Momir ĐEKIĆ

1. oktobar 2020.

Kriza izazvana pandemijom novog virusa korona, lansirana proleća 2020. godine, donela je neverovatan broj izazova neverovatno velikom broju kompanija. Jedna od tih kompanija je i neprevaziđeni lider tokom gotovo čitave prethodne decenije - američka kompanija Intel.

Nepregledna gomila objava o problemima u svetu tehnologije kao da je sprečila da u potpunosti shvatimo probleme sa kojima se ovaj gigant suočio. Da, pisali smo o tome, naširoko i nadugačko. Problemi sa proizvodnim procesom, problemi sa zadržavanjem ključnih resursa... Intel je globalnu krizu dočekao u situaciji u kojoj se gotovo nikada nije nalazio. Činilo se da da maltene nije bilo segmenta tržišta u kom Intel nije imao gorućih problema. A onda, kao u priči, ukazao se novčić nade u bunaru želja.

Potrebno je više od dobre runde

Sada već davne 1995. godine, ekipa Hjuston Rokitsa, nakon relativno neubedljive sezone (imajući u vidu da su bili vladajući šampioni) i plasmana na šesto mesto zapadne konferencije, imala je težak put do finala lige. Teške pobede protiv Jute i Finiksa omogućile su susret sa, te godine najboljom, ekipom Zapada - San Antonio Sparsima. Ipak, komšije (iz savezne države Teksas) poslate su kući rezultatom 4:2. U finalu je „pometen” (4:0) Orlando, sa Šekom, Penijem Hardevejem i Horasom Grentom. „Nikad ne potcenjuj srce šampiona!”, s ponosom je tada izjavio Rudi Tomjanović, legendarni košarkaški trener nakon velike pobede i osvajanja uzastopne titule NBA šampiona od ekipe predvođene Hakimom „Dream” Olajdžuonom.

Početkom jeseni, AMD je Intel imao „na konopcima”. Mobilni procesori porodice Renoir, serije Ryzen 4000, prosto su „samleli” Intelove suparnike iz desete generacije. Iako je Intel u ponekim testovima igara odnosio blage pobede u izdvojenim performansama procesora, u domenu integrisane grafike i rada sa multithreaded zadacima (kompleksni softver za grafičku obradu, računanje i slični profesionalni zadaci), ali i trajanju baterije i termalnim performansama, AMD je deklasirao suparnika. Inače „obojenih stavova”, kritičari su bili spremni da krunu Intelu skinu pred sezonu katoličkih praznika, tradicionalno udarnu kada je u pitanju kupovina novih računara i druge tehnike. Tračak nade davao se isključivo „na staru slavu”!.

U potezu velikog majstora, Intel je iznenadnim i, priznaćemo, neočekivanim potezom, po ko zna koji put promenio narativ. U isto vreme, neverovatno velikom broju portala, influensera, YouTube kritičara i zaljubljenika u tehniku, poslati su primerci „inženjerskog uzorka” laptop računara sa novim Intelovim čipom jedanaeste generacije sa nazivom - Tiger Lake. Fantastično je bilo gledati kako su se, redom, YouTube kritičari smenjivali, koristeći iste rečenice. „Obično ne uzimam uzorke na test. Sa njima u paketu dolaze mnoge zabrane komentarisanja. Ovaj primerak je bio drugačiji. Ovde nam je skoro sve bilo dozvoljeno!”. Dve stvari je Intel uklonio sa „stola” - autonomiju baterije i prikazivanje unutrašnjosti računara. Uveren u snažnu pozitivnu reakciju kritičara, Intel je jednim udarcem - pokrenuo lavinu „povratka”.

