V. PISODOROV

1. septembar 2020.

Nakon fantastičnog uspeha koji je postigao Out Run (1986), Sega je poželela da zajaše talas uspeha i dodatno se „ogrebe” o dobro poznatu primesu. Tako se 1995. godine na tržištu pojavljuje Cool Riders, igra koja izvođenjem neodoljivo podseća na pomenuti legendarni naslov, ali sa jednom razlikom. Umesto skupocenog Ferarija, ovde ćete biti u prilici da vozite motocikle koji stižu u paketu sa njihovim živopisnim vlasnicima. Na raspolaganju je čak deset različitih modela, među kojima je i „obična” Vespa, naravno, frizirana da šuri asfaltom brzinama od skoro 300 kilometara na čas. Baš kao i u Out Runu, nakon završetka deonice očekuju vas izbor kojim putem da krenete, ali sa jednim twistom. Naime, ukoliko izgubite od direktnog rivala, vaš izbor se poništava i sledeća na redu je ruta koju je oponent odabrao. Odredište je Njujork, u kome se odigrava finalna bitka kada se trkate protiv čak sedam kompjuterski vođenih vozača. Cool Riders ne može da se pohvali naročitim osećajem brzine, ali ni preciznim kontrolama koje će vam omogućiti da kroz krivine brodite sa samopouzdanjem. Sredinom osamdesetih godina to je moglo da prođe, pa iako su igru odlikovale šarolike lokacije i gomila propratnih animacija (na primer, posle sudara), to nije bilo dovoljno da se postigne očekivan uspeh. Sega je preuzela veliki rizik i kada je grafika u pitanju, s obzirom na to da su klasična 2D rešenja izmešana sa digitalizovanom grafikom, kao onom viđenom u Mortal Kombatu.