Vladimir PISODOROV

1. maj 2020.

Šta kažete, i vi ste se upecali na reklame o akcionim kamerama koje „sve u šesnajs” pršte kako snimaju video-materijal u rezoluciji 4K? Ne brinite – i mi smo! Uopšte nećemo da ulazimo u to da li tehničke specifikacije na ambalaži odgovaraju činjeničnom stanju, jer to nije tema ovog teksta. Ono što jeste tema je to šta da radite kada se vratite kući i snimljene odlomke pokušate da obradite na mašini kojoj više od pet godina niste osvežavali delove „ispod haube”.

Da, bićete neprijatno iznenađeni situacijom u kojoj se prikaz preview u omiljenom programu za nelinearnu montažu video-sadržaja vuče kao prebijena mačka. Mali broj sličica u sekundi, desinhronizacija zvuka i slike sačekaće vas i pre nego što prikaz počnete da opterećujete specijalnim efektima i grafičkim filterima. Naravno, ako uopšte budete uspeli dotle da dođete, pošto ne verujemo da ćete preskočiti prepreku zvanu odsecanje neželjenih delova iz snimljenog materijala.

Posebno težak slučaj predstavljaju situacije u kojima je potrebno uređivati 4K sadržaj snimljen framerateom od 60 sličica u sekundi. Iako je slika oštra kao žilet i sve vrca od boja i detalja, „ćuprijdžiji” morate da platite harač. Primenjeni kodek u kombinaciji sa bitrateom koji probija plafon, zakucaće sokoćala za liniju starta, a vas naterati da počnete da čupate kosu.

Pre nego što požurite i iz slamarice istresete crkavicu za „crne dane”, trebalo bi da probate alternativno rešenje. Ima li ga? Nepovoljnu situaciju možete da okrenete u svoju koristi i to pametnim izborom alatke iz koje ćete obaviti editovanje. Ključni izraz i ovog puta je „hardverska akceleracija”, ali rekavši vam to tek samo odškrinuli vrata rešenja. Naime, većina programa iz klase uspešno šuruje sa pomenutom tehnologijom, ali to ne znači da je kod svih ona primenjena na pravilan način. Nećemo da pominjemo ostvarenja koja su negativan primer, već ćemo pažnju da vam usmerimo na one izdanke iz klase kod kojih je sve obavljeno po PS-u. Pri tome, gledali smo, po običaju, da izbegavamo „teškaše” iz žanra, jer su u pravom smislu reči „teškaši”. Teško učite njihove zakonitosti, još teže ih obuzdavate tokom svakodnevnog rada, a da biste se dokopali nekog od njih moraćete da izdvojite novca koji bi bio dovoljan za upgrade hardverskih komponenata. Dakle, opet teško...

Wondershare Filmora 9

O Wondershareovoj Filmori (filmora.wondershare.net/video-editor, 592 MB) pisali smo još pre pet godina. Od tada je program napredovao kao da ide na raketni pogon i prerastao je u alatku koja se danas smatra jednom od najpoželjnijih. Osim što ima dobre predispozicije kada je obrada 4K video-sadržaja u pitanju, korisnicima se preporučuje i neverovatno jednostavnim upravljačkim interfejsom!

Organizacija radnog okruženja je klasična i na to više ne bismo gubili vreme, sem što bismo pažnju skrenuli na „sravnjene” komandne tastere i elemente menija. Lepo izgleda, ali ponekad može da bude nezgodno, pošto ne vidite njihove ivice, a samim tim ni granice u kojima se detektuje pritisak tastera na mišu. Filmora omogućava istovremeni rad sa 100 „traka”, a u paketu stiže i gomila specijalnih efekata, tranzicija i ostalih potrepština. Moguće je instalirati i dodatne, što u kombinaciji sa mogućnošću rada sa „zelenim ekranom”, „slikom u slici”, pročišćavanjem audio-komponente i jednostavnim sistemom za odsecanje neželjenih delova video-klipova na licu mesta, program čini očiglednim izborom.

Način na koji se programska rutina bori protiv zahtevnih poslova sastavljen je iz više slojeva. Prvo što će vas dočekati je izbor da datoteke ultravisoke definicije downsamplujete i da zarad brzine tokom rada koristite kopije inferiornog kvaliteta umesto originala. Zgodan trik koji je poodavno prisutan u suparničkim rešenjima iz „A” segmenta. Sledeća stvar je mogućnost da se uključi pomenuta hardverska akceleracija koja pokriva čak tri segmenta. Resurse (kompatibilne) grafičke kartice možete da angažujete ne samo na „iscrtavanju” preview prikaza, već i kada je reč o video-dekodingu, odnosno, o video-renderingu. Mi proxy datoteke niže rezolucije nismo koristili i oslonili smo se isključivo na hardversku akceleraciju koja radi kao švajcarski sat. Bez ikakvih problema obrađivali smo video-materijal snimljen u 4K rezoluciji pri maksimalnom framerateu, a da Filmora ni jedan jedini put nije štucnula. Pri tome, nismo štedeli kada je korišćenje efekata u pitanju. Za ovaj segment autori programa zaslužuju čistu desetku. Ovde treba pomenuti i to da korišćenje proxy datoteka nije nužno vezano za 4K video-materijal i da sami možete da podesite graničnu rezoluciju nakon koje će se upravljački algoritam aktivirati.

