Dušan DINGARAC

1. septembar 2020.

Usklopu „rata” SBB i Telekoma Srbije, koji daleko prevazilazi čisto poslovne odrednice, u medijima se slabo pominje razvoj optičkog pristupa internetu. Nedavno se SBB žalio da je opstruisan u razvoju svoje optičke mreže. No, sada je zvanično saopštio da je Kragujevac postao šesti GIGA grad. Nakon Beograda, Novog Sada, Subotice, Gornjeg Milanovca i Pančeva, i Kragujevac je dobio optičke priključke do domova korisnika. Koliko domaćinstava SBB sada ima sa optičkim pristupom mreži?

Sa druge strane, Telekom Srbija je prokopao Beograd. U mnogim zgradama je vidljiva nova instalacija sa njihovim oznakama. Projekat All IP, započet sa Huaweiem krajem 2016. Godine, trebalo bi da bude završen krajem godine, bar je takav bio prvobitni plan. Telekom se hvali da već preko pola miliona domaćinstava ima mogućnost optičkog pristupa, ali ujedno i da ima preko pedeset hiljada domaćinstava priključenih putem optike. Dakle, tek desetak odsto. Možda je čudan model prodaje i uvođenja optičkih priključaka razlog, možda i zapetljancija sa Supernovom. Naime, kako je Telekom otkupljivao kablovske operatere, prebacivao je postojeće korisnike kod Supernove uz dvogodišnje ugovore. I kada se u zgradi pojavi MTS optika, korisnici ne mogu da se priključe bez plaćanja penala Supernovi! Valjda će se ova glupost prevazići najavljenim ujedinjenjem Supernova korisnika pod MTS brend.

Pa, koliki je ukupan broj korisnika u Srbiji koji su povezani putem optičke mreže? Koliki je to procenat ukupnog broja korisnika? RATEL kvartalno objavljuje podatke, ali u njima su sabrani i svi poslovni korisnici koji već godinama dobijaju priključke od velikog broja ISP-ova. U svakom slučaju, pored svih GIGA gradova i All IP korisnika, čini se da broj korisnika na optičkom priključku raste sporo. Prema najnovijem preseku, za drugi kvartal ove godine, od 1,66 miliona korisnika širokopojasnog pristupa internetu, 11,7 odsto je koristilo optiku, tj. malo ispod dvesta hiljada korisnika. Pohvalno je to što 49 odsto korisnika koristi internet brzine koje prevazilaze 50 megabita po sekundi.

RATEL nastavlja razvoj sistema EMF RATEL (emf.ratel.rs) za kontinualno praćenje nivoa elektromagnetnog polja. Nakon što je mreža senzora u martu proširena sa 15 lokacija, sada se u sistem implementira sedam novih senzora i to u četiri nova grada: Čačak (3), Gornji Milanovac (2), Arilje (1) i Aranđelovac (1). Do sada je instalirano 49 senzora, u 22 grada u Srbiji.

Usled aktuelne pandemije, aukcija za novi deo radio-spektra, koji će koristiti peta generacija mobilne telefonije, odložen je za prvi kvartal naredne godine. Trenutno je 98 odsto stanovništva Srbije pokriveno mobilnom telefonijom četvrte generacije.

Postavljanje kamera u Beogradu u okviru MUP-ovog projekta „Sigurno društvo” odlično napreduje. Nema mesta gde nisu nikli stubovi sa kamerama koje prepoznaju tablice i lica. Sada znamo da je u pitanju 2500 kamera, a da će u projektu biti još 3500 eLTE mobilnih kamera, 1500 tzv. body kamera i 600 kamera na vozilima policije. Do ovih podataka se došlo tek u drugoj verziji Procene uticaja koju je MUP izradio, jer je Poverenik dao negativnu ocenu prvoj verziji dokumenta. Ni druga verzija dokumenta nije bolje prošla. Poverenik u svom mišljenju od 29. maja smatra da ne postoji pravni osnov za ovakvu obradu podataka o ličnosti, da MUP nije sproveo procenu neophodosti i srazmernosti vršenja radnji obrade u odnosu na svrhu obrade i da nije doneo podzakonski akt kojim se propisuje način snimanja na javnom mestu i način saopštavanja namere o tom snimanju, što je propisano Zakonom o Policiji. Svu ovu tematiku najbolje možete ispratiti na sajtu SHARE fondacije (i.sk.rs/357660), a kako su se građani organizovali da mapiraju sve ove kamere na sajtu hiljade.kamera.rs putem filma i.sk.rs/357659 i sajta aktivista OpenStreet mapa u Srbiji (i.sk.rs/357661).

Naspram ovog projekta, aktuelni projekat nadzora nepropisnog parkiranja u Beogradu, poznat kao „Oko sokolovo”, deluje gotovo bezazleno.

Na osnovu Odluke o izmenama i dopunama Odluke o javnim parkiralištima koju je nedavno usvojila Skupština grada Beograda, Parking servis je uveo novi sistem elektronske kontrole i naplate parkiranja - eParking. S obzirom na to da sada sve ide elektronski, nema više kazni ispod brisača na šoferšajbni. Sada, umesto te, takozvane dnevne parking karte (DPK), kontrolor izdaje eDPK. Istog trenutka eDPK je vidljiv na sajtu (parking-servis.co.rs), a šalje se i obaveštenje na kućnu adresu. Novitet je i kupovina eKarte na kioscima umesto papirne, ali i aplikacija za mobilne uređaje koja omogućava plaćanje parkinga (sama prepoznaje zonu), nudi pomoć oko nalaženja slobodnog parking mesta, naplatu parkiranja u garaži skeniranjem kartice koju ste dobili ulaskom u garažu, kao i dobijanje obaveštenja o izdatim eDPK, ukoliko se registrujete za tu uslugu. Aplikacija omogućava plaćanje karticom, ali i deponovanje sredstava na virtuelni račun aplikacije.

No, po komentarima korisnika, plaćanje karticom podiže cenu (već viđeno kod Busplus sistema). Nije dodato plaćanje po minutu, umesto po satu, što bi bilo fer prema korisnicima i pokazalo pravu korist od digitalizacije. No, tada bi profit bio manji... Aplikacija je raspoloživa za Android i iOS uređaje.

Ministarstvo trgovine saopštilo je da je u saradnji sa USAID-om objavilo vodiče za elektronsku trgovinu na onlajn platformi „Pametno i bezbedno” (pametnoibezbedno.gov.rs). Vodiči upućuju građane na neophodne korake prilikom online kupovine, kao što su provera prodavaca, uslova kupovine, zaštita digitalnih uređaja, čuvanje podataka, ali i na pravo da se predomisle i vrate robu uz povraćaj novca.

Od polovine avgusta, počela je sa radom platforma eAukcija (eaukcija.sud.rs). Od septembra, ova platforma biće jedini način javne prodaje u izvršnom postupku. Dakle, sve što izvršitelji zaplene, moći će da se vidi na ovom sajtu. Ako želite da učestvujete u licitacijama, morate da imate kvalifikovani elektronski sertifikat i morate da platite godišnju nadokandu od 2000 dinara. Na aukcijama mogu učestvovati i fizička i pravna lica.

Proces aukcije je transparentan, ali i fer, jer se svi učesnici aukcije „kriju” iza broja, pa ni sam izvršitelj ne zna ko nudi koju cenu. Naravno, iako je sistem zamišljen da bi se sprečile zloupotrebe, verujemo da će se naći načini za dojavu identifikacinong broja izvršitelju. No, ovaj sistem će ostaviti dovoljno dokaza da i naknadne istrage mogu da otkriju nameštaljke.

Kao i skoro sve korisne sisteme koje je država uvela, ni ovaj nije mogao da bude proizvod domaće inicijative i pameti. Podršku izradi novog zakonskog okvira u oblasti izvršenja, kao i u uvođenju platforme eAukcija, dali su USAID-ov projekat „Vladavina prava” i projekat EU, „EU uz pravdu - Podrška za Poglavlje 23”. Hvala im na tome.