Osim rizika po celovitost lokomotornog sistema i čula, predugo sedenje kraj ekrana računara može prouzrokovati pojavu novih ili pogoršanje postojećih neuropsihijatrijskih problema. Često se apostrofira i problem elektromagnetnog zračenja koje potiče od komponenti kao što su monitori i uređaji za bežično povezivanje koji rade na principu radio-talasa, a naročita pažnja se u poslednje vreme posvećuje dvema naročito osetljivim kategorijama korisnika - deci i trudnicama. Kakav je stav savremene medicinske nauke prema ovim pitanjima?

Jedna od osnovnih karakteristika loše organizovanog radnog okruženja jeste neadekvatno osvetljenje koje dovodi do problema s vidom, a ovi do niza drugih psihoorganskih manifestacija koje se često pogrešno pripisuju drugim uzrocima. Za ljudski organizam najpogodnije je prirodno dnevno osvetljenje, budući da ono kod radnika pobuđuje pozitivne emocije tako što preko receptornih ćelija oka direktno deluje na senzorijum, izaziva dobro raspoloženje i tonizuje čitav organizam. Mnogi psihijatri se slažu u oceni da je nedostatak dnevne svetlosti tokom zimskih meseci jedan od osnovnih uzroka sezonskih depresivnih stanja (Seasonal Affective Disorders, SAD) kod ljudi koji žive na područjima veće geografske širine. Osnovni simptomi ovog poremećaja neobično su česti među korisnicima računara i obuhvataju spektar karakterističnih pojava kao što su neraspoloženje, letargija, poremećaj sna (najčešće u obliku preteranog spavanja), poremećaj apetita (povećan unos hrane) i smanjena seksualna aktivnost.

Međutim, kada je reč o delatnostima s povećanim zahtevima u odnosu na vidne funkcije, a jedna od takvih delatnosti je i rad za računarom, dnevno osvetljenje je obično nedovoljno jer znatno varira u toku dana i godine, zavisi od klimatskih karakteristika regiona i, što je najvažnije, ne može se usmeriti na radnu površinu. Zato je neophodno dopunsko osvetljenje u vidu veštačkih svetlosnih izvora koji se zasnivaju na fenomenu usijanja (sijalice s metalnim vlaknom) ili električnog pražnjenja (fluorescentne cevi).

U razmatranju problema pravilnog osvetljenja radnog mesta ističu se tri osnovna zahteva: da se obezbedi osvetljenost radne površine do nivoa neophodnog za konkretnu aktivnost, zatim da se spreči pojava bleštanja, te da se pravilno osvetli i okolina radnog mesta, koja ne sme biti mračna jer bi to uslovilo učestalu adaptaciju oka na svetlost radne površine i tamu okoline. Prema aktuelnoj podeli Međunarodne komisije za osvetljenje (CIE) i standardu ISO 8995, uobičajen rad na računaru treba obavljati u tzv. području B, gde osvetljenje treba da ima vrednosti između 200 i 2000 luksa. Naravno, ne treba preterivati s intenzitetom osvetljenja kako se ne bi provocirale neželjene pojave u vidu zableštenja i zaslepljenja. Stručnjaci Nacionalnog instituta za bezbednost rada iz San Franciska (NIOSH) preporučuju 200 do 500 luksa za opšte kancelarijske poslove odnosno 500 do 700 luksa za svetle karaktere na tamnoj pozadini monitora. Treba voditi računa i o drugim štetnim pojavama koje prate neadekvatno veštačko osvetljenje, kao što su primetno treperenje (flicker), modulacija i stroboskopski efekat, nepoželjna vizuelna obmana koja stvara pogrešan utisak kretanja. Osobe koje nose korektivna stakla ili kontaktna sočiva moraju konsultovati očnog lekara ukoliko ih posao vezuje za ekran monitora tokom više časova dnevno.

Zavisnost od računara

Loše osvetljenje radnog prostora pridružuje se listi brojnih faktora koji dovode do bezazlenih, ali i opasnijih manifestacija neuropsihološke disfunkcije. Jedan od najčešćih simptoma je glavobolja koja obično ima okularnu genezu i prestaje nakon odmora. Manifestuje se osećanjem pečenja u očima, zamorom, migrenoznim tipom glavobolje, probadajućim bolovima, a katkad mukom i povraćanjem. Ređe se javljaju karakteristične vizuelne aure u vidu svetlosnih „konaca”, treperenja i ispada u vidnom polju.

