Vladimir PISODOROV

1. maj 2022.

Kada taskbar dosadi, kada postane tesan i neučinkovit, onda počinjete da tražite rešenja koja će vam omogućiti drugačiji pristup instaliranom softveru. Prva stvar koja u takvim slučajevima pada na pamet su dockovi - specijalni toolbarovi koji neodoljivo podsećaju ne rešenje koje kompanija Apple već decenijama koristi u svom desktop operativnom sistemu.

Iako je autorima dockova mimikrija prva na umu, postoje i rešenja koja se ne oslanjaju u potpunosti na vizuelni identitet i funkcionalnost standarda koji su postavili programeri iz Kupertina. Ovom prilikom, predstavićemo pet primeraka iz klase, koje će na klasičan Windows desktop uneti živost, ali iz vidnog polja neće skloniti klasičan taskbar i tako vas ostaviti nasukane. Počinjemo upravo sa rešenjem koje odudara od važećih standarda...

Circle Dock 0.9.2

Circle Dock (i.sk.rs/358436, 13,72 MB) zanimljiv je iz dva razloga. Program, nažalost, nikad nije izašao iz probne faze i njegov razvoj davno je prekinut (ipak, uredno fercera i pod Windowsom 11), dok je s druge strane u pitanju ostvarenje koje se ne oslanja na klasična rešenja. Naime, kao što iz naziva možete da zaključite, Circle Dock na ekran postavlja dock kružnog oblika, koji može da se postavi na bilo koje mesto i čiji sadržaj je uvek vidljiv. Pritom, autori su korisnicima na raspolaganje ostavili mogućnost zamene i određivanje prozirnosti njegove pozadine, pa čak i promene veličine. Podrazumevani broj ikonica koje mogu da se postave na dock je 13, ali to može da se menja - minimalno je jedna, a maksimalno čak 50 prečica. Inače, sadržaj koji može da se postavi nije ograničen na programe, već to mogu da budu i direktorijumi, a položaj može da im se menja „rulanjem” točkića na mišu. Na taj način, ikonice će se „okretati” kao na nekakvom točku sreće.

U sekciji sa podešavanjima nalazi se toliko toga da ne postoji mogućnost koja nije podržana. Naravno, program je za krajnjeg korisnika u potpunosti besplatan, ali na kraju moramo da kažemo da stiže i sa jednim nedostatkom. Ukoliko koristite Desetku ili Jedanaestku, centralni, Windows, taster (i njemu je moguće promeniti izgled) neće funkcionisati. Naime, levim klikom miša na njega na ekranu bi trebalo da se pojavi prilagođeni meni Start, ali to neće biti slučaj. I pored toga, Circle Dock predstavlja odlično rešenje za unošenje svežine na desktop i prava je šteta što su njegovi autori odustali od daljeg razvoja.

WinLaunch 0.5.3

Evo još jednog projekta (winlaunch.org, 3,89 MB) koji se čini da je u krio-fazi i da nikada neće ugledati svetlost dana u finalnom obliku. Ponovo je u pitanju ostvarenje koje tematiku „gleda” iz nešto drugačijeg ugla. Naime, WinLaunch nije klasičan dock i umesto da za svoje potrebe zauzme tek mrvicu radne površine, on je uzima u celosti. Pritom, obrisi upravljačkog interfejsa se pri normalnim uslovim korišćenja uopšte ne vide na ekranu i tek kada pritisnete kombinaciju tastera ‘Shift-Tab’ dogodiće se magija. Prečice do programa koje ste odabrali pojaviće se u svojevrsnom overlay maniru i to u prikazu preko celog ekrana. „Vrući tasteri” za pozivanje programa mogu da se promene, doduše, isključivo u granicama koje je autor programa predvideo, ali to nije jedini način da WinLaunch „postavite” na ekran. Naime, dozvoljeno je aktiviranje uglova ekrana, pa tako kada kursor miša „parkirate” u neki od njih, onaj/one koje ste odabrali, upravljački interfejs pojavljuje se na ekranu. Isto tako, dvoklik na točkić miša može da bude još jedan od načina da se akcija obavi.

