Bojan STOJANOVIĆ

1. jul 2020.

Ko o čemu, „Svet kompjutera” o distribucijama zasnovanim na Arch Linuxu. U proteklim mesecima imali smo više distribucija koje su pokušale da nadomeste odlazak Antergosa sa scene, te kada smo videli Artix Linux pomislili smo da je u pitanju još jedan takav igrač. Na našu sreću, ispostavilo se da je ovo nešto mnogo zanimljivije. Malo stariji među vama sećaju se kakvu buru je podigao ulazak systemd davnih dana i koliko su korisnici bili nezadovoljni time. Bez obzira na sve, on je zaživeo i postao standard na našim sistemima, voleli ga mi ili ne. Nedugo nakon cele ujdurme, jedan od programera iz Gentoo tima napravio je OpenRC, koji je neka vrsta nastavka init sistema i kompatibilan je sa njim. Od tada su se pojavile i posebne distribucije koje ga koriste, kao i posebne verzije postojećih distribucija. Arch OpenRC jedna je od prvih, a uz nju je bio i Manjaro OpenRC. Kasnije je njihovim udruživanjem nastao Artix Linux.

Kao što se očekuje od distribucije koja je, zapravo, Arch, internet prezentacija nije previše moderna, ali je zato pregledna i pruža pregršt korisnih informacija. Zaputili smo se u deo za preuzimanja i tu smo videli da postoji velik broj verzija. Tu su tri osnovne podele: Base, Minimal i Community. Base je osnovna instalacija gde kroz terminal instalirate sistem, isto kao i kod Arch Linuxa, te je namenjena naprednijim korisnicima. Minimal dolazi sa grafičkim instalerom, jednim od ponuđenih okruženja (LXQt, LXDE, MATE, Cinnamon, KDE/Plasma, XFCE) i osnovnim aplikacijama za rad. Community izdanje kreira zajednica, bogato je dodatnim aplikacijama i dolazi u dva izdanja GTK (MATE) i Qt (KDE/Plasma). Ova izdanja detaljno su testirana, ali nemaju zvaničnu podršku. Kao da ovo sve nije dovoljno da vam oteža izbor, svaku od ovih verzija moguće je preuzeti sa jednim od tri različita init sistema - OpenRC, runit i s6. Da bi testirali sve, bilo bi nam potrebno mnogo, mnogo vremena, te smo se odlučili da isprobamo samo dve verzije, koje će većini naših čitalaca najverovatnije biti i najzanimljivije, a to su Minimal i Community verzije sa OpenRC. Odlučili smo se za MATE u oba slučaja, da se malo odmorimo od ovih modernih okruženja i vratimo se staroj i dobroj GNOME dvojci.

Prva na redu je minimalna verzija. Nakon pokretanja live sistema, odmah smo pristupili instalaciji kroz koju nas vodi Calamares, što znači da ništa nije komplikovano, samo pratite uputstva i očas posla imate instaliran Artix Linux na svom računaru. Iako smo očekivali standardnu, staru postavku sa dva panela, u pitanju je samo jedan donji panel, na kom se nalaze stavke kao i kod ostalih okruženja. Ono što nam malo bode oči jeste to što se prečice za montiranje (mount) svake particije posebno nalaze sa desne strane pomenutog panela, a kako se na ovom računaru nalaze tri hard-diska, tih desetak ikonica zauzima dosta prostora. Ali, sa druge strane, nije loše za početnike, jer su im sve particije na dohvat ruke. Vizuelni identitet je zanimljiv, vuče malo na retro, koristi se tamna tema sa blagim 3D efektima u kombinaciji sa zelenim ikonicama. Osećaj je kao da smo u nekoj od prvih verzija Linux Mint, što je za nas nostalgičare veoma lep i pozitivan osećaj. Kao što smo napomenuli, tu su samo osnovne aplikacije, kao što su: Midori, Caja, Engrampa, Atril, EyeofMATE, MATETerminal i mpv plejer. Što se naš tiče, potrebno je dodati office paket i neki audio plejer i sistem je spreman za rad.

Instalacija paketa i njihova nadogradnja se obavlja isto kao i kod Arch Linuxa, a to je korišćenje pacman menadžera paketa u terminalu. Ko nije upoznat sa njim, tu su Arch Linux i Artix wiki stranice, obe bogate sadržajem i nepresušan su izvor korisnih saveta i informacija. U zavisnosti od toga da li ste odabrali OpenRC, runit ili s6, savetovali bismo vam da pročitate opise na wiki stanicama kako biste se upoznali sa njihovim korišćenjem. Pri korišćenju live sistema na radnoj površini imali smo čak tri korisne PDF datoteke na ovu temu, međutim, nakon instalacije sistema njihove prečice su nestale. Ukoliko vam zatrebaju, možete ih pronaći u /usr/share/docs/artix direktorijumu.

Ako se, pak, odlučite za Community izdanje, razlika između nje i Minimal ISO slike je 1,2 gigabajta i to vam dovoljno govori o broju aplikacija koje dolaze uz njega. U pitanju su uglavnom lightweight aplikacije, te će vaš računar raditi glatko, čak i ukoliko ima starije komponente. Pored toga što dobijate kompletan LibreOffice paket, unutar menija u svakoj od kategorija možete pronaći minimum desetak programa. Samo okruženje je isto, postavke i teme su iste, tako da je na vama da odlučite da li želite da krojite distribuciju po svojoj meri ili vam je zgodnije da već imate sve instalirano, čak i ukoliko vam ne treba.

Kako je u pitanju distribucija koja nije puna nekih dodatnih alatki i posebnih programa, njeno korišćenje je proteklo bez ikakvih problema i pružila nam je Arch Linux sa OpenRC kroz grafički instaler i dva dodatna repozitorijuma, te se pobrinula da ne osetimo nedostatak systemd za koji su pojedini paketi inače vezani u ostalim distribucijama. Artix vidimo kao dobar način da se Arch približi početnicima koji žele da uče, uz par klikova dobijaju funkcionalno okruženje, a dalje je na njima da ga urede i koriste, učeći pri tome kako da se snalaze u terminalu. Ako instalirate Community izdanje, makar na kratko ćete odložiti učenje o instalaciji novih programa i kako Linux funkcioniše, pošto će vam sve potrebno već biti dostupno. Ovo nije distribucija za svakoga i nadamo se da smo kroz tekst uspeli da vam prenesemo šta da očekujete i samim tim da odlučite da li biste je probali ili ne.