Drugi po učestalosti je problem psihološkog stresa povezanog s radom na računaru. Taj stres se javlja iz više razloga, od kojih su najznačajniji: nemogućnost da se predvide problemi (nestanak električne energije, kvarovi, softverske greške), potreba da se uštedi novac nabavkom jeftinijih i manje pouzdanih komponenti koje se češće kvare i brzo zastarevaju, uzdržavanje od obraćanja iskusnijim korisnicima za pomoć, nerealna očekivanja da računar u svakom trenutku mora besprekorno da funkcioniše (tzv. Plug and Play mentalitet), kao i učestaliji konflikti s ljudima na poslu i kod kuće (svađanje s ukućanima oko toga ko ima veća prava na korišćenje računara, česti konflikti na relaciji roditelji-deca oko pitanja količine vremena koje se provodi uz „vražju spravu” i drugo). Stresnim situacijama su naročito izloženi neiskusni korisnici koji očekuju da se brzo i lako adaptiraju na nove, neobične uslove rada. Zato mnogi stručnjaci preporučuju da se početnicima, kao spona s „ozbiljnim” računarstvom, umesto rogobatnih programskih jezika i komplikovanih softverskih paketa ponude elektronske igre, kao idealno oruđe kojim se postepeno uspostavlja pravilan odnos između korisnika i računara.

S masovnim ulaskom računara u domove razvila se i naročita forma kompulzivnog poremećaja, nazvana kompjuterofilija. Statistički, poremećaj se najčešće javlja među muškarcima uzrasta između 29 i 36 godina i manifestuje se korišćenjem računara u vremenu od preko 27 sati nedeljno. Simptomi zavisnosti od računara i novih tehnologija uopšte lako se prepoznaju: osobe provode mnogo vremena u obilascima prodavnica s tehničkom robom, koriste se računarskom terminologijom u svakodnevnom govoru i povlače se iz društva i škole kako bi više vremena provodili sa svojim silicijumskim mezimcem. Često postoje i poremećaji sna i ishrane, nedostatak fizičke aktivnosti, problemi u supružničkim odnosima i visok stepen anksioznosti koja se javlja svaki put kada je individua duže vreme odvojena od računara.

Mogući uzroci ove pojave leže u činjenici da računari ispunjavaju oba postulata teorije optimalnog toka koju je utemeljio mađarski psiholog Čiksentmihalj, a to su potpuna posvećenost poslu i zadovoljstvo koje iz njega proističe. Naime, rad na računaru zahteva punu koncentraciju, a korisnik ima mogućnost da dozira težinu posla prema sopstvenim mogućnostima, što proizvodi snažan osećaj zadovoljstva, sličan onom koji opisuju zavisnici od lakih opojnih droga. Takvom osećaju više doprinosi sam proces rada nego okončanje projekta, zbog čega mnogi korisnici provode isuviše vremena uz računar, radeći isti posao stalno iznova. Lečenju kompjuterske zavisnosti pristupa se samo u najtežim slučajevima, kada je neophodna adekvatna psihoterapija, slična onoj koja se koristi u procesu odvikavanja od narkotika.

Ozbiljniji psihološki problemi uzrokovani dugotrajnim korišćenjem računara veoma su retki. Rezultati nekoliko istraživanja koja su sprovedena u Sjedinjenim Državama i Kini upućuju na zaključak da ljudi koji tokom nedelje provode više od 30 sati uz računar imaju povećan rizik od razvoja depresivnog oblika neuroze. Takva depresija se pogoršava s godinama rada, tako da se već nakon deset godina kod većine takvih korisnika javljaju jasni emocionalni problemi. Psihoze, kao najozbiljnija kategorija psihijatrijskih poremećaja, teško se mogu dovesti u vezu s računarima, budući da naglašena genetska osnova kod ovih poremećaja onemogućuje egzaktnije analize.

Mnogo više pažnje privlači jedan drugi, ozbiljniji zdravstveni problem koji se dovodi u vezu s računarima. U pitanju je epilepsija, relativno često oboljenje (jedan u 200) koje se manifestuje nekontrolisanim pražnjenjem nervnih ćelija kore velikog mozga, što u najtežem obliku dovodi do toničko-kloničkih grčeva poprečnoprugastih mišića čitavog tela. Ovo oboljenje se često dovodi u vezu s računarima, naročito kompjuterskim igrama koje mogu biti „okidač” za epileptične napade. Osetljivost na vizuelne stimuluse karakteristična je za naročitu formu bolesti, fotosenzitivnu epilepsiju, kod koje napadi mogu da budu izazvani svetlošću koja treperi određenom frekvencijom (ekrani TV aparata i monitora), određenim geometrijskim oblicima ili šarama. Fotosenzitivna epilepsija nije česta forma bolesti, budući da od nje pati samo tri do pet posto ljudi s potvrđenom dijagnozom bolesti. Ipak, međunarodnim propisima je regulisana obaveza proizvođača softvera da na vidnom mestu na pakovanju naglase epileptogeni potencijal svojih proizvoda, ukoliko on postoji.

