Miodrag KUZMANOVIĆ

1. jun 2021.

Nakon više od dve godine razvojnog mutiranja u early access programima na Epicu i Steamu, Subnautica: Below Zero konačno je spremna za veliku premijeru. U dobar čas, rekao bih, jer su letnje ferije još uvek više od mesec dana daleko, te mi simulacija brčkanja u morskoj vodi pomaže da se ne češem od anticipacije sweet, sweet zaranjanja u Egejsko more.

Subnautica: Below Zero je direktan nastavak najbolje preživljavalačke akcione avanture u istoriji ovog popularnog žanra. Subnautica je toliko bolja od svega drugog na tu temu, da je ovo jedna od retkih situacija gde spora o tome nema - Kurta, Murta, Bobi, Rudi, Mujo, Haso, Perica, Sabrija i Dragojla, koji se inače ni oko čega ne slažu, potpisuju gramatu kojom se ova igra ustoličava i miropomazuje u gospodaricu survival simulatora. Ako je do sada niste igrali, zavidim vam, jer vas očekuje dvadesetak sati podvodnih slasti koje će vam pomeriti prag osetljivosti na kvalitet interaktivnih iskustava.

Ovaj nastavak se neposredno naslanja na zaplet Subnautice i vraća vas u šarene dubine planete 4546B, na koju se, za promenu, spuštate dobrovoljno, ali ne radi zezanja i vodenih sportova, već radi porodičnog post mortema. U ulozi ste mlade naučnice Robin, kojoj objašnjenje kompanije Alterra o smrti sestre koja je bila članica kompanijske ekspedicije na 4546B smrdi na cover-up. Samanta je, navodno, nastradala zbog sopstvene nemarnosti, što našoj junakinji ne pije vodu, te pomalo na snalažljivost, a više na bezobrazluk, uspeva da se dokopa prevoza u jednom smeru na severni pol vodenog sveta. Nakon Samantine smrti, Alterra je brže-bolje evakuisala ostatak ekspedicije, ostavivši prazne instalacije po kojima ćete rovariti u potrazi za istinom.

Više od pukog kontinuiteta priče, Below Zero donosi nadgradnju sistema i ideja korišćenih u originalu. Zaplet nastavka je kompleksniji i drastično bogatiji naracijom, prvenstveno u formi audio-logova kojih ima nebrojeno više nego u Subnautici. U igri postoje čak i živi NPC-i s kojima ćete imati interakciju, a lore o Arhitektama, alienima koji su 4546B koristili kao istraživačku stanicu, produbljen je na najbolji mogući način, vanzemaljskim AI konstruktom koji će vam tokom kampanje biti zanimljiv sagovornik, da ne kažem mentalni podstanar (spoiler!). Karakter narativne strane igre, dakle, gotovo potpuno je drugačiji u odnosu na original, čije je pripovedanje bilo svedenije, ali ništa manje efektno. Subnautica je bila iznuđeni trijumf usamljenog ćutologa nad prirodom i tehnologijom; Subnautica: Below Zero je eskapada mlade i brbljive, ali nepokolebljive radoznalke koja voljno čačka (polarnu) mečku tamo gde ne treba.

Druga velika promena tiče se terena, to jest, tla koje se više ne svodi na nekoliko nasumično posejanih ostrva s pećinama, već na prostrane i kompleksne površinske ekosisteme koje ćete istraživati detaljno kao što istražujete okeanske dubine. Pošto se sve dešava na severnom polu planete, površina je zaleđena i podložna iznenadnim olujama koje spoljnu temperaturu spuštaju brže nego što biste uspeli da promrmljate „bela smrt”. Čim izađete iz vode i stupite na kopno, merač kiseonika postaje merač telesne temperature, koju možete nadoknaditi na nekoliko načina, od kojih će vam na početku biti dostupni bežanje u zaklon, vraćanje u vodu, stajanje pored gejzira ili čudnih cvetova koji emituju toplotu. Kasnije ćete dobiti priliku da pravite specijalnu zimsku uniformu i snowfox, mali hoverkraft za vožnju po snegu koji vas greje dok ste na njemu.

Pored hladnoće, površina krije i druge hazarde životinjskog porekla, od kojih možete samo da se sklanjate. Snow stalkeri su nalik hibridu belog medveda i armadila - žive u pećinama na površini i jedva čekaju da omaste brke vašom slasnom kožom. Možete im uteći na snowfoxu ili ih oterati signalnom bakljom, ali ih ne možete ubiti - autori Subnautice su, iz nekog razloga, hiperpacifisti koji vam ne dozvoljavaju da probleme rešavate balistikom ili laserima. Druga, naoko veća, a, zapravo, manja opasnost jeste snežni crv, koji u maniru shai-huluda iz „Dine” izranja iz snega i napada ono što pravi buku na površini. Lako ga je zeznuti brzim manevrisanjem za komandama snowfoxa, mada možete i da napravite thumper, koji funkcioniše potpuno isto kao vremenski gedžet za mamljenje crva.

