Vladimir PISODOROV

1. mart 2021.

Naravno da saosećamo sa novopečenim programerima, jer nije lako uhvatiti se u koštac sa dinosaurusom koji je preživeo i pad meteorita i ledeno doba. Upravo tako se njima doima Vim, jedan od najstarijih tekstualnih editora, koji odoleva zubu vremena ma kako da se menjaju grafički standardi kada je u pitanju upravljački interfejs. Zahvaljujući GUI dodacima, Vim može da se koristi i iz nešto prijemčivijeg upravljačkog okruženja, ali oslanjanje na rad iz tekstualnog okruženja i dalje ostaje prioritet mnogim iskusnim vukovima.

Da biste razumeli o kakvom članu „saveta mudraca” se radi, dovoljno će biti da kažemo da Vim ove godine navršava punih 30 godina postojanja. Svetlost dana ugledao je drugog novembra 1991. godine i to kao svojevrsni klon, fork ako vam se tako više sviđa, popularnog tekst-editora sa Unixa - Vi, zasnovanog na izvornom kôdu tekst-editora Stevie, koji se u originalu pojavio za Atari ST daleke 1987. godine. Svoje bitisanje na Amigi, Vim je započeo u konkurenciji legendi, kao što su CygnusEd i (komercijalni) GoldEd, ali vrlo brzo prevazilazi okvire „najbolje prijateljice” i postaje dostupan diljem ostalih platformi. Zvučaće neverovatno, ali Vim postoji i u verzijama za Android i iOS, dok na Linuxu slobodno možemo da kažemo da spada u red obaveznog štiva i, mahom, stiže kao preinstaliran. Bez obzira na postojanje grafičkog okruženja, zarad performansi i multiplatformske primene, Vim se i dalje u većini slučajeva koristi iz konzole, na šta se manje iskusni programeri teško navikavaju, dok se oni iskusniji kunu u njegove performanse i spremni su na opasnu polemiku ako im dirnete njihovog šampiona.

Za Vim se vezuje i jedna zanimljiva anegdota, koja se odnosi za njegov naziv. Naime, već smo objasnili da je nastao na krilima popularnosti tekst-editora Vi, pa su se korisnici pitali šta označava slovo „m” u sufiksu. Mnogi su bili u pravu kada su tvrdili da je reč o akronimu Vi IMitation, što je 1993. godine, iz očiglednih razloga, promenjeno u Vi IMproved. Pošto se već bavimo podacima dostojnim rubrike „Test of Time”, navešćemo i podatak kako je naziv dobio i tekstualni editor Stevie - od akronima ST Editor for VI Enthusiast. Za kraj ovog dela, napomenućemo da je verzija Vija za Amigu razvijana čitave tri godine, pre nego što je konačno izneta na softversku pijacu.

Vim stiže čak sa 12 radnih režima, mada je preciznije reći da je na raspolaganju šest osnovnih i šest varijacija osnovnih režima. Ukoliko vam se tekstualni upravljački interfejs nikako ne dopada, program možete da instalirate i u grafičkom komplementu - gVim (www.vim.org), ali moramo da vas upozorimo da ovde ne možete da očekujete punu funkcionalnost i dostupnost svih opcija i mogućnosti. To je rezervisano za verziju programa koja fercera iz konzole. Sreća u nesreći je to što instalaciona datoteka pod svojim skutima čuva obe verzije programa, pa ćete pored grafičke moći da instalirate i iteraciju namenjenu radu iz konzole. Za koju god varijantu da se odlučite, biće vam izuzetno teško da se naviknete na radne specifičnosti, ali nemojte odmah na početku da padate u očaj. U paketu goodiesa koji dobijate nakon instalacije, nalazi se i Vim tutor, svojevrsni priručnik koji će vas u stilu štiva „totalni sam početnik” usmeriti na korišćenje resursa programa. Na raspolaganju je sedam oblasti i ukupno 33 „lekcije”, uz nezaobilazan rezime posle svake savladane oblasti. Ukoliko u svet Vima ulazite kao mlad programer koji se ne snalazi najbolje u okruženju ovog tipa, na Vim tutoru bićete zahvalni do neba. Pored dragocenog priručnika za čije lekcije će vam biti potrebno oko 30 minuta da ih savladate, na raspolaganju je i klasičan user/reference manual, a sve to dolazi u paketu sa instalacijom i jedino što će vam biti potrebno je gomila slobodnog vremena da savladate sve zakonitosti. Ni to nije sve, jer Vim ima i takozvani built-in help sistem koji se poziva preko komande :help. Inače, Vim tutor, pod Windowsom, može da se pozove klikom miša na pripadajući BAT fajl ili iz komandne linije.

Ako pričamo o prilagodljivosti, Vim na ovom polju donosi mnogo toga. Pre svega, mislimo na mogućnost prilagođavanja okruženja kako bi se poboljšala efikasnost rada s tastaturom. Zahvaljujući mogućnosti „mapiranja” tastera, korisnicima je omogućeno izvršavanje složenih naredbi, a na sve to dolazi i mogućnost „snimanja”, što znači da je dozvoljeno izrađivati makroe. Na meniju se nalazi i mogućnost korišćenja skraćenica, te poseban režim Easy, koji će unekoliko olakšati uređivanje unetog teksta. Uz sve ovo valja napomenuti i podršku za plug-inove, koji dolaze u vidu skripti pisanih u internom engineu - VimL (neki ga zovu i vimscript). U pitanju su moćni dodaci koji u velikoj meri mogu da transformišu iskustvo korišćenja Vima, ali i da mu omoguće krajnje neočekivane featurese. Zarad preciznosti, valja navesti i to da dodaci nisu ograničeni na one koji dolaze iz internog enginea, već da ih je moguće „pisati” i u drugim programskim jezicima. Pored ručne, omogućena je i instalacija iz takozvanih plug-in menadžera, kao što je, recimo, vim-plug (github.com/junegunn/vim-plug). Ukoliko ne znate odakle da krenete kada su dodaci u pitanju, preporučujemo vam da pogledate bazu plug-inova na adresi vimawesome.com. Ima ih dvadesetak hiljada, pa navalite...

U narednim brojevima pozabavićemo se pomenutim režimima rada, načinima za instaliranje plug-inova, razlikama između konzolne i GUI verzije programa, ali i mnogim drugim (osnovnim) stvarima za koje smatramo da će vam biti od važnosti. Sve to sa ciljem da onima koji tek planiraju da krenu u vode programiranja, ali i mladim programerima koji su Vim unapred otpisali, približimo ovaj tekstualni editor koji definitivno spada u legende žanra kojem pripada.