Marko VASILJEVIĆ

1. septembar 2020.

Verovatno ste do sada već naleteli na vest da je Spotify, konačno, dostupan i u Srbiji. Na radost mnogih koji su priželjkivali i ovaj servis za strimovanje muzike, od 15. jula više nije neophodno da se dovijate kojekakvim VPN rešenjima, ne bi li prevarili svet da, zapravo, ne dolazite iz zapećka internet bespuća. Ušli smo u prvu ligu. Naravno, ima (verovatno i mnogo više) onih koji ne vide povod za ushićenje. U pitanju je još jedna u nizu muzičkih striming platformi. Međutim, Spotify u tom nizu po mnogo čemu zauzima prvo mesto, pa da vidimo šta to konkretno znači.

Igra velikih brojki

Tržište platformi za striming muzike u konstantnom je usponu. Procena je da će do kraja tekuće godine broj korisnika premašiti 450 miliona. Pritom, misli se na korisnike koji plaćaju pretplatu na neki od servisa. Broj korisnika koji ne pristaje na mesečni harač i može da živi sa besplatnim sadržajem, „obogaćenim” reklamnim porukama, je i veći. U ovoj matematici, Spotify ponosno zauzima top poziciju sa oko 35 procenata, a prate ga Apple Music sa 19 i Amazon Music sa 15 odsto. Ostali servisi, poput Deezera koji je nama poznatiji, daleko su ispod. Za manje od 12 godina, koliko su prisutni, napravili su zaista respektabilan uspeh, posebno kada uzmemo u obzir ko je konkurencija.

Dakle, u pitanju je najkvalitetnije rešenje za preslušavanje omiljenih hitova? Zapravo, i ne. Kvalitet samog audio-strima uopšte ne spada u nešto što bi mogli da nazovemo kvalitetnim. Većina korisnika rabi free model, a to znači da im se servira kompresovani sadržaj od 160 kilobita po sekundi. Tu je negde kao i prosečan MP3, a to je daleko od dobrog. Da sve bude grđe, na mobilnim uređajima strim je još i lošiji, sa svega 96 kilobita po sekundi. Jedini način da dobijete iole kvalitetniji zvuk, jeste da uđete u premium vode kada će vas dočekati „sjajnih” 320 kilobita po sekundi. U bilo kojoj varijanti ovo nije Hi-Fi priča. U jednom trenutku jeste bilo eksperimentisanja sa kvalitetnijim rešenjima, uz pominjanje doplate za njih, ali se od toga očigledno, za sada barem, odustalo. Konkurencija je po ovom pitanju u prednosti. Amazon kao svoju HD varijantu nudi 850, dok u Ultra HD čak i 3,730 kilobita po sekundi. Istina, niži bitrejt znači i manje utrošenih megabajta, što znači da „na terenu” svakako ne biste ni koristili ovako nešto, a osim kvalitetnog zapisa, da biste uopšte čuli tu razliku, neophodan je i kvalitetniji izlaz od prosečnih slušalica koje su stigle u paketu sa mobilnim uređajem. Budimo iskreni, većini je ovo dovoljno i ionako se ne bakće sa lossless formatima i ostalom egzotikom.

Ključ uspeha, rekli bismo, leži u nečem drugom. Uglavnom se pominje interfejs same aplikacije kao bitan faktor. Spotify je sveden, čist, pregledan, brz, lagan... Jasno vam je već. Slažemo se, ali ne vidimo da je to nešto bitno drukčije u odnosu na konkurentska rešenja. Druga, takođe često pominjana karakteristika jeste veoma kvalitetan algoritam koji „uči” vaše preferencije, kapira vaš ukus, razume vašu individualnost i gudi po svim tim „milenijal” žicama i nudi vam muziku koja je baš ono što želite da čujete. Zaista, playlist sistem potencijalno je veoma udoban. Ponekad vam je, zapravo, potrebno da se ne bavite previše odabirom sadržaja i da dozvolite da vas iznenade. To mogu da budu „generičke” liste, poput hitova 90-ih, muzike za trening, lista nekog posebnog žanra ili psihičkog stanja u kome se trenutno nalazite. Tu su i klasične top liste, nova izdanja, preporuke urednika. Deluje natrpano, ali u praksi je izuzetno prijatno i lako za navigaciju. Pre nego ste stigli da previše razmišljate šta vam se sluša, već ste pustili nešto i dalje vas „vozi” sistem.

Na osnovu vaših navika formiraće se i plej-liste zasnovane na nekoj od pesama, albuma ili autora koje ste tražili (ili markirali kao omiljene), te će se i u tim listama naći i muzika za koju možda niste ni znali da postoji, kao i neke nove autore kompatibilne sa vašim uhom. Desi se, naravno, i poneka glupost i da uleti nešto totalno „levo”; dovoljno je da „skipujete”, a algoritam će to „skontati” i prilagoditi se tome za ubuduće. Verujemo da posle nekog dužeg perioda korišćenja to funkcioniše sve bolje. Posle svega par dana, na našem testnom nalogu rezultati su bili prilično zadovoljavajući. Ako želite više kontrole, nije sporno, ispratite neku od lista koju su napravili vaši prijatelji, neki autor koga pratite ili napravite sami i podelite sa drugima. Nije u pitanju klasična društvena mreža, ali se oseća i taj vajb. Da li je to to? Mislimo da ne. Moramo da zagrebemo dublje.

Dominacija putem integracija

Da, zvuči skoro kao naslov nekog (zlog) NVO projekta za apliciranje za sredstva kod nadležnog ministarstva. E, pa ekipi koja je mućkala glavom, stvarala Spotify, i smišljala šta njihova platforma treba da ispuni ne bi li došli do mnogo keša, pala je na pamet baš ta ideja oko integracija. Striming svuda i sa svega (što ima zvučnik, jelte). Dakle, imamo ga na svim operativnim sistemima za računare, mobilne telefone, konzole za igranje, smart televizore, a lista se ne zaustavlja tu. Ima ga na uređajima u automobilima, prenosnim aparatima, kućnim asistentima. Tražili smo da li ga ima i na rernama i frižiderima, nismo našli, ali smo skloni da verujemo da ima. Deluje prosto nestvarno do koje mere je pružio svoje audio-pipke.

Da sve bude još ubedljivije, postoji niz softverskih integracija. Povezan je sa Google asistentom, Siri, Google mapama, Tinderom, FB mesendžerom, Diskordom... Da ne nabrajamo dalje. Sa svakim sistemom uz koji je integrisan, dobićete ispeglano korisničko iskustvo i ako vas tako nešto „kupi”, teško da ćete uopšte i pomisliti na neka druga rešenja. Primera radi, aplikacija Clock u Androidu može da vas budi ujutru uz neku superplej-listu i da vam dan bude baš sjajan. Oh, kako smo živeli bez toga? Iskreno, autoru ovog teksta bilo je sasvim dovoljno i to što aplikacija za Android radi u pozadini kada je isključen ekran, a „plejer” se smešta u notification panelu (sve sa finim artworkom) odakle je lako kontrolisati sve, bez odlaska u aplikaciju. Opšti je utisak da je muzika koju želite (ili ni ne znate da želite) uvek na dohvat ruke, gde god se nalazili i šta god radili. Posebno interesantna opcija je i Spotify connect, koja ovo dodatno olakšava time što je moguće sa jednog uređaja (recimo, mobilnog telefona) kontrolisati druge kompatibilne uređaje na mreži. Sve iz aplikacije, lako i brzo.

Dodatni vetar u leđa je i deal, sklopljen nedavno, sa Samsungom. Naime, aplikacija dolazi preinstalirana na mobilnim uređajima iz serije S, kao i ponekim iz serije A. Naravno, u duhu prethodno rečenog, tu je i duboka integracija na softverskom nivou, poput saradnje sa Bixby asistentom (ako to iko uopšte koristi) i sa drugim uređajima iz Samsungove lepeze. Svakako je simpatično da, recimo, koristite bežične slušalice i da možete da puštate sadržaj, bez da telefon napusti bezbednost vašeg (dubokog) džepa. Kada uzmemo u obzir koliko jedinica mobilnih telefona se godišnje šalje na tržište, jasno je da ovo svakako nije zanemarljivo.

Koliko para, malo više muzike

Verujemo da je sad možda malo jasnije čemu Spotify duguje svoj uspeh. Dobra usluga, dobra podrška, briga o korisnicima, ali, da se ne lažemo, verovatno najznačajnija „sitnica” koja je sve ovo omogućila jeste činjenica da je Spotify besplatan. Dobro, nije stvarno. Da bi koristili apsolutno sve na način kako je zamišljeno, očekuje se da ste se opredelili za neki premium paket. Ako niste, to ne znači da ovde nema šta da tražite. Uostalom, 161 milion korisnika ne daje ni dinar spram 138 miliona platiša. Jasno, oni „plaćaju” kroz preslušavanje reklama. Tu je, zatim, i ograničenje da liste idu isključivo na „shuffle”, ako naiđe nešto što vam se ne sluša, možete da ga preskčite samo šest puta dnevno, pesme ne možete da „svučete” u offline režim, a tu je i zakašnjenje od par sedmica pre nego dobijete pristup određenim novim muzičkim izdanjima. Najviše možda boli duplo niži kvalitet samog zvuka koji će vam biti isporučen. Not great, not terrible.

Ukoliko se ipak opredelite za premium model, dobićete i premium tretman i bezobrazne poglede, kao i poneki uzdah suprotnog pola. Ili istog. Živimo u 2020. Sve može. Pa i da se plaća za usluge koje dobijamo putem interneta. Što da ne. U slučaju Spotifya planirajte budžet od pet evra mesečno, a možete da uzmete Premium Duo paket za šest i po evra, pa da podelite sa nekim posebnim. Može čak i porodično pakovanje - Premium Family paket za do šest naloga po ceni od osam evra. Uz svaki od ovih paketa dobićete i mesec dana gratis.

A jesi li i ti muzičar?

Nego, gde su muzičari u toj priči. Vidimo da su korisnici „ispoštovani” na svaki mogući način, ali kako sve ovo izgleda iz ugla autora muzičkih sadržaja i podcasta? Pa, prilično korektno, rekli bismo. Neposredno nakon omogućavanja servisa za naš region, imali smo prilike da učestvujemo na predavanju koje je Spotify organizovao za nezavisne izdavače našeg regiona i tom prilikom smo stekli nešto jasniju sliku o tretmanu koji sami autori i izdavači mogu da očekuju ukoliko se odluče da budu deo cele priče.

Pre svega, da odmah raščistimo eventualne nedoumice. Spotify autorima koje strimuje korisnicima isplaćuje nadoknade. Naravno, iznos zavisi od toga koliko vas slušaju. Da ne ulazimo sad u konkretne cifre, jer nisu baš egzaktne, ali ono što je primetno jeste da u ovom slučaju nisu baš „najpovoljniji”. Konkurencija je nešto izdašnija, ali konkurencija vam ne nudi toliko potencijalnih slušalaca, tako da na kraju ostaje pitanje šta vam je najprimamljivije kao autoru. Bez obzira, ako ne govorimo o višemilionskim preslušavanjima, već o nekim ciframa koje figuriraju na našem tržištu, kao autor koji nije veoma afirmisan, možete da očekujete nadoknadu koja će sigurno moći da vam pokrije neku (skromniju) količinu kikirikija za taj mesec. Ako ste, pak, deo produkcija koje dominiraju na našem tržištu, imaćete veoma opipljivu zaradu. Suštinski, ništa novo. Autotjun folkeri voze skupe automobile, a prljave metalike pocepane starke. Ponadali smo se da su trendovi možda malo više, pa, recimo, u balansu, nego što je to u mejnstrim medijima i da je ukus publike nešto alternativniji, ali za sada to nije slučaj.

Ipak, ko kaže da se to neće desiti u budućnosti. Nismo imali prilike da isprobamo alatke za autore, ali jesmo se upoznali sa njima na pomenutom predavanju i možemo da kažemo da su se potrudili da kao autor u svakom trenutku imate jasnu sliku šta i kako radite (pogrešno). Ono na čemu se insistira jeste to da ste aktivni, da gradite bazu fanova na konto realnog kvaliteta i pametne prakse, kroz integraciju i sa drugim platformama putem kojih ćete lako podstaći slušaoce da dođu na vaš strim. Postoji i vrlo striktna politika da se ne dozvoljava manipulisanje i taktike „lažnog” pumpanja broja strimova i malverzacije u tom smislu. Ona priča kako se pregledi na YouTube kupuju i kako je laž da tamo neki MC ima desetine miliona pregleda ovde, navodno, ne prolazi. Takve sadržaje banuju i time se čuva da svako ima jednaku šansu i uspeh na osnovu dobre muzike koju stvara i muzičkog ukusa publike. Verujemo da time čuvaju i svoje algoritme, što im je verovatno i važnije od vašeg indie progressive crossover projekta.

Da bi se nečiji sadržaj pojavio na Spotifyu, neophodno je da regulišete par stvari oko licenciranja i autorskih prava, ali to ne radite direktno sa njima. Postoji spisak distributera, poput DistroKida i drugih, koji će za vas proveriti da li ispunjavate sve tehničke uslove, regulisati sve pravne aspekte i omogućiti da se vaš novi hit nađe ne samo na Spotify-u, već i na ostalim platformama. Platite jednom (cene su, uzgred, više nego korektne) i sav „prljav” posao se završava bez vašeg angažmana. U doba kada je mladim autorima faktički ukinuta demo scena i kada su šanse da uopšte prezentujete svoj rad bilo kome minimalne, internet platforme poput ove i sličnih su, zapravo, jedini podijum koji im daje šansu da sebi nađu mesto pod surovim Suncem fanova sa smanjenim entuzijazmom i visokim pragom očekivanja. Za sve vas koji niste mainstream, poruka da se barem postarate da možemo da vam čujemo ikakav stream. Iskreno, voleli bismo da vidimo malo šareniju domaću scenu. Ko zna, možda je baš Spotify ono što nam je falilo da se to i desi.