Kako bežične tehnologije sve više uzimaju maha i kod nas, odlučili smo da pogledamo šta na tom polju nude niže rangirani proizvođači mrežne opreme, za razliku od renomiranih proizvođača u ovoj oblasti čije smo proizvode pominjali u prvom testu bežične mrežne opreme (SK 7/2002). Na testu su sveukupno bile tri klase WiFi uređaja: WiFi adapteri, AP (Access Point) uređaji i kombinacije AP-ova i rutera. Svi testirani uređaji rade u skladu sa trenutno najrasprostranjenijim standardom za bežične komunikacije, IEEE 802.11b, i podržavaju sve režime rada koji se koriste za povezivanje bežičnih uređaja, uključujući i korišćenje postojećih standarda za enkripciju podataka (WEP), kao i podršku za ad-hoc umrežavanje.

Wireless ruteri

Asus WL-500b/WL-330/WL-130b

Daleko najinteresantnije za testiranje bile su kombinacije Access Point (AP) sistema, rutera i print servera. Probali smo dva ovakva uređaja: Asusov WL-500b i Sweex Wireless Broadband Router + Print Server. Oba uređaja dolaze u kompletu s adapterima za napajanje, uputstvima za instalaciju i podešavanje i CD-om sa potrebnim softverom. Odlikuje ih jednostavno montiranje i izuzetno lak način administriranja, izveden preko ugrađenog Web servera. Što se ugrađene opreme tiče, oba uređaja imaju switch sa po pet 10/100 Mbit/s Fast Ethernet RJ-45 priključaka od kojih jedan predstavlja uplink za WAN (Wide Area Network) i služi za povezivanje uređaja s postojećim LAN-om ili Internet provajderom putem više tipova veze. Tu je još i paralelni port na koji se može povezati štampač, a koji, zahvaljujući posebnom softveru koji dolazi uz oba uređaja, mogu da koriste svi računari u mreži. Asus WL-500b je pored ovoga opremljen i USB portom na koji se mogu povezati Web kamere i USB memorijski uređaji tako da ruter istovremeno može biti i WebCam server i FTP server, te se može koristiti i kao pojednostavljeni sistem nadzora objekata.

Sweex Wireless Broadband Router + Print Server

Sweex se potrudio da korisnicima svog uređaja obezbedi jako dobro (i podebelo) uputstvo kojim je detaljno objašnjeno podešavanje svih opcija, kao i osnovni pojmovi o računarskim mrežama, tako da instaliranje i korišćenje uređaja ne bi trebalo da predstavlja problem ni početnicima. Asus, s druge strane, ima uputstvo koje na trenutke može biti prilično nejasno i nelogično, ali za razliku od Sweexa nudi softverski paket kojim se podešavanje i nadgledanje celokupne mreže znatno pojednostavljuje.

Administracija oba uređaja se vrši putem pomenutog Web servera, za šta je moguće koristiti bilo koji savremeni browser. Oba uređaja imaju veoma jednostavan interfejs koji pored pristupa svim opcijama nudi i Quick Setup proceduru kojom se uređaj može brzo podesiti za rad u tipičnim mrežnim konfiguracijama koje većina korisnika zahteva.

Obični AP uređaji

Kada je reč o običnim AP uređajima, imali smo prilike da testiramo MSI AP11B i Asus WL-330. Uređaji ovog tipa služe za povezivanje bežične mreže kao dela veće mreže i formiranje veće bežične mreže kada obične WiFi kartice ne mogu da pokriju željeni domet. Siromašniji su po pitanju opcija koje nude u odnosu na prethodno opisane uređaje, ali imaju sve što je potrebno za obavljanje svoje uloge. I kod ovih uređaja se sva podešavanja obavljaju iz browsera putem ugrađenog Web servera. Kao i u prethodnim slučajevima, i ovde je prisutan Quick Setup način podešavanja. Povezivanje sa žičnom mrežnom opremom ostvaruje se putem standardnih 10/100 Mbit/s Fast Ethernet RJ-45 portova. Ovde se kao najinteresantniji pokazao Asusov WL-330 prenosivi AP, veoma malih dimenzija, koji može imati dve namene. Može da se koristi kao klasičan AP, ali i kao WiFi adapter uz postojeću LAN karticu, a u tom slučaju se režim rada bira posebnim prekidačem na uređaju.

Asus WL-330 je očigledno namenjen korisnicima prenosivih računara kojima je potreban bežični pristup u različitim situacijama, tako da ovaj uređaj nudi i pojednostavljena podešavanja za ad-hoc umrežavanje, koje se ostvaruje uz prateći softverski paket, veoma sličan onom koji dolazi uz WL-500b. Shodno tome, uz ovaj uređaj se, pored standardnog adaptera za napajanje iz električne mreže, dobija i adapter za napajanje preko USB porta, a za potrebe prenosa dobija se elegantna, lepo dizajnirana torbica u koju pored AP-a može da stane i sva neophodna prateća oprema. Kvalitet uputstva je i u ovom slučaju na nižem nivou, pa se dovodi u pitanje i veština tajvanskih prevodilaca.

Microstar AP11B/PC11B2

MSI se opredelio za krajnje minimalističku opciju: uz AP11B dolazi samo štampano Quick Start uputstvo i CD sa detaljnim uputstvom. Pratećeg softvera nema, a stativ za stono montiranje sugeriše da ovaj uređaj uopšte nije poželjno montirati u prometnom delu prostorije. Montiranje uređaja je krajnje jednostavno, a podešavanje je daleko prostije nego kod svih prethodno opisanih uređaja. Web interfejs preko kojeg se pristupa uređaju je dobro osmišljen i nudi potrebna objašnjenja na licu mesta. U radu su ova dva uređaja pokazala slične rezultate.

Wireless kartice

Stižemo i do najjednostavnijih, ali za korisnike možda i najbitnijih uređaja - WiFi adaptera, tj. mrežnih kartica. Imali smo prilike da testiramo MSI PC11B2 i Asus WL-130b kartice. Instalacija obe kartice je jednostavna i od softvera su neophodni samo drajveri koji u oba slučaja dolaze na pratećem CD-u. MSI ne nudi ništa od dodatnog softvera, dok se Asus i ovog puta potrudio da obezbedi softversku podršku koja povezivanje kartice na različite mreže čini krajnje jednostavnim, pri tom pružajući uvid u trenutnu jačinu signala i kvalitet veze. Kao i u prethodnim slučajevima, i u ovom je evidentna razlika u kvalitetu uputstava koja dolaze uz uređaje.

Jedna od najupadljivijih razlika između ove dve kartice jeste u antenama: MSI uz svoju karticu daje samostojeću antenicu koja se povezuje putem kabla solidne dužine, što vam omogućava da je postavite na najpogodnije mesto u blizini računara, dok se antena na Asusovoj kartici montira direktno na karticu tako da će antena u dosta slučajeva biti zaklonjena računarom. Primetili smo da se Asusova kartica nije najbolje slagala sa MSI AP11B, dok je u kombinaciji sa „svojim” AP-om WL-330 u nekim situacijama dala još gore rezultate. Očigledno je da pre nabavke treba proveriti međusobnu kompatibilnost opreme - iz nekog razloga se kombinacije uređaja prosto ne „trpe”, čak i kada su od istog proizvođača.

O testu

Sve uređaje smo testirali u kancelarijskim uslovima, međusobno ih kombinujući. Test se sastojao od prenosa 16 MB podataka sa test mašine na redakcijski računar u postojećoj („žičnoj”) Ethernet mreži i obrnuto. Dobijeni rezultati se ne razlikuju mnogo od rezultata ranije testiranih uređaja, što potvrđuje činjenicu da je brzina protoka od 11 Mbit/s samo teoretski maksimum. U radu su svi uređaji postizali brzine između 3,5 Mbit/s i 5 Mbit/s, izuzev Asusove WiFi kartice.

Usled postojeće mrežne konfiguracije, oba rutera smo testirali isključivo u Bridge modu, kada rade kao obični AP uređaji. Takođe, testiran je samo prenos TCP paketa. Korišćeni program je TTCP, koji smo koristili i u ranijim testovima mrežne opreme, koji, između ostalog, preporučuje i Cisco Systems.