Gordana RADOVIĆ

1. oktobar 2020.

Moramo odmah da se ogradimo - ovaj program ne pripada visokoj klasi foto-editora, ali to ne znači da nema šta da ponudi ili da nije vredan pažnje. Svi vi koji se ne bavite profesionalno kompozitingom i afterdevelopingom, ovo je tekst za vas, a možda i program za vas.

Prva prednost koju ćemo istaći je to da je program izuzetno lagan - ne zauzima ni 60 megabajta, a uz to je i standalone (nije potrebna instalacija), pa možete da ga pokrenute i sa USB stika. Sledeća stvar je vrlo zanimljiv upravljački interfejs. U poređenju sa, recimo, Paint.NET-om koji je sličnih mogućnosti, ovaj program ima višestruko bolje rešen i dizajniran interfejs. Kako tvorci kažu, to je zato što su izgled interfejsa poverili grafičkim dizajnerima, a ne inženjerima. Šta god da je u pitanju, obavljen je odličan posao, jer možete da birate između nekoliko tema. Ikonice za osnovne alatke su s desne strane gde ih i očekujemo, ali su krupne i pregledne, dok se dalja podešavanja za svaku od alatki pojave u donjem delu ekrana, ispod fotografije koju obrađujete. Dopalo nam se što je sve dosta krupno i samim tim pregledno. Pretpostavljamo da su tvorci imali na umu obradu fotografija na ekranima manjih dijagonala, odnosno, korisnike koji nemaju profesionalne uslove u vidu monitora velike dijagonale i još veće rezolucije, pa su postavili krupnije stavke u samom interfejsu.

S desne strane nalazi se nekoliko esencijalnih panela, kakvi su onaj za boje, layere i pretraživanje. Ovaj poslednji je ujedno i novitet u najnovijoj verziji. U gornjem delu ekrana nalazi se pregled svih otvorenih fajlova, ali ne i njihovih naziva, već su prikazani ikonicama, odnosno, možete da vidite kako stvarno izgledaju. To je uglavnom sve kada su osnovni elementi interfejsa u pitanju, međutim, mnogo opcija i mogućnosti pronaći ćete u padajućim menijima.

Ovde je, recimo, skup filtera kojih se ni Photoshop ne bi postideo, zatim Adjustment padajući meni koji sadrži dve vrste automatskih poboljšanja za fotografije i alatke za uređivanje kontrasta, živosti slike, krivu preko koje ručno možete da podešavate boje, osvetljenost i tako dalje. Sve funkcije prilično su napredne i zaslužuju da ih pomenemo, kako ih slučajno ne biste prevideli, jer nisu izložene na vidnom mestu.

Već smo pomenuli da nam se ovaj program na prvi pogled više dopao od Paint.NET-a, koji je takođe besplatan, a na drugi pogled nam se dopao još više, jer se u radu pokazao mnogo bržim i štedljivijim od ispisnika kada je u pitanju korišćenje resursa.

Od noviteta, pre svega, pomenućemo podršku za PSD fajlove. Ovo je definitivno najkorisniji novitet, jer možete da uređujete i dorađujete fajlove nastale u Photoshopu. Pored ovog formata, PhotoDemon podržava i animirane GIF-ove i PNG-ove. Ova verzija donela je i Clone alatku, a pored toga, unapređeni su Brush Tool i gradienteditor. Ono što je na nas ostavilo najsnažniji utisak je brzina kojom program izvršava neke zadatke koji bi se mogli podvesti pod zahtevne, naročito ako koristite fotografije visoke rezolucije. Recimo, Blur na fotografijama visoke rezolucije primenjuje se bez ikakve vremenske zadrške i pritom ne dolazi do dodatnog presinga na procesor, dok isti postupak kod Paint.NET-a zahteva mnogo više muke.

Ima li nečega što nedostaje? Pre svega, u osnovnim alatkama nedostaju osnovni oblici za crtanje - ne postoje alatke kojima biste mogli napraviti krug ili pravougaonik, te samim tim ništa ne možete da uokvirite ili postavite u uočljiv ram. Dalje, u panelu layer nedostaju blending opcije. Ako za potonje važi pretpostavka da je u pitanju napredna funkcionalnost koju nije tako lako uvrstiti u osnovnu ponudu, za ucrtavanje osnovnih geometrijskih oblika to ne može da se kaže. Nadamo se da ćemo obe stvari videti u nekoj od narednih verzija.

Nakon podrobnije upotrebe i testiranja, PhotoDemon nam se i dalje vrlo dopada i to ne samo vizuelno. Besplatan je, lak za korišćenje i preporučili bismo ga kako početnicima, tako i naprednijim korisnicima, a uz sve to još je i prenosiv. Za svaku preporuku.