Siniša ŠEŠLAK

1. oktobar 2020.

Došlo je vreme da se opet piše o slavnim lancima, kao da nije bilo dovoljno tokom prethodnih godina. U jednom trenutku je neko izjavio da je blokčejn genijalna, ali beskorisna tehnologija. Dok je genijalnost samog koncepta teško dovesti u pitanje, njegovu primenu još kako je moguće. Tek, pre nekoliko godina bilo je gotovo sramota reći nekome da se bavite naprednim tehnologijama, da ste u svetu kompjutera, a da ne koristite blokčejn u svojim projektima. Po velikim svečanim salama gospoda je više bila zabrinuta da li njihov biznis ima nekakvu primenu blokčejn tehnologije, nego da li uopšte imaju funkcionalnu tehnologiju. U kafićima i na ulici ljudi su diskutovali o zlatnom dobu koje nam blokčejn donosi. Izgledalo je da je ceo svet odlučio da je blokčejn budućnost koju smo čekali. Bila je to digitalna nafta... ko zna koja po redu. Nešto tamo komplikovano što će rešiti sve naše (finansijske) probleme.

Najveći problem blokčejn tehnologije jeste to što se bavio rešavanjem problema koji nisu bili hitni za rešavanje. Da stvar bude još gora, rešavao ih je na jako komplikovan način. Skladištiti podatke, potpisivati ugovore ili uspostaviti identifikaciju smo već radili i bilo nam je sasvim okej i bez distribuiranog zapisa ili matematičkih zagonetki koje je blokčejn tehnologija nosila sa sobom. Ako je samo zbog toga stvorena, ova tehnologija je onda zahtevala više truda, nego što je donela koristi. Ah, da, tu je i ono - kriptovalute. Prosto su preplavile svet. Sve je krenulo sa rodonačelnikom tehnologije, Bitkoinom, a došlo se do 7171 različite kriptovalute u trenutku pisanja ovog teksta (coinmarketcap.com). Velika nestabilnost na tržištu kriptovaluta dovela je do prilike za ogromnom i lakom zaradom, a izgled tolike zarade do još veće potražnje. I naposletku, velika potražnja je ubrzala otkrivanje nekih od nedostataka same tehnologije.

Ključni pojam koji se prikačio svim kriptovalutama oko vrata jeste prilagodljivost (eng. scalability). Tu se misli na mogućnost da se blokčejn prilagodi većim obimima poslovanja od trenutnih. Bitkoin mreža je sposobna da sprovede 4,6 transakcija u sekundi. To je nedovoljno za bilo kakav ozbiljan platni sistem koji se nudi kao zamena trenutnom svetskom platnom sistemu. U slučaju da se sva plaćanja izvršavaju putem Bitkoina, ljudi bi čekali godinama da njihove transakcije pređu preko računa. Za poređenje, Visa je sposobna da sprovede 1700 transakcija u jednoj sekundi (i.sk.rs/357690). Odjednom se shvatilo da je TPS (eng. transactions per second - transakcije u sekundi) jako bitan broj ako želite da ceo svet koristi vašu kriptovalutu kao način plaćanja. Usko grlo tehnologije predstavlja sam način formiranja blokova, koji je zasnovan na famoznom rudarenju. Rešavanje tih problema jednostavno ide svojim nekim tempom i teško se može puno ubrzati bez promene parametara samog algoritma. Potrebno je oko 10 minuta za generisanje novog bloka u koji staje malo manje od 3000 transakcija. I to je to. Sve ostalo mora da čeka sledećih 10 minuta. Nažalost, za povećavanje broja transakcija po sekundi potrebno je ili ubrzati kreiranje novih blokova ili povećati broj transakcija koje stanu u sam blok. Trenutna veličina bloka je jedan megabajt i povećavanje tog bloka svakako bi značilo veću količinu podataka o transakcijama u samom bloku. Takođe, moguće je i smanjiti kompleksnost samog heša zarad bržeg generisanja novih blokova, ali i jedno i drugo rešenje su taoci samog dizajna blokčejn tehnologije. Da bi transakcija bila validna i da bi novi blok i blokčejn bili sinhronizovani, potrebno je da taj blok bude prenesen na 99 odsto čvorišta (eng. nodes) blokčejn mreže. Tu govorimo o transferu jednog megabajta širom sveta na čvorišta kojih u ovom trenutku ima više od 10 hiljada u Bitkoin mreži. Ta sinhronizacija sa mrežom traje oko 10 sekundi (i.sk.rs/357691) i jako je važno da svaki novi blok bude kreiran nakon što je prethodni sinhronizovan sa mrežom. S obzirom na činjenicu da je u blokčejnu svaki blok proizvod svih prethodnih blokova, nepotrebno je objašnjavati zašto je ovo važno. To bi značilo da bi kompleksnost heša mogla da se svede na tek nešto više od 10 sekundi za kreiranje bloka, sve ispod toga zahtevalo bi manji blok koji bi se onda brže sinhronizovao sa čvorovima, ali bi imao manje transakcija u sebi. Povećavanje bloka svakako bi samo usporilo vreme sinhronizacije bloka u mreži. U ovom trenutku, Bitkoin mreža nema podešavanja kompleksnosti heša i veličine bloka što može da iznedri performanse modernih platnih sistema, kao što je već navedena Visa.

Ipak, u poslednje vreme se sve češće može čuti da se među blokčejn entuzijastima pominje sajdčejns (eng. sidechains), kao tehnologija koja će rešiti navedene probleme postojeće blokčejn tehnologije. U suštini, radi se o tehnologiji staroj oko pet-šest godina, ali sada polako dobija na popularnosti. Sajdčejn ili „lanac sa strane” je novi blokčejn, koji se dodatno generiše sa svojim sopstvenim informacijama i postoji samostalno u odnosu na glavni blokčejn, ali je sa njim spojen putem dvosmerne veze. Sajdčejn omogućava razmenu informacija sa glavnim lancem i njihovo izvoženje. Da bi se to dogodilo, prvo se informacije zaključaju u glavnom lancu i onda se razmenjuju sa sporednim lancem. Isti proces je i kada se podaci vraćaju nazad. Ovo omogućava dve zgodne stvari. Prvo je povećavanje fleksibilnosti same blokčejn tehnologije, koja može biti primenjiva u svim poljima, a pogotovo u kriptovalutama, jer će omogućiti brzu i jednostavnu razmenu između popularnih kriptovaluta današnjice. Tako će biti moguće reći da je Pera od svojih 100 Bitkoina odlučio da prebaci 20 Bitkoina u sajdčejn, koji ih je onda konvertovao u Etherium blokčejn. Time, napokon, dolazimo do povećane konvertibilnosti samih kriptovaluta. Ipak, ova dodatna tehnologija omogućava i nešto još bitnije - prilagodljivost.

Prethodno raspravljano usko grlo blokčejn tehnologije moguće je sada prevazići, jer sajdčejn može biti ekosistem za sebe, može imati na hiljade svojih transakcija koje bi se odvijale po većoj brzini, sa manjim blokovima i odvojeno od glavnog blokčejna i njegove sporosti. Sajdčejn može generisati bilo ko sa tokenom u glavnom blokčejnu i taj kreator predstavlja neku vrstu moderne kliring banke između glavnog i sporednog lanca, omogućavajući korisnicima da razmenjuju vrednosti unutar sporednog lanca, koji je zatim sinhronizovan sa glavnim lancem. Ovo, u neku ruku, polako otvara prostor za ulazak finansijskih institucija na polje već postojećih kriptovaluta, ako ih uopšte više i zanima. Ali, takođe, nudi i restart rudarenja za sve one koji nisu krenuli na vreme sa Bitkoinom. Kreiranje nove mreže naslonjene na proverenu Bitkoin mrežu je upravo to - mogućnost da neko postane novi Satoshi Nakamoto i nakon Nakamota, samo je potrebno potruditi se oko sajdčejna.

I baš to i jeste novi hajp i okupacija blokčejn zajednice, kreiranje sajdčejna koji su smisleni i prihvaćeni, jer za svaku transakciju se ipak dobija nadoknada čak i za transfer unutar sajdčejna. A na kraju krajeva, uvek je i dobro profilisati se kao kripto kliring banka. Tako su nastali neki od popularnih pristupa za sajdčejn: SPV Pegs (originalni koncept sajdčejna sadržan u inicijalnom dokumentu i.sk.rs/357692), Fed Pages (najpoznatiji predstavnik blockstream.com/liquid/), Drivechains (www.drivechain.info), Proof-of-mainstake. Takođe, ne treba zaboraviti na RSK (www.rsk.co) i Ardor’s blockchain.

Pored svega ostalog, bitno je napomenuti i da sajdčejn predstavljaju i određenu bezbednosnu pretnju, ali i rešenje. Sam sajdčejn može biti hakovan tako što će neko posedovati više od pola mreže i imati konsenzus za izmenu samog lanca. Ovo je izraženo u sajdčejnu, zbog toga što je znatno manji od originalnog lanca i predstavlja lakšu metu. Ipak, treba biti realan da je isto tako i zaštićen od slučajnih sličnih poremećaja na glavnom lancu, koji ako bi se ikad i desio, dobar deo ostao bi sačuvan u sajdčejnu. Dobar primer takvog vida bezbednosti upravo je gorepomenuti Ardor’s blockchain.

Gde odavde? To je makar lako. Sajdčejn tehnologija je budućnost blokčejn tehnologije, primena je već vidljiva na konkretnim biznis rešenjima. U pitanju je tehnologija koja konačno kompenzuje neke nedostatke blokčejn tehnologije i predstavlja ceo svet mogućnosti za entuzijaste željne da se upuste u ovu nepresušnu oblast. Da li ćemo još čuti za sajdčejn? Definitivno da hoćemo. Da li je ovo poslednje što je ova tehnologija iznedrila? Verovatno nije. Ono što nedostaje celoj blokčejn zajednici jeste da nađu razlog postojanja koji bi bio dovoljno jak za običnog čoveka, kako bi mu rešio neke od gorućih životnih problema (osim finansijskih, putem berze kriptovaluta). Biti samo komplikovana alternativa već postojećim rešenjima nikada neće biti popularno. Blokčejn tehnologija je isuviše genijalna da bi bila beskorisna.