D. LUKINOVIĆ

1. januar 2021.

Testirajući velika, kvalitetna i atraktivna kućišta ponekad zaboravimo da je za veliki broj korisnika kućište, jednostavno, limarija i da se na listi prioriteta nalazi doslovno na poslednjem mestu. Kada pokušavate da „iscedite” poslednji promil performansi iz sume koju ste spremni i u mogućnosti da platite, sa iole pristojnim napajanjem, lako je razumeti da će za kućišta biti rezervisan „ostatak”. Dva modela koje imamo na testu ne spadaju bukvalno u najjeftinija, ali se uklapaju u ideju osnovnog kućišta čija je jedina svrha da hardver drže u koherentnoj i relativno bezbednoj celini. Krasi ih klasična izvedba sa napajanjem na gornjoj stranici, pa samim tim i bez dodatnih otvora za hlađenje.

Armaggedon Tron II žonglira sa idejom šta sve može da se dobije za što manje novca. Rešenje ove izuzetno komplikovane jednačine predstavlja kompaktno kućište, izrađeno od jeftinog i tankog lima, ali sa relativno atraktivnom, a pritom nenametljivom maskom, bočnom stranicom od kaljenog stakla (težom od kućišta) i potpuno otvorenim unutrašnjim prostorom. Maska je blago „zašiljena” ka centru. Pri vrhu se nalazi svetleći logotip, a u dnu otvor za uvlačenje vazduha, otprilike, veličine pola ventilatora. Ovo je jedini način distribucije svežeg vazduha u kućište, što nije sjajno, ali je i dalje bolje od mnogih skupih, a zamandaljenih modela. Na gornjoj stranici nalaze se po jedan USB 2.0 i 3.0 port, audio-konektori, taster za uključivanje i taster koji, u zavisnosti od izbora dvopinskog konektora, može da bude ’Reset’ ili da upravlja RGB osvetljenjem.

Kao što smo pomenuli, unutrašnji prostor je potpuno otvoren, što u ovako malom kućištu omogućava ugradnju grafičkih kartica dužine do 320 milimetara (bez ventilatora). Procesorskim hladnjacima na raspolaganju je 160 milimetara visine. Iako se radi o jeftinom kućištu, Tron II deluje pametno osmišljen. Oko matične ploče i dva mesta za montažu uređaja za skladištenje podataka formata 2,5 inča, raspoređeno je mnoštvo fino obrađenih otvora, dok je „bazen” za backplate procesorskog hladnjaka veliki. Između nosača matične ploče i bočne stranice gotovo da nema prostora, ali je njena sredina ispupčena, što će olakšati kabliranje. Još jedan uređaj formata 2,5 inča postavlja se u dnu kućišta, gde je zanitovan i „kavez” u koji staje jedan hard-disk formata 3,5 inča, a na koji staje još jedan HDD/SSD od 2,5 inča.

Kućište dolazi bez ventilatora, na šta ne gledamo kao na propust, jer ovako jeftina kućišta obično sadrže i jeftine ventilatore, koji, ipak, podižu cenu. U Tron II mogu da se ugrade do četiri ventilatora prečnika 120 milimetara, tri iza prednje maske i jedan na zadnjoj strani. Mi preporučujemo ugradnju jednog ili dva ventilatora napred, zbog manjeg protoka vazduha i kolizije sa mnoštvom kablova koji otežavaju rad gornjeg ventilatora. O vodenom hlađenju ovde nema govora, osim ako ne želite da se dokazujete.

Armaggeddon Tron II na domaćem tržištu košta oko četiri hiljade dinara i spada među najjeftinja kućišta sa bočnom stranicom od kaljenog stakla. Lošiji protok vazduha i jeftiniji materijali i izrada nisu toliki problem, ali beskrajna konkurencija u ovom segmentu svakako jeste.

Inter-Tech je, za razliku od Armaggeddona, rešio da „uštine” malo više, pa njihov pulen nudi manje opcija, ne trudi se da izgleda atraktivno i fali mu „staklarija”. Nekome, naročito onima koji sastavljaju računar detetu, ovo bi moglo da zvuči kao prednost, jer plastičnoj bočnoj stranici ne može ništa da se desi ukoliko se računar prevrne. Takođe, ukusi su različiti, pa će se nekome „kubizam” prednje maske B-02 sa svetlećom lajsnom više dopasti od stilizovanog pramca prethodno opisanog modela. Prednja maska, zapravo, deluje ubedljivo i podseća na IBM/Lenovo računare, a hrapava završna obrada doprinosi utisku. Kvalitet plastike sasvim je solidan, a lim je jeftin i tanak, ali dobro zanitovan. I/O panel sadrži jedan USB 3.0 port, dva USB 2.0 (čija je plastika iz nekog razloga crvena), audio-konektore, ’Power’ taster i „šaltač” RGB efekata koji se, kao i dve LED trake (jedna smeštena u unutrašnji deo rama ventilatora), napaja putem Molex konektora.

Pomenuti dobro zanitovani lim predstavlja problem unutrašnjem prostoru. Naime, B-02 ne samo da ima „starinsko” mesto za napajanje na gornjem delu kućišta, već ima i starinski „zid” za prihvat uređaja za skladištenje podataka, koji se proteže celom vertikalom kućišta. Da prednja maska nije zatvorena, bilo bi mesta i za tri uređaja formata 5,25 inča. Kavez koji prima dva uređaja formata 3,5 inča nalazi se u dnu kućišta. Još jedan uređaj ovog formata može da se postavi na lim koji deli pomenuti „zid”, gde bi se na starim kućištima smestio floppy od 3,5 inča. Dva uređaja formata 2,5 inča mogu da se pričvrste na otvore na samom limu. Zanitovani lim ograničava dužinu grafičke kartice na 250 milimetara, dok je za procesorske hladnjake ostavljeno, čini se standardnih, 160 milimetara.

InterTech B-02 dolazi sa jednim preinstaliranim ventilatorom sa RGB osvetljenjem, prečnika 120 milimetara. Fabrički se navodi mogućnost ugradnje još dva ventilatora ovog prečnika iza prednje maske, ali bismo mi ostavili osnovnu postavku, za šta postoji nekoliko razloga. Stilizovane „škrge” na levom donjem ćošku maske jedini su izvor svežeg vazduha i toliko su male da dva ventilatora iz njih prosto ne mogu da izvuku mnogo. Takođe, lim, kavez i LED traka opstruišu i otežavaju montažu i protok (u slučaju gornjeg praktično ga onemogućavaju).

B-02 možemo da preporučimo samo onima kojima se estetika dopada (zaista izgleda interesantno) i koji će u njega smestiti skromniju kućnu ili kancelarijsku mašinu. Pomenuta konkurencija u slučaju ovog modela dodatno dobija na težini, jer postoje i jeftiniji modeli sa bolje rešenim unutrašnjim prostorom i većim otvorom za uvlačenje vazduha.