Iako se po defaultu ikonice na ekranu smeštaju u redovima i kolonama, dozvoljeno je i njihovo slobodno premeštanje i postavljanje. Program maksimalno podržava pet redova i osam kolona, što znači da na ekranu možete da imate do 40 prečica. Naravno, dozvoljeno je igrati se i sa veličinom ikonica, ali i oformiti dodatne strane na kojima ćete ih smeštati. WinLaunch se dobro snalazi u višemonitorskom okruženju, tako da možete da birate na kom panelu će se pojaviti upravljački interfejs. Sledeća stvar koju je važno pomenuti je to da program, osim prečica do programa, nudi mogućnost „skladištenja” direktorijuma, ali i URL-ova. Sekcija sa podešavanjima daleko je siromašnija sadržajem od one u Circle Docku, mada vam to neće previše smetati i imaćete sasvim dovoljno manevarskog prostora na raspolaganju.

RocketDock 1.3.5

Prethodna dva ostvarenja dolaze u vidu prenosivih alatki koje ne zahtevaju instalaciju, što sa RocketDockom (i.sk.rs/358438, 11,6 MB) nije slučaj. On sa ispisnicima, ipak, ima više sličnosti nego što se to u prvi mah čini, a osnovna je to da je besplatan i da je, takođe, napušten od svojih tvoraca. Ipak, bez ikakvih problema možete da ga koristite i na najnovijim verzijama Windowsa, tim pre što je u pitanju prva, prava Dock alternativa koju ovom prilikom predstavljamo.

RocketDock se poziva po potrebi i po defaultu „se lepi” za gornju ivicu ekrana - smestiće se tačno na sredini. Kada „parkirate” kursor miša iznad njega, providni toolbar koji je domaćin ikonicama će se izdužiti, a ikonica u fokusu povećati. Rulanjem miša levo-desno pokreće se ubava animacija ikonica i to je jedan od zaštitnih znakova ovog docka. Naravno, sadržaj je uvek vidljiv i nalazi se iznad svih prozora, mada to iz sekcije sa podešavanjima može da se promeni. Ona je pregledna i sadrži sijaset korisnih funkcija, počevši od toga da je dock moguće premestiti i na neku drugu ivicu ekrana, pa čak ga i po njoj pomerati. Korišćenjem klizača Edge Offset dozvoljeno je i da se dock približava ili „odbija” od ivice, a tu je i podrška za rad u višemonitorskom okruženju. Pomenuta animacija ikonica može da se menja (ali i da se kontroliše njen kvalitet), dozvoljeno je i tweakovanje njihove veličine, baš kao i stepena prozirnosti. Izgled docka može da se menja i odabirom različitih tema koje dolaze u instalacionom paketu. RocketDock nudi jedan on najjednostavnijih načina za dodavanje sadržaja, koji podrazumeva jednostavno prevlačenje ikonica sa desktopa do toolbara. Isti je slučaj i u situacijama kada želite da uklonite ikonice - dovoljno je da kliknete na onu kojoj želite da vidite leđa i „odvučete” je do desktopa. Pored prečica do programa, na dock je moguće postavljati i direktorijume, prečice do sistemskih podešavanja i tome slično, uz mogućnost postavljanja vertikalnih linija koje služe za razdvajanje postavljenog sadržaja.

Stardock ObjectDock 2.2

ObjectDock (i.sk.rs/358454, 30,4 MB) dolazi iz kuhinje poznate softverske firme Stardock, što znači dve stvari. U pitanju je ostvarenje koje pleni kako izgledom, tako i mogućnostima, ali za krajnjeg korisnika nije besplatno. Nakon isteka probnog perioda od 30 dana, moraćete da zavučete ruku u džep i programerima isplatite šest evra. Za ono što program nudi, to je i više nego simbolična suma.

Izgledom, ObjectDock neodoljivo podseća na RocketDock, s tim da je po defaultu toolbar postavljen na sredini donje ivice ekrana, odmah iznad taskbara. Na meniju se nalaze izuzetno čiste i krupne ikonice koje po „preletanju” miša lepršaju baš kao i one u RocketDocku. Toolbar je „iskošen”, tako da imate osećaj da se ikonice nalaze na nekakvoj polici, a tamo ih dodajete jednostavnom metodom drag&drop. ObjectDock se od ostatka čopora izdvaja i po tome što donosi i takozvane tabovane dockove, koji mogu da se organizuju po kategorijama, a nije greda ni da ih istovremeno imate više aktivnih. Kategorije mogu da sadrže bilo šta što vam padne na pamet, na primer, dokumente, programe, linkove... Očekivano, dozvoljena su sve vrste customizacije prikaza, od veličine i broja ikonica, pa do postavljanja docka na sekundarnom panelu. Nažalost, i ovde je u pitanju projekat u dorment fazi, koji je prvenstveno namenjen onima koji „voze” Windows 7 i 8, ali se bez ikakvih problema koristi i pod najnovijim iteracijama Prozora.

Winstep Nexus 20.10

Sublimaciju svega što smo do sada videli zatičemo u programu Winstep Nexus (www.winstep.net/nexus.asp, 55,3 MB). Po defaultu, Nexus se „lepi” za gornju ivicu ekrana i podrazumevane ikonice raspoređuje na način kako to radi RocketDock. Od njega je preuzeo i način animiranja ikonica za vreme „preletanja” kursora miša, ali i sistem dodavanja/uklanjanja ikonica (koristi se metoda drag&drop). Na podjednako jednostavan način moguće je izvršiti reorganizaciju redosleda ikonica, a na početku, u docku se nalazi njih 11. Među njima je i taster Start, koji poziva istoimeni, sistemski meni, a koji za razliku od nekih drugih ostvarenja funkcioniše kako je i zamišljeno. Nexus je aktivan projekat koji može da se pokrene pod, praktično, bilo kojom verzijom Prozora. Zanimljivo je i to da se na docku na početku nalaze prečice do internih resursa, među kojima je i full screen časovnik, multimedijalni plejer, vremenska prognoza, gedžeti za nadgledanje zauzeća procesora i potrošnju radne memorije i tako dalje.

Sekcija sa podešavanjima toliko je bogata da će vam se od njene raskoši zavrteti u glavi. Na raspolaganju je čak 11 kategorija od kojih svaka „nosi” poseban tab. Način na koji Nexus može da se prilagođava sopstvenim ukusima i potrebama još nismo videli u izdanku iz ove klase. Da biste istražili sve mogućnosti Nexusa, biće vam potrebni dani. Međutim, priča se ovde ne završava, jer autori program nude i u verziji Ultimate, koja na sto donosi barem još ovoliko novih mogućnosti. Recimo, tu je opcija da se izradi više dockova, da se materijal grupiše, da se koriste tabovi i tako dalje. Nažalost, ovo iskustvo nije besplatno i krajnjeg korisnika koštaće 15 evra.

• • •

Stvar je više nego jasna - ukoliko dekstop hoćete da ulepšate funkcionalnim i za oko prijatnim dockom, prvi izbor mora da bude Nexus. Osim što podržava sve verzije Windowsa, donosi i najviše propratnih mogućnosti, naročito komercijalna verzija Ultimate. Stardockov ObjectDock je jeftinija alternativa, ali ako negde zaglavite ne očekujte pomoć programera, s obzirom na to da je razvoj ovog programa zvanično okončan. Nedostatak je i to što Stardock ne nudi besplatnu, pa makar i ogoljenu verziju programa. Iako prilično vremešan, RocketDock je, zapravo, prava alternativa Nexusu, dok ni CircleDock nije za staro gvožđe ukoliko možete da zanemarite činjenicu da se ikonice ne nalaze na „polici”, već u krugu. WinLaunch je avangarda koja nudi potpuno drugačiji pristup tematici, koji se možda nekome dopadne.