Što se tiče vodenih bioma, prisutan je veći diverzitet flore i morfologije terena nego u originalu. Vizuelno, posebno pleni zona sa izuvijanim koralnim mostovima koji podsećaju na gigantske, podvodne špagete. Sistemi podvodnih pećina drastično su usložnjeni i stvaraju vam navigacione izazove, pogotovo pri ronjenju van podmornice, gde ćete jednim okom stalno nervozno gledati u pravcu merača raspoloživog kiseonika. Podvodne dubine kriju mnoge marinske zveri raznih veličina, za koje, generalno, važi da su opasne samo ako vas uhvate van vozila. Za komandama podmornice, to jest, seatrucka, kako se zove novo plovilo koje objedinjuje seamoth i cyclops, bićete apsolutno bezbedni čim nađete planove i napravite modul za elektro-šokove. Jedan zviz strujom ošamutiće manje ajkule i druge predatore i privremeno oterati moćne levijatane koji plaze po većim dubinama. Ovo u velikoj meri trivijalizuje opasnost koju predstavljaju apex predatori okeanske planete, jer ih i pored megalodonskih dimenzija možete oterati uz mali utrošak kapaciteta internih baterija svog sumarena.

Seatruck... S jedne strane, u pitanju je ingeniozno vozilo modularne konstrukcije koje sastavljate po želji, dok je s druge bijedna zamena za fantastičnu, glomaznu i složenu podmornicu cyclops. Osnova seatrucka je vučna kabina koja liči na malo uglastiji seamoth. Na nju je moguće redno vezivati module sa različitim funkcijama - skladišni, za fabrikovanje, dok-modul za prevoz prawn egzoskeleta, pa čak i modul koji farmuje jestive ribe tokom plovidbe ili modul za teleportaciju, čije ćete planove divuldžovati u srednjoj fazi igre. Svaki dodatni nakačeni modul vas čini tromijim i nepodesnijim za zavlačenje po tesnim pećinama, ali povlačenjem poluge u kokpitu možete privremeno otkačiti „prikolicu” i ucuriti se u svaku krevasu u stenama. Kontrola seatrucka je prosta kao pasulj, što neće biti preterano kul ozbiljnim veteranima Subnautice, koji su uživali u savladavanju kompleksnih sistema cyclopsa, fleksibilnosti i opcijama koje je nudila ta impozantna podmornica. Ako ste igrali Subnauticu, sigurno se sećate finalne faze igre iznad jezera lave i nadmudrivanja sa levijatanima, koje ste mamili varalicama (decoy), šunjali se pored njih u silent running režimu, aktivirali štit kad vas zagrizu ili se branili gasnim torpedima. Sva ova taktičko-manipulativna kombinatorika svedena je na strujni zviz na seatrucku, što je prilično bez veze i predstavlja preveliki kompromis učinjen casual igračima, koji nisu mogli da se snađu za komandama kiklopa.

I pored dugotrajnog kiseljenja u javnoj beti, Subnautica: Below Zero je isporučena sa finom dozom bagova, od kojih su neki giga-iritantni. U finalnoj verziji mi se dva puta desilo da ne mogu da uđem u parkirano vozilo - jednom u seatruck koji sam ostavio u plićaku, pa mu se u kabini spawnovao pingvin i zabagovao ga, a drugi put u snowfox, koji je uredno ostavljen na platformi za punjenje gde je izgubio opciju za interakciju, pa više nisam mogao da ga zajašem. Guglaj, čitaj forume, glasno šizi, ništa nije pomoglo osim skupljanja resursa i pravljenja novih kopija oba vozila (tj. vozila i plovila). Da li developeri znaju da ja nemam vremena za takve gluposti?

Pored bagova, zla sudbina Subnautice: Below Zero jeste neumitnost poređenja s nedostižnim prethodnikom. Bez obzira na značajne novine, dublju priču i quality of life sistemska poboljšanja, teško je oteti se utisku već viđenog. Igri nedostaje osećaj grandioznosti kakav imate kad je vidite i iskušavate prvi put i svaki VAU momenat je najčešće derivat nekog prošlog VAU momenta. Biti žrtva sopstvenog uspeha mnogo je češća pojava od nadrastanja briljantnog uzora u njegovom nastavku, što je nakon filma „Kum II” uspelo samo vrlo malom broju medijskih uradaka.