Siniša ŠEŠLAK

1. septembar 2020.

Proročanstva su čudna stvar. Ima, tako, nekih Tarabića, Maja, ili tamo nekog Nostradamusa koji predviđaju svakojaka dešavanja, od kraja sveta, do novih proroka. Ali, malo ko je mogao da predvidi da će veš mašina da bude kompjuter nakačen na internet. I da stvar bude gora, nije samo veš mašina, nego šporet, frižider ili seckalica. Baviti se njima u časopisu kao što je ovaj se kosi sa zdravom pameću, ali šta ako ti aparati imaju u sebi više procesorske snage i memorije nego neki legendarni računari iz prošlosti? Ima li smisla pisati o automobilima ili svemirskim stanicama? Diskusija se može razvodniti argumentom da to i nisu kompjuteri u vremenu i9 procesora i CUDA GPU koji se nalaze u običnom kućnom računaru. I, zaista, to je donekle tačno, ali nervni sistem današnjeg sveta i poluga značaja kompjutera je internet, a upravo ti uređaji su postali ravnopravan deo kućne mreže i interneta. To je realnost od koje ne možemo pobeći i uskoro će tema „kompjuteri” manje-više pokrivati svaku moguću sferu našeg života. Telefoni, satovi, frižideri i mikrotalasne, svi u jednom klupku naših elektronskih gedžeta. Stvari se umrežavaju i opamećuju i u tome je trik - naši svakodnevni glupi uređaji ne samo da su postali pametni, nego su postali i prave male riznice informacija. Ti aparati sada generišu neshvatljivo veliku količinu podataka iz našeg svakodnevnog života, najmanje se tu brinući da li Marko ili Petar vole da spremaju hranu u ponoć, nego da dva korisnika vole da spremaju hranu u ponoć. Statistika je tu bitna.

Kompjuterizacija ne staje samo na kućnim aparatima, već je zahvatila i sve izvan kućnog praga. Od teške mehanizacije, prevoznih sredstava, kao što su kamioni i automobili, do pametnih zgrada, mostova, elektrana. Svaki od njih je jedna impresivna demonstracija upotrebe kompjuterskih sistema. I kao što pametna seckalica može da prikuplja podatke, tako isto može i pametna zgrada ili pametni automobili. Pogotovo automobili novog doba, predvođeni Tesla modelima, koji su više kompjuter na točkovima, nego automobili kakve ih poznajemo.

Postoji mnogo grana industrije koje su potpuno transformisane dolaskom računara i suština je u tome da će naposletku malo koja industrija opstati, a da nije doživela manja ili veća digitalna tumbanja. Ceo taj trend ulaska „vrlih novih” kompanija u nepoznate oblasti, sa sobom vukući i tehnologiju u tu istu oblast, dobio je i specifičan sistem označavanja. Svakako najpoznatiji među njima je fintech i sva buka koja se digla oko njega. Pisali smo već o rastućem tržištu edtech-a. Zatim, tu su regtech ili čak i medtech. Kako šta padne pod šapu digitalizacije, tako dobija nastavak tech. Među manje poznatim ogromnim tržištima je i insurtech (insurance technology). Osiguravajuće kompanije, kao u ostalom i sve velike kompanije, važe za sporo transformišuće sisteme kada je u pitanju digitalizacija. To je pomalo čudno, jer teško je zamisliti oblast koja može više da profitira upotrebom novih tehnologija od osiguravajućih kompanija. Ceo sistem izrade modela ponašanja korisnika koje razvijaju osiguravajuće kompanije koristeći statistike nastalih šteta na putevima, tablice smrtnosti i ostalu radnu skalameriju jednog aktuara, kompjuteri danas obavljaju u treptaju oka. Zato, zapravo, i ne čudi previše skora objava Ilona Maska da će Tesla početi da nudi osiguranje svojim vozačima. Automobilsko osiguranje je zasnovano na istoriji prethodnih šteta koje je vozač napravio, ali to, svakako, nije dovoljno. Činjenica da neko nesmotreno i brzo vozi, ali je imao sreću dve godine u nizu ne znači da će imati tu sreću i treće godine. To su podaci koji osiguravajućim kompanijama nedostaju. Sve što one znaju i na osnovu čega mogu da kreiraju model su već nastale prijavljene štete. Tesla automobili imaju mogućnost da prate kvalitet vožnje na svakodnevnom nivou i generišu neshvatljivo veliku količinu podataka o samom vozaču, tako omogućavajući preciznije predviđanje da li će nastati osigurani slučaj. I zato je logično da je Ilon Mask otvorio temu ponude osiguranja svojim vozačima, jer ne postoji razlog zašto da ne. Precizniji podaci će voditi preciznijem i jeftinijem osiguranju za krajnjeg korisnika. Plan je da se prvo do kraja godine pokrene osiguranje u nekoliko država unutar SAD, a onda i celokupna teritorija SAD. Ilon Mask je bio toliko samouveren u ceo projekat, hrabro najavljujući da Tesla kreira veliku osiguravajuću kompaniju i otvoreno pozivajući aktuare da se pridruže promeni. Ceo događaj održan je u julu ove godine, na redovnom Maskovom obraćanju akcionarima povodom finansijskih rezultata iz prethodnog kvartala. Ipak, kao i uvek kad je u pitanju ekscentrični milijarder, treba imati i malu dozu rezerve, jer je ovakav sličan pokušaj Mask već imao i propao je u roku od prvih sat vremena, jer je model nudio osiguranje za skoro petinu skuplje od brokerskih ponuda osiguranja - upravo ono što su rekli da neće da se desi. Cela platforma je ubrzo povučena zbog „problema sa algoritmom”, a Mask je to nazvao tek 0.9 verzijom, dok je sada najavio comeback.