Istina je u detaljima

Niko se nije previše zadržavao na specifikacijama procesora „na papiru”. na prvi pogled, a i zašto bi? Core i7-1185G7 je samo još jedan četvorojezgarni procesor u borbi sa duplo većim brojem jezgara protivnika. Ipak, pogled u druge komponente referentnog laptopa zagolicao je maštu. Korišćenje LPDDR4X RAM modula frekvencije od 4266 megaherca podgrejalo je očekivanja. Prema dostupnim informacijama, ova generacija Intelovih procesora radiće i sa LPDDR5 modulima na 4200 megaherca, ali takve kombinacije nije realno očekivati pre druge polovine 2021. godine.

Računar, najverovatnije isporučen u saradnji sa kompanijom MSI, isporučen je sa mogućnošću testiranja procesora sa TDP vrednostima od 15 i 28 vati. Ponuđena je i varijanta od 28 vati sa uključenom opcijom dinamičkog tjuninga, poznatog pod nazivom Adaptix, koja bi trebalo da omogući najbolje performanse uređaja, ali predstavlja opcionu implementaciju, ostavljenu na milost i nemilost OEM partnerima.

Osnovu unapređenog procesora čini novi proizvodni proces, nazvan SuperFIN, koji je, prema rečima Intela, omogućio skok od „četiri unapređenja u jednom potezu”, aludirajući na iteracije unapređenja procesa od 14 nanometara. Sa jedne strane, deluje impresivno. Sa druge, imajući u vidu mizerne napretke u iteracijama 14-nanometarskog procesa, postavlja se pitanje da li je pomenuti faktor četiri dovoljno visok. Intel tvrdi da je prelazak na novi proces omogućio skok od čak 18 odsto u performansama tranzistora.

Napredak u domenu novog procesorskog jezgra, Willow Cove, primetan je u dve kategorije - performansama u piku i opštoj efikasnosti, na svim radnim frekvencijama. Bolje performanse se u piku postižu i usled nešto višeg maksimalnog radnog takta. Rani navodi govore da Willow Cove može do 4,8 gigaherca. Podsetimo, Sunny Cove se zaustavljao oko 4 gigaherca. Rezultatima i konzistentnosti performansi doprinosi i značajno povećanje keš memorije procesora. Posebno je interesantan rast L2 keša i to za 150 odsto, uz izuzetno blagi rast latencije. Izmena ima i u L3 kešu, koji je uvećan po cenu većih latencija. Ove brojke na papiru imaju neku „težinu”, ali ne treba očekivati poseban uticaj na performanse. Ne treba isključiti mogućnost da je odluka o promeni keša više motivisana uticajem na potrošnju i efikasnost, kako proizvodnog procesa, tako i samog procesora.

Najveće izmene su vidljive u grafičkom podsistemu. Nova grafička jezgra, oznake Xe-LP, kucaju na radnom taktu od 1450 megaherca (naspram 1100 megaherca u prethodnom modelu) i u pomenutom procesoru ih ima 96, naspram 64 u uporedivim procesorima prethodne generacije. Sama jezgra imaju i više aritmetičko-logičkih jedinica (deset naspram osam), a veza između grafičkog sistema i ostatka čipa je „podebljana”. Upravo zahvaljujući kombinaciji ovih inovacija, testovi u igrama su pokazali nešto što do sada nikada nismo videli. U nemalom broju igara, Intelova integrisana grafika je odnela pobedu u odnosu na Renoir procesore konkurenta.

Zastanimo ovde na trenutak. Intel je, po prvi put, napravio procesor koji je demonstrirao premoć nad konkurencijom u departmanu u kom je zaostajao svetlosnim godinama. Štaviše, ispunio je „obećanja” dupliranja performansi u odnosu na prethodnu generaciju sopstvenih procesora.

Nije sve kako izgleda

Iako su portali i YouTube kanali poznatih kritičara i promotera hardvera puni hvale o novom Intelovom procesoru, istina o „povratku kralja” ipak nije tako jednostavna. Iako se može reći da je marketinški ovo jedan od najboljih poteza koje je Intel imao u poslednjih nekoliko godina, čini se da ulaskom u detalje otkrivamo da je Intel nadmoćan samo kada je u upotrebi TDP od 28 vati. Poređenja radi, upareni AMD-ovi Renoir čipovi imaju TDP od 15 vati. No, ovde se ne radi o istoj meri. Kao i u slučaju proizvodnog procesa, gde je Intelov najnoviji 10-nanometarski proces praktično ekvivalentan 7-nanometarskom koji koristi AMD, u TDP-ima različitih proizvođača ima razlike.

