar prostorija ili hala. Za kućnu varijantu je, naravno, overkill, ali za parkirališta, bašte restorana i slične otvorene prostore, ovaj Linksys može da bude odlično rešenje. Nismo pronašli podatke o eventualnom formiranju Mesha, što bi, da može, bio pun pogodak.