Uglavnom smo navikli da u te tech industrije ulaze mali startapi koji pokušavaju da destabilizuju tržište tehnologijom, ugrabe first to the market prednost i prerastu u jednoroga i zarade brdo para, ali ne postoji oblast u kojoj je to dalje od istine nego oblast osiguranja. Da li je teren osiguranja klizav ili nije dobro procenjen od strane malih kompanija, nejasno je, tek, velike promene i ulaganja u ovoj industriji češće sprovode velike kompanije. Pored već pomenutog Tesle, među poznatijim digitalnim poduhvatima je i Swiss Re, jedan od najvećih re-osiguravača na svetu, koji su upotrebili napredne tehnologije i svoje znanje iz analitike da ponude bolja rešenja drugim kompanijama. Ali, to je i dalje inoviranje u postojeće poslovne aktivnosti. Ono što se očekuje od nekoga ko treba da poljulja tržište jeste da donese kompletno novi proces. Najčešće je to prosta onlajn prodaja koja do tad nije postojala iz raznih razloga. U Kini je došlo do prave male revolucije kada su oci Alibabe i Tencenta seli i osnovali prvu kinesku onlajn osiguravajuću kompaniju - Zhong An. Nedostatak ozbiljne regulative dozvolio im je da celokupan biznis model kompletno prebace na prodaju osiguranja putem interneta, kreirajući danas kompaniju koja ima 400 miliona korisnika i 10 milijardi polisa. Tržište insurtecha je procenjeno na 10 milijardi dolara u 2025. To je pokazatelj da trenutno ima jako puno prostora za rast, jer je globalno tržište osiguranja daleko veće.

Predviđanja su da će do 2025. godine u svetu da bude povezana preko 21 milijarda uređaja u ogromno klupko zvano Internet of Things. To je 21 milijarda uređaja koji generišu podatke svake sekunde. I to je 21 milijarda uređaja koji imaju pristup klijentu veći nego ikada pre. To su prodajne prilike koje će da idu dalje od običnih push notifikacija. To će da budu prodaje u trenutku kada klijentu zaista zatreba mleko u frižideru ili će da bude prodaja dodatnog osiguranja na tek kupljene kućne aparate. Ne baviti se time, a baviti se Wordpress prodavnicom koja prodaje zdravu hranu nema smisla, jer je i jedno i drugo model prodaje putem interneta. Inicijativa Ilona Maska da svoje automobile iskoristi za prodaju osiguranja ili Džeka Ma da napravi onlajn prodaju osiguranja, može da bude tek vrh ledenog brega. Sutra će Ilon da prodaje električnu energiju putem automobila. Čekaj ili to već radi? Uslužne industrije i industrije resursa će da konvergiraju prema proizvodnim industrijama koje će preko svojih end user proizvoda, kao što su TV ili električni skuter da prodaju korisniku celokupan asortiman stvari. Digitalizacija proizvoda postaje neophodnost da bi se kompanija pozicionirala u lancu ishrane. Ono što ostaje nejasno jeste to u kom pravcu će da odu uslužne i finansijske industrije, kada ceo svet bude jedno veliko klupko tehnologije. Da li ćemo da gledamo neki alltech trend, u kome se kompanija koja prodaje digitalne satove istovremeno bavi prodajom osiguranja, medicinskih usluga, sportske opreme, kurseva stranog jezika i brze hrane? I da li onda ima smisla pisati o takvom jednom uređaju u ovakvom časopisu?

Svet se menja i glavna poluga promene su kompjuteri i internet. Svaka promena je usko vezana za razvoj na digitalnom polju i predstavlja novi showcase nekih kompjuterskih i biznis genijalaca. Zagovarati da časopisi poput ovog treba da se bave celokupnim takvim spektrom industrije, uključujući i osiguranje, ima smisla koliko i tražiti da se prave recenzije najboljih sajtova one, khm, khm, industrije, jer oni čine 15 odsto interneta. Ignorisati promene u svetu koje su usko vezane za kompjutere svakako nema smisla. Linija je tanka i teško je naći pravi balans. Pomenuti poneki tech i to je to?