Intel će u narednom periodu pokazati koliko može kada je u pitanju efikasnost, posebno u domenu trajanja baterije. AMD će, sasvim sigurno, i dalje biti jeftinija opcija. Ipak, pobeda koju je Intel izvojevao ima dubinsku posledicu s kojom se, bar do sada, AMD istorijski teško nosio. Na talasu marketinški dobrog nastupa, Intel će ponovo „ubediti” OEM partnere da svoje najjače modele ipak ostave za Intelove konfiguracije. Dodatni problem za AMD tabor činiće i izazovi sa dostupnošću Renoir procesora. Prema informacijama iz avgusta i septembra tekuće godine, snabdevanje ovih čipova veoma je nestabilno, što svakako otežava situaciju oko prodora AMD procesora u najbolje primerke (recimo Dell XPS, Lenovo Yoga ili HP Spectre) laptopa.

Situacija na terenu mobilnih platformi trenutno ima dve karakteristične istine. AMD je apsolutno dominantan u zadacima koji profitiraju od duplo većeg broja fizičkih jezgara, recimo, kod najjačeg Renoir Ryzen 7 u odnosu na najjači Tiger Lake Core i7 model. Sa druge strane, Intel odnosi pobedu u zadacima koji koriste samo jedno jezgro. U grafičkom departmanu, situacija je nedovoljno jasna sa tendencijom gravitiranja ka Intelovoj opciji.

Bez testiranja „pravih” primeraka u rešenjima proizvođača za finalnu upotrebu, teško je precizno utvrditi meru Intelovog „povratka”, barem kada su u pitanju mobilni procesori. Kao što je iz nebrojenih primera jasno, šampionima je, naizgled, dovoljna jedna mala pobeda kako bi osigurali svoju poziciju. Izuzetni rezultati grafičkog čipa i zadovoljavajući napredak u performansama jednog jezgra se, istini za volju, čine i te kako dovoljnim.

Za sada, poznato je da će Intel u Tiger Lake generaciji predstaviti devet procesora, sa konfiguracijama 2/4 i 4/8 fizičkih/logičkih jezgara. Razlikuje se i integrisana grafika, a za maksimalne performanse treba tražiti procesore familija i5 i i7, sa što većim brojem Iris Xe jezgara, nasuprot i3 modelima sa UHD Graphics varijantama.

Interesantno je primetiti da je u nekim testovima najmoćniji Intelov Tiger Lake pobedio čak i Nvidijin GeForce MX350 grafički čip. To će, sasvim sigurno, dovesti do interesantnih implementacija tankih računara sa dobrim hlađenjem, koje će sav potencijal ovog procesora u potpunosti iskoristiti.

Postoje potvrde da će Intel lansirati i osmojezgarne Tiger Lake varijante, čija će dostupnost i performanse direktno zavisiti od kvaliteta novog proizvodnog procesa i to, pre svega, u domenu „prinosa”. U ovoj kategoriji, Intel je u nekoliko prethodnih iterativnih unapređenja imao mnogo problema. Čini se, za sada, da je kod ove generacije procesora situacija znatno bolja.

• • •

Borba se, uprkos situaciji od pre samo nekoliko nedelja i meseci, očigledno nastavlja. Šampion poražen nije i snažno diše za vratom konkurenciji koja vodi jednocifrenom razlikom. Četvrta četvrtina tekuće utakmice je počela. Ulog je veliki - bira se šampion ove sezone. Zvezde su prisutne na obe strane. Intel, ipak, u svojim redovima nema „čudo iz Nigerije”. Jedan je Olajdžuon!