Kada se sve uzme u obzir, registracioni „harač” od 70 dolara za doživotnu licencu uopšte se ne čini nepravedno „razrezanim”. Tvrdnja još više dobija na značaju kada se u obzir uzme podatak da video-materijal program može da optimizuje za potrebe „objavljivanja” na YouTubeu, a čak će vam biti ponuđeno da to uradite bez napuštanja njegovih skuta. Podržan je i Vimeo, baš kao i gomila šarolikih uređaja i generičkih formata zapisa.

Corel VideoStudio 2020

Corelov VideoStudio (i.sk.rs/357467, 3,7 GB), duhovni je naslednik čuvene Uleadove alatke za nelinearnu montažu video-sadržaja istog naziva. Tu nema ničeg spornog – kompanija Corel svojevremeno je akvizirala konkurentski Ulead i na taj način stavila šapu na jedan od najboljih programa u klasi. Naravno, ovde govorimo o korišćenju u kućnim uslovima, pa čak i o amaterskoj upotrebi za koju je VideoStudio uvek imao dovoljno šlifa.

Program pleni jednostavnim ustrojstvom i preglednim upravljačkim interfejsom u kome će se snaći i oni koji nikad nisu imali priliku da rade sa ostvarenjima za nelinearnu montažu. Za razliku od Filmore, prikaz preview smešten je u gornjem levom uglu ekrana, u sredini se nalazi meni iz kog birate šta od dostupnih grafičkih filtera i efekata želite da bude prikazano u desnom gornjem uglu ekrana – u formi koja je svojevrsni preview za ovaj tip sadržaja. Dodataka je na stotine i to je još jedna stvar zbog koje je Corelovo čedo omiljen izbor mnogih „režisera”. Osim tranzicija i FX efekata, ovde se nalaze i opcije za rad sa (animiranim) tekstom, zvučnom komponentom, odnosno mogućnost da radite u predefinisanom split-screen režimu koji omogućava da se kombinacija više video-snimaka obavi na nekonvencionalan način.

VideoStudio zadržao je i bateriju funkcija koja korisniku omogućava da obavi „hvatanje” sadržaja sa različitih izvora. Capture funkcija čak podržava snimanje materijala sa DV kamera ili preuzimanje sadržaja sa digitalnih medija, a tu je i podrška za istovremeno snimanje video-materijala sa različitih izvora. Ovo je naročito zgodno u situacijama kada je u isto vreme potrebno snimati sadržaj desktopa i onaj koji „hvata”, na primer, veb-kamerica. Ipak, ono što nas je najviše iznenadilo jeste postojanje podrške za snimanje Stop Motion filmova. VideoStudio će korisnicima omogućiti i da obave korekciju perspektive, što je od naročitog značaja kod snimaka nastalih širokougaonim sočivima. Možete da iskoriste jedan od predefinisanih šablona ili da kreirate svoj. Na raspolaganju je i mogućnost ručne korekcije zasićenosti bojama, a u menijima je zakopana i sekcija za apliciranje LUT profila. Konačno, kada je eksportovanje gotovih kreacija u pitanju, VideoStudio briljira, nudeći mogućnost da se sve „upakuje” u neki od generičkih ili formata pogodnih za objavljivanje na društvenim mrežama ili reprodukciju na specifičnim vrstama uređaja, poput igračkih konzola i mobilnih telefona. Materijal može i da se snimi na bilo koji tip optičkog medija ili da se „prosledi” na memorijsku karticu.

Što se tiče onog što nas najviše zanima – baratanja datotekama u ultravisokoj definiciji, VideoStudio koristi se sličnim trikovima kao Filmora. Prva linija odbrane su Proxy datoteke čija izrada može da se inicira automatski, čim datoteka na ulazu prekorači graničnu rezoluciju. Sledeća je hardverska akceleracija koja se odnosi kako na enkodovanje, tako i na dekodovanje sadržaja. To znači da se benefiti ove tehnologije koriste i kada je kreiranje izlaznih datoteka i kada je generisanje prikaza preview u pitanju, što je pohvalno. Važno je istaći da VideoStudio podržava i Intel Quick Sync Video i Nvidia Cuda tehnologiju, pa možete da birate. Nažalost, na našoj test mašini VideoStudio se pokