Dejan PETROVIĆ

1. maj 2022.

Ako bismo rekli da ne pamtimo kada smo poslednji put imali jednu pristupnu tačku iz Ubiquitija, to bi bila ortodoksna laž. Istina je da se sa pristupnim uređajima ovog proizvođača srećemo vrlo često. To i ne čudi, Ubiquiti je renomirani proizvođač mrežne opreme i jedan od prvih začetnika zatvorenih mrežnih sistema - UniFi. Svako ko je barem jednom podigao pogled ka plafonu u nekom hotelu ili tržnom centru, vrlo verovatno je video bar jedan ovakav Ubiquitijev uređaj. Mi pokušavamo da ispratimo ponudu ovog proizvođača u skladu sa time šta uspemo da pronađemo kod uvoznika. Primerak o kome ovaj put trošimo štamparsku boju i papir je malo drugačiji. Ovo je, za sada, prva UniFi pristupna tačka serije Long-range sa kojom se susrećemo. Noviteti se ovde ne završavaju.

Ubiquiti se drži proverenog dizajna za svoje pristupne tačke. Krajnje jednostavan, a, opet, elegantan dizajn, uklopiće se u gotovo svaki ambijent. Oblik diska dopunjuje statusni RGB LED prsten na sredini. Sa strane koja ide do plafona, u povećem udubljenju, nalaze se gigabitni PoE+ priključak i taster ’Reset’. Pristupna tačka može se napajati po PoE+, odnosno, 802.3at standardu. Između ostalog, ovaj standard omogućava da se preko odgovarajućeg PoE+ adaptera/sviča dobija više struje. Uređaj nije osuđen samo na PoE+, može da se napaja i preko pasivnog PoE (48 volti). Uz pristupnu tačku se ne dobija nikakav izvor napajanja - podrazumeva se da će se ona koristiti uz već pripremljen Ethernet i mrežu za napajanje. Iz istog razloga se ne dobija ni LAN kabl. Za zatvaranje udubljenja dobija se poveća gumena zaptivka. Razlog ovakve odluke je u tome što pristupna tačka može da se koristi i u ne tako idealnim uslovima. Dolazi sa IP54 zaštitom, ali i masom - vešanje bi trebalo kvalitetnije izvesti, jer 930 grama nije baš ni malo.

Za pričvršćivanje na plafon dobijaju se dva metalna nosača koji se ugrađeni neće videti. Ubiquiti je čak dodao jedan zanimljiv papirni dodatak sa malom libelom radi što ispravnijeg vodoravnog postavljanja (ako je to uopšte bitno). Ceo set sa bravicama za ugradnju, šrafovima, pa čak i tiplovima za sisteme suve gradnje dolazi u pakovanju na kakvo nismo navikli da vidimo kod sličnih uređaja. Svaki šraf, navrtka i tipl dolaze strogo razdvojeni u pločici foreksa, što Ubiquiti zove Hardware Kit.

Što se tiče stvarnog hardvera, pristupnu tačku pokreće dvojezgarni Cortex A53 sa taktom od 1,35 gigaherca, bez podataka o tačnom modelu. Procesoru je na raspolaganju 512 megabajta memorije. Za upravljanje se koristi Ethernet radi pristupa korisničkom interfejsu, ali i Bluetooth LE 5.0, ako se za podešavanje koristi mobilni uređaj. Preko ugrađenih antena sa četiri i 5,5 dBi pojačanja, te predajnom snagom od 26 dBm, ostvaruje prenos podataka do 600/2400 megabita u sekundi, u zavisnosti od frekventnih opsega. Kao Wi-Fi 6 uređaj, podrazumevani standard je 802.11ax, a, naravno, kompatibilan je i sa starijim. Ovde dolazimo do još jedne prednosti ovog uređaja, a to je domet. Ubiquiti tvrdi da je domet u odnosu na AC seriju UniFi uređaja udvostručen. Šesta iteracija bežičnog standarda donosi određene prednosti. MIMO 4x4 na oba frekventna opsega se podrazumeva, zatim ,OFDMA, Full-Duplex Ethernet, ali i druge tehnologije iz Wi-Fi 6.

Ubiquiti je predvideo da ova pristupna tačka bude deo UniFi sistema. Kao što to kod nas obično biva, na test smo dobili samo ovu pristupnu tačku, te stoga ne možemo reći kako bi se onda ponašala u svom „prirodnom” okruženju. Naravno, može da se koristi i kao stand-alone uređaj, što nam je jedino i bilo na raspolaganju. UniFi mrežni kontroler, kao softver za računare, koristimo i ovaj put, mada može da se koristi i aplikacija UniFi Network za mobilne uređaje. Ovako kako smo ga mi mi koristili, aplikacija donosi samo osnovne opcije koje se tiču klijenata, parametara lokalne mreže i statistike. Naprednije opcije, naprosto, nemaju šta da traže van UniFi mreže.

Varijanta za računar nije ništa bolja. Vizuelno, korisnički interfejs se nije promenio u odnosu na naše ranije susrete sa njim. I dalje je tu bočna leva traka sa ikonicama, gde razlikujemo Dashboard, Topology, Unifi Devices, Client Devices, Client Stats, WiFi Insights i druge. Neke od opcija nemaju nekog velikog smisla van UniFi. Ipak, mogu da se prate statistički podaci, upravlja klijentima, a tu je i topologija mreže. Ovde je najzgodnije ispratiti klijente, njihov protok, a po potrebi i isključiti nekog. Možda i najbitniji skup opcija nalazi se pod Settings. Ovde se pravi lokalna mreža i određuju njeni parametri. Zatim, tu su opcije vezane za VPN, firewall i drugo. Iako na prvi pogled ne izgleda tako, UniFi kontroler nudi dovoljan broj opcija, čak i za rad u samostalnom režimu.

Ubiquitijeva pristupna tačka svoj pun potencijal ima tek u UniFi okruženju. Mi, nažalost, ne možemo da jedno takvo okruženje formiramo svaki put kada testiramo neki nov deo sistema. Ono što sa sigurnošću možemo da kažemo jeste da je ovo premium uređaj sa isto tako premium karakteristikama. Domet je zaista dobar, ali to je nešto što direktno zavisi od samog prostora gde će se uređaj instalirati. Pristupna tačka je predviđena da radi sa većim brojem klijenata, i preko 300, što govori da je idealna za hotele, tržne centre ili slične primene. I, naravno, kao deo UniFi sistema gde će se U6-LR osećati „kao riba u vodi”.