Opasnosti od radijacije

Kao jedan od rizika koji prate rad na računaru pominje se i zračenje koje potiče od elektromagnetskih polja radne sredine. U životnoj sredini, elektromagnetna polja električnih vodova distributivne mreže i različiti izvori EM polja visoke frekvencije (telekomunikacije, radio i TV difuzija, mobilna telefonija) čine tzv. elektromagnetni smog, čije je štetno dejstvo dokazano. Neželjene zdravstvene efekte nejonizujućeg zračenja teško je proceniti, budući da čovek ne poseduje specifična čulna tkiva kojima bi mogao da registruje izloženost (pri određenim frekvencijama javljaju se samo nespecifične manifestacije u vidu ježenja, akustičnih i vizuelnih fenomena).

U više navrata je potvrđeno da profesionalna izloženost zračenju kod zaposlenih na održavanju telekomunikacionih sistema i radara dovodi do nastanka „mikrotalasnog sindroma”, sa simptomima koji obuhvataju glavobolje, napetost, bolove u leđima, hroničan zamor, nesanicu i pad libida. Korisnici izloženi mikrotalasima koji potiču od računarskih komponenti, naročito monitora i uređaja koji se povezuju bežičnim putem (Bluetooth dodaci, na primer), uglavnom nemaju većih problema, mada u ovom slučaju veliku ulogu ima individualna osetljivost. Iako istraživanja koja su proteklih godina sprovedena na ovom polju ne pružaju nedvosmislene zaključke, prevladava mišljenje da slaba elektromagnetna polja oko kompjuterskih jedinica ne predstavljaju veći rizik po zdravlje ljudi (primera radi, usisivač ili fen za kosu tokom rada proizvode magnetno polje koje je oko pet puta jače od magnetnog polja koje okružuje standardni kompjuterski monitor). Naravno, ne isključuje se mogućnost da elektromagnetno zračenje ispolji efekte na neke organske sisteme, hormone i molekularne procese (vezivanje jona za ćelijske membrane i izmena unutarćelijskih biohemijskih procesa) - nejasno je jedino da li te suptilne promene u nekom trenutku mogu dovesti do zdravstvenih tegoba.

Strah od jonizujućeg (iks i gama) zračenja potpuno je neopravdan, budući da staklo ekrana ne propušta zrake tako visokih frekvencija.

Trudnice i mališani

Iako je nekoliko ranije sprovedenih epidemioloških studija pokazalo pozitivnu korelaciju između EM zračenja i komplikacija u trudnoći, novija istraživanja pobijaju bilo kakvu vezu između rada na računaru i spontanih pobačaja (poslednje takvo ispitivanje sprovedeno je na populaciji od dve i po hiljade telefonistkinja u Kaliforniji, uzrasta od 18 do 33 godine). Većina ginekologa se slaže u oceni da blaga EM polja ne mogu dovesti do pojave urođenih defekata, pobačaja ili razvojnih anomalija ploda. Svakako, trudnice moraju da vode više računa o aspektima rada uz računar, pre svega o povećanom opterećenju koje trpi kičmeni stub gravidnih žena i izraženijoj potrebi za čestim pauzama u radu.

Najosetljivija kategorija korisnika računara su deca i za njih važe sva pravila organizacije radnog prostora o kojima je bilo reči u prethodnim nastavcima. Međutim, primena ergonomski ispravnih rešenja kod dece nešto je komplikovanija, budući da su mališani prinuđeni da se koriste alatima i nameštajem koji su namenjeni odraslim korisnicima. Neadekvatan položaj ponekad može uzrokovati ozbiljne povrede lokomotornog sistema deteta, pa se tokom pripreme radnog mesta treba rukovoditi poznatim principima: stolicu treba podići tako da se čelo mališana nađe u nivou s gornjom ivicom monitora, ruke treba držati savijene u laktovima pod pravim uglom, valja obezbediti potporu za leđa (može da posluži i običan savijeni peškir), pod noge deteta treba postaviti kutiju ili knjige kako bi se stopala oslonila čitavom površinom, a koleni zglob bio savijen pod pravim uglom. Pauze su obavezne i sprovode se na svakih 15 do 20 minuta rada, pod nadzorom starijih. Sve što se tiče mehaničkih ozleda o kojima smo govorili u prvom nastavku važi i za mlade.

• • •

Serijom tekstova o medicinskim problemima u vezi s radom na računaru i principima ergonomske organizacije radnog okruženja želeli smo da vam skrenemo pažnju na neke od najvažnijih rizika kojima je izloženo zdravlje nas „kompjuteraša”. Letimična analiza opasnosti koje vrebaju u naizgled bezbednom kućnom ili kancelarijskom okruženju treba da posluži kao vodič za razvoj radnog ambijenta u kojem se posao i zdravlje nikada neće dovesti u sukob.