Nikola STOJIĆ

1. jun 2021.

Svaka zemlja, kompanija, pa i sam čovek prolaze kroz ciklus koji obuhvata period rasta i razvoja i takozvanog zlatnog doba i stagniranja. Ukoliko koristimo analogiju, možemo reći da je i sam internet poput zemlje, odnosno, čoveka kojeg prati sličan tok razvoja u okviru svog životnog ciklusa. Tokom godina, dolazilo je do raznih inovacija koje su uticale na njegov razvoj i oblikovanje. Kako je vreme prolazilo, osećaj slobode koji je postojao kada bi se ulogovali na omiljeni forum, pronašli muziku koju bi zatim preuzeli i slušali preko Winampa i nakon toga povezali se na server kako bi odigrali partiju Counter Strikea ili Age of Empiresa polako je nestajao. Danas, internet doživljavamo kao ekstenziju svakodnevnog života, gde nam se posao i obaveze prenose i u „oazu slobode”, a gde je jednostavno nemoguće više pobeći od očiju drugih i odmoriti mozak od svakodnevice. Situacija sa Covidom-19 i radom od kuće omogućila nam je da shvatimo koliko je internet zaista napredovao, kao i svi prateći servisi i gde se trenutno nalazimo na stupnju tehničkog razvoja, odnosno, koliko je postao integralni deo našeg svakodnevnog života. Ipak, šarm koji je imao nestaje i postaje sterilniji sa njegovom sve većom korporatizacijom.

Na samom početku, internet nije imao mnogo korisnika, što zbog tehničkog razvoja mrežne infrastrukture, što zbog samog načina pristupa internetu. Blokiranje fiksnog telefona ukoliko bi želeli da se povežete na internet i surfujete ili da chatujete sa društvom na prvim forumima preko dial-up konekcije, izluđivalo je mnoge ukućane, a ni računi za telefon nisu bili tada nešto prijatni za gledanje, jer bi glava brzo zabolela. Taj period karakterističan je po tome što su mnogi od prvih korisnika bili tehnički dobro upoznati sa radom i funkcionisanjem mreža, da bi zatim polako dolazili i drugi korisnici koji su se, uz pomoć prijatelja koji bi im objasnili postupak, konektovali preko telefonskih priključaka. Sa razvojem ADSL-a, došlo je do prvih većih brzina i širih mogućnosti za korišćenje interneta, a blokiranje telefonske veze odlazi u istoriju. Potrebno je napomenuti da su mnogi internet paketi u tom periodu nudili ograničenu količinu protoka podataka (kao danas mobilni telefoni kod nekih paketa), gde bi se nakon potrošenih megabajta onemogućavao pristup. Interesantno je da „bandwith cap” postoji i dalje u SAD kod širokopojasnog pristupa internetu, samo što je količina podataka koji se mogu potrošiti veća, srazmerno 2021. godini, te se nakon pređene količine podataka pristup internetu ne isključuje, već se pristupna brzina znatno smanjuje sve do sledećeg meseca. Na mobilnim telefonima pristup internetu zaživeo je tek uz pomoć GPRS-a, koji su pretežno podržavali skuplji, poslovni modeli mobilnih telefona, dok će svima ostalima tek tokom sredine 2000-ih postati dostupni prvi modeli namenjeni širokom auditorijumu. Čitava aktivnost na mobilnim telefonima svodila se na čitanje mejlova i preuzimanje mobilnih igara za tada popularni Symbian OS, koji je bio ono što je Android danas, a infracrveni port i Bluetooth su dominirali u pogledu međusobnog povezivanja uređaja, ukoliko ste nekome želeli da pošaljete neku sliku ili novu pesmu koju ste preuzeli sa nekog sajta. Pored navedenih, postojali su još i Palm OS i Windows Mobile, koji su držali dobar deo tržišta.

Kod mobilnih telefona prekretnica u razvoju interneta, odnosno, mobilnog interneta bila je pojava iPhonea i društvenih mreža. Do tada su mobilni telefoni bili uređaji koji su korišćeni za komunikaciju kroz pozive i poruke, igranje sitnih igara i prenošenje fajlova preko infracrvenog porta. Pojava iPhonea definisala je način na koji posmatramo mobilni telefon i odjednom je on postao kompjuter u malom, umesto obično sredstvo za komunikaciju. U međuvremenu, došlo je do razvoja 3G, 4G pa i 5G mobilnih mreža. Ne može se osporiti da postojanje određenih stvari danas olakšava rad, kao što je elektronsko bankarstvo, verifikacija pristupa uređajima i druge stavke. Interesantno je da smo u ovom periodu došli do paradoksa da svi telefoni, praktično, izgledaju isto i da je jako teško prepoznati ih na prvi pogled. Stariji telefoni svojim dizajnom su se izdvajali od ostalih i bili su prepoznatljivi na prvi pogled, kao što je legendarni Sony Ericsson K750i. Danas pronaći uređaj koji se razlikuje od ostalih na tržištu je pravi izazov.

Krajem 90-ih i tokom 2000-ih, dolazi do razvoja prvih foruma, koji su preteča društvenih mreža koje poznajemo danas. Naravno, ne treba zaboraviti BBS i IRC, koji su dosta dugo pre foruma bili jedan od prvih načina za učestvovanje u diskusiji i upoznavanje na internetu. Bilo koja tema koja bi bila dovoljno zanimljiva mogla je da bude tema oko koje bi nastao forum. Od uređenja bašte, preko avijacije i računara, svaka tematika je bila pokrivena. Svaka igra, brend, imao je svoj forum, gde su se sučeljavali stavovi korisnika ili korisnika i proizvođača u pogledu razvoja uređaja, igre itd. Sam dizajn je prostiji i sa manje opcija, ali jedinstven. Fokus nije na prikupljanju podataka, koliko je na socijalizaciji i povezivanju sa ljudima širom sveta. Pseudonimi se koriste svugde, od foruma, preko MySpacea. Na neki način, pseudoanonimnost je tada normalnost i username kao što je N3T_W4RI0R ne otkriva puno o korisniku, a podaci koji su dostupni jesu standardni podaci koje poseduje svaki internet provajder i eventualno podaci koji se odnose na korišćenje nekog sajta, rezoluciju ekrana i operativni sistem. Svaki profil je, u zavisnosti od sajta i forumskog softvera, imao razne mogućnosti, od reputacije, preko avatara i potpisa koji su ga činili unikatno vašim i drugačijim od ostalih. MySpace je imao mogućnost da dizajnirate svoju stranicu onako kako želite, što je uslovilo da su mnoge profilne stranice bile takvih boja od kojih mogu samo da vas zabole oči i koje su mnoge korisnike upoznale sa osnovama HTML-a. Individualnost je bila prevalentna i fokus je bio na pojedincu umesto na grupi. Sadržaj koji se generisao i njegov kvalitet bili su osnova svakog foruma, jer što je sadržaj bio kvalitetniji i zanimljiviji i sam forum bi rastao i privlačio sve više korisnika, posebno ako je reč o stručnoj ili nekoj drugoj popularnoj tematici. Razvojem Facebooka, veo anonimnosti polako nestaje, pravo ime i prezime postaju neophodni za postojanje naloga, a deo privatnosti počinje polako da nestaje, dok prikupljanje sve veće količine ličnih podataka postaje nova norma. YouTube je u početku, kao nova platforma, svoj fokus primarno stavljao na kreatore i zanimljiv video-sadržaj. Bilo ko mogao je da napravi snimak i da ga zatim podeli sa celim svetom. Ukoliko uporedimo tadašnji YouTube sa današnjim, evidentno je da je sve postalo profesionalnije, ali bez mnogo unikatnosti i nekog šarma koji je ranije posedovao. Jednostavno, TV je prešao na internet, a sadržaj koji se emituje upodobljen je tako da odgovara sponzorima. Ideologija zaposlenih i razne new age agende diktiraju šta je politički korektno, a šta nije, sprovodeći na neki način cenzuru svakoga ko misli drugačije.

Messenger, WhatsAPP, Viber i druge slične chat aplikacije nisu ni postojale kada je Windows Live Messenger zajedno sa Skypeom i IRC-om predstavljao osnov instant komunikacije. Ukoliko ste nekom hteli da privučete pažnju, nudgeovanje prozora bila je dosadna, ali zanimljiva komponenta Windows Live Messengera. Komunikacija je bila zabavna. Kako je rastao Facebook i broj njegovih korisnika, tako su tradicionalna mesta za diskusiju odumirala. Jedan od razloga svakako jeste mogućnost instant razgovora, kao i komentarisanje objava drugih korisnika, lajkovanje slika i drugih opcija, objedinjujući ono što nude, kako instant messengeri, tako i forumi. Drugo, barijera ulasku u osnivanje sopstvene zajednice, grupe i pozivanje istomišljenika postala je mnogo manja. Kod grupa je dovoljno ispratiti par određenih koraka da bi se kreirala. Sa druge strane, ukoliko želite da postavite forum morate da imate web hosting, zatim da se razumete u funkcionisanje forumskog softvera, administraciju itd. Takođe, privlačenje korisnika, SEO optimizacija i generisanje unikatnog sadržaja samo je jedan od potrebnih koraka kako bi se novi forum izdvojio od ostalih. Kada je sve postalo dostupno na jednom mestu, želja za nekom vrstom dubljeg angažovanja je nestajala, a cena je u početku bila korišćenje ličnog imena i prezimena, da bi, vremenom, rasla sa kamatom.

Video-igre su, takođe, postale usmerene na „always online” sistem. Primetno je da se u mnogim igrama LAN opcija gotovo više ni ne viđa ili je iza online sistema autentifikacije. Jedan od argumenata za takvu odluku jeste u povezanosti sa igračima i prijateljima, kako bi iskusili igru onako kako je zamišljena. Drugi argument koji se često koristi jeste borba protiv piraterije. Borba protiv piraterije ne rešava se uklanjanjem funkcija, već davanjem vrednosti igre i olakšanjem procesa instalacije, zbog čega je Steam postao ono što jeste danas. Najbolji primer nedostatka LAN-a i uticaja na korisničko (ne)zadovoljstvo jesu Blizzardove igre, kao što su Diablo 3 i Warcraft 3 Reforged. Kada je objavljen, zbog ogromnog broja korisnika, serveri Diablo 3 bili su toliko opterećeni da je greška 37 postala čuvena u Diablo zajednici. Bez LAN-a nije bilo moguće pristupiti igri, niti imati stabilno igračko okruženje, bez bilo kakvih bagova. Dobro, mogli bi da sačekate da prođe navala igrača i u međuvremenu da igrate igru offline - kada bi posedovala LAN opciju. Ironično, verzija za konzole nije tražila „always online” pristup. U slučaju Warcraft 3 Reforged, promašaj sa „always online” zahtevomn prikazan je uživo tokom turnira, kada je konekcija više puta prekidana i činila da meč ne može da se normalno završi. Čak i u offline kampanji, ukoliko bi konekcija pukla, bili biste izbačeni iz kampanje i morali bi da počnete čitavu misiju ispočetka. Ne treba zaboraviti da kada mnoge od ovih igara dođu do kraja svog života i kada serveri nestanu, one neće više biti igrive, što ne možemo reći za igre kao što su Age of Empires 2, Diablo 2 i druge. LAN je na neki način podsticao i druženje uživo, odnosno, rad igraonica i drugih načina gde bi se ljudi okupili i zatim igrali mečeve CS-a ili DOTA-e do sitnih sati. Želja za opuštanje uz omiljenu igru često se može pretvoriti u frustraciju i gubljenje vremena da se pronađe pravo podešavanje.

Neke stvari na starom internetu su, doduše, bile zamarajuće, poput reklama koje su izgledale tako da biste u jednom trenutku mogli dobiti epilepsiju zbog upotrebe GIF-ova i različitih kombinacija boja. Adobe Flash, sada relikt prošlosti, uvek je izazivao podeljena mišljenja među korisnicima. Dok su ga neki obožavali zbog mogućnosti da naprave sve, od sajta, pa do video-igara koje su se lako hostovale na sajtovima, drugima je bio bezbednosni problem i stavka koja je koristila isuviše memorije. U pogledu reklama, danas su se stvari promenile u estetskog domenu, dok je čuveni Flash zamenio JavaScript, koji svoju upotrebu nalazi na svakom koraku. Količina sadržaja je bila znatno manja, ali je bila kvalitetnija, posebno jer se morao uložiti trud u vidu pisanja kvalitetnog sadržaja da bi stranica držala mesto na Google Searchu. Gomila portala, kao što su Buzzfeed i slični bili su opskurni, a tabloidi su sa bombastičnim naslovima najveću dominaciju i dalje imali u štampanim medijima.

Internet je funkcionisao odvojeno od naših života, a danas je kao njegov nastavak. Umesto foruma, kao diskusija na svaku vest uključeni su komentari. Ne postoji mogućnost povezivanja, niti forum sa moderacijom koji bi vodio ka kvalitetnim diskusijama i određenim spoznavanjem događaja i temama koje su mogle biti korisne i mnogo kasnije nakon njihovog aktivnog učestvovanja. Jednostavno, sajtovi saopštavaju vesti koje se brzo konzumiraju, komentarišu i zaborave. Decentralizacija interneta jeste ideja koja se danas često može čuti, ali ako dobro pogledamo, internet je donekle bio decentralizovan, posebno imajući u vidu diverzitet sadržaja koji je bio dostupan i slobodu govora.

Komercijalizacija i „štrojenje” interneta kako bi bio pristupačan svima, dovelo je do toga da u jednom svom delu postane dosadan. YouTube, Instagram, TikTok možda su zabavni sami po sebi, ali je cilj isti: podrediti sav sadržaj komercijalizaciji, odnosno, sponzorima. Sa rastom broja korisnika došlo je i do nastanka „influensera”, odnosno, freelance sales developera, gde, praktično, ljudi koji su uticajni zbog broja korisnika koji ih prate promovišu određene brendove. Rezultati pretrage na Googleu su sve manje kvalitetni i sve češće nebezbedni. Facebook danas, kako sa dizajnom tako i funkcionalnošću, je gori nego ranije, a ogroman broj korisnika se prebacio na instant mesindžere, poput WhatsApp-a, Vibera, Telegrama, Discorda itd. Budućnost interneta je u vraćanju na osnovne principe interneta: anonimnost, sloboda govora, sukob i razmena mišljenja na civilizacijskom nivou. Nakon svakog pada, po inerciji dolazi do promena uz lekcije koje ako se primene, mogu nam vratiti delić onoga u današnjoj tehnologiji interneta, a što nam sve više nedostaje, a to je sloboda izbora.