Kada je na prošlom Sandens filmskom festivalu nagrada publike za online animaciju pripala projektu Broken Saints, postavilo se pitanje kako se to nije dogodilo ranije. Nešto čemu su televizijske stanice poput CNN-a i BBC-a u više navrata posvetile pažnju, a časopisi kao što su „The Hollywood Reporter”, „USA Today”, „The Time” ili „The Guardian” jednoglasno proglasili za najznačajnije Web dostignuće s početka 21. veka, naprosto je moralo da bude krunisano priznanjem takvog kalibra. Iako u tim trenucima serijal još uvek nije bio završen, bilo je jasno da se radi o pionirskom poduhvatu koji će imati ogroman uticaj na razvoj Internet komunikacija, posebno on-line televizije u godinama koje su pred nama.

Godine 2000, trojica Kanađana Bruk Burdžis, Jan Kirbi i Endrju Vest razgovarali su o mogućnosti da zajednički formiraju firmu koja bi se bavila izdavanjem stripova. Došli su na ideju da deo već pripremljenog materijala postave na Web u propagandne svrhe, u cilju ispitivanja tržišta i analize reakcija potencijalnih čitalaca. Kirbiju, koji se u to vreme bavio izradom animacija u Macromedia Flashu, palo je na pamet da bi se ta tehnologija mogla iskoristiti kao podloga za oživljavanje stripa, tačnije za njegovu transformaciju u eksperimentalno multimedijalno umetničko delo koje bi putem Mreže bilo dostupno svakome. Firma Switch Interactive u kojoj je u to vreme radio oberučke je prihvatila predlog da sponzoriše projekat. Tako je u jesen iste godine rođen Broken Saints, fenomen koji danas ima milione fanova širom sveta.

Broken Saints je u osnovi online strip koji zbog načina predstavljanja - kontinualnom animacijom koju prate muzika i zvučni efekti - više liči na crtani film. Sastoji se od dvadeset četiri epizode, u trajanju od petnaestak minuta do sat i po, koje se mogu pogledati direktno na oficijelnom sajtu (www.brokensaints.com) ili se besplatno „svući” na hard-disk kućnog računara (ukupna dužina zipovanih arhiva iznosi približno 200 MB). Za njihovo pregledanje neophodno je imati instaliran Macromedia Flash Player 5.

Glavni junaci ove neobične priče su četiri lika koji naizgled nemaju nikakve veze jedan sa drugim, ni po godinama starosti, ni po mestu prebivališta, ni po onome čime se bave. Raimi Metjuz, dvadesetčetvorogodišnji kompjuterski stručnjak iz Kanade, zaposlen je u multinacionalnoj kompaniji Biocom. Posle jedne hakerske brljotine, kada je očekivao da će smesta biti otpušten, on doživljava iznenadno unapređenje i biva raspoređen na poslove koji se tiču tajnog projekta njegove matične firme. Hiljadama kilometara dalje, na polinezijskom ostrvu Fidži, živi osamnaestogodišnja Šandala, bela devojka koju su domoroci pronašli kada je imala dve godine, nakon oluje u kojoj su nastradali njeni roditelji koji su bili na krstarenju. Iako odgajana u tradicionalnom maniru, verujući da je poglavica plemena njen prirodni otac, ona neprestano sanja o povratku u svet iz kojeg je potekla.

Treći lik čiju sudbinu prati Broken Saints jeste Oran, irački specijalac i fanatični vernik koji bi u Alahovo ime uradio bilo šta. Njegov život će se naglo promeniti kada ga negde u pustinji Saudijske Arabije uhvate Amerikanci sa posebnim ciljem - da od njega naprave eksperimentalno zamorče. Konačno, nekoliko stotina kilometara od Tokija, mirno i povučeno živi Kamimura, stari Šinto sveštenik koji je čitav život posvetio budizmu i pomaganju siromašnih. A onda, jednog dana, iznenada odlučuje da bez ikakvog prtljaga, sa samo jednom kutijom u ruci, krene u Ameriku.

U čemu je tajna uspeha ovog serijala? Razlog pre svega leži u priči koju po kompleksnosti i „uvrnutosti” mnogi porede sa kultnom TV serijom Dejvida Linča „Twin Peaks”. Iako je pun bizarnih likova, vremenskih skokova i neočekivanih obrta kao u Tarantinovim filmovima, svakako najinteresantnija stvar vezana za Broken Saints jeste činjenica da se u osnovi radi o filozofskom delu sa snažnom religijskom pozadinom i direktnom kritikom onoga što danas zovemo „The American Way of Life”. Svako poglavlje počinje i završava se citatima koji metaforički sublimišu radnju epizode, na način koji čoveka goni na razmišljanje. Čak i sam tekst koji izgovaraju junaci, kao i unutrašnje dileme s kojima se stalno suočavaju često su plod filozofskih parabola za čije je razumevanje potrebno pre svega sjajno poznavanje engleskog jezika (zbog izraza koji se koriste), kao i opštih načela religije i psihologije i trendova u modernoj kulturi.

Autori su u jednom intervjuu potvrdili da su inspiraciju za Broken Saints crpli iz najrazličitijih izvora: iz filmova Terija Gilijama i Dejvida Kronenberga, TV serija „Doctor Who” i „The X-Files”, stripova „Watchman”, „Sandman” i brojnih Marvelovih ostvarenja, te muzike „Radioheada”, „Pink Floyda”, „Rage Against the Machine”, Pitera Gejbrijela i drugih.

Kao prirodna posledica svega što se dogodilo u poslednje tri godine, Broken Saints će u narednom periodu biti promovisan i na drugim medijima, a ne samo na Internetu. Početni koraci u tom pravcu već su napravljeni: DVD izdanje prvog serijala, koje će imati muziku CD kvaliteta i bolju grafičku razoluciju već je u pripremi, a istoimena kompjuterska igra, 3D avantura u produkciji firme Gnosis (www.gnosisgames.com) predviđena je za početak 2006. godine za PC i X-box. Za franšizu su zainteresovani i za sada neimenovani holivudski studiji, pa je skoro izvesno da će Broken Saints oživeti i na filmskom platnu. Da stvar bude interesantnija, priča se da bi se u ekipi glumaca mogli naći ser Jan Mekelen, Džulijen Mur, Entoni Hopkins i još neka zvučna glumačka imena.