V. PISODOROV

1. septembar 2020.

SNK-ova Bermuda Triangle (1987.) jedna je od potcenjenijih igara iz pucačkog žanra. Na prvi pogled, u pitanju je klasično ostvarenje koje koristi vertikalni-skrol ekrana i podrazumeva da do prelaska na sledeći nivo u staro gvožđe treba da pošaljete buljuke neprijateljskih letelica. Međutim, nekoliko zanimljivih twistova zaslužno je za to što nam se Bermuda Triangle oduvek sviđala i što joj se posle nekog vremena uvek vraćamo. Iako zna da bude prilično teška, u pitanju nije tvrdokorna pucačina koja guta žetone. Možete da je igrate i u kooperativnom režimu sa još jednim igračem, mada je tada zbog krupnih sprajtova i paralaksnog skrola prilično teško razdvojiti hazardne od bezbednih oblasti na ekranu. Ovde ne upravljate usamljenim lovcem, već svojevrsnim mothershipom koji može da se okruži lovcima i tako uveća vatrenu moć. Položaj možete da im određujete sami, pritiskanjem drugog tastera za pucanje, uz downside da lovci uvek pucaju nagore. Potonje je naročito bitno, jer Bermuda Triangle ima običaj da vas po nivou „šeta” gore-dole, ali kada krenete ka početnoj lokaciju to možete da radite jedino koristeći rikverc. Prikupljanjem energetskih pilulica koje ostaju iza uništenih neprijatelja punite rezervoare, a to omogućava i transformaciju mothershipa. Ne samo da mu se menja izgled, već i vatrena moć, a život nećete izgubiti sve dok ne ostanete bez poslednje crtice energije. Power leveli nisu jasno označeni na skali, pa nemate jasan uvid u to koliko vam je još pilulica potrebno do poboljšanja, a kada vam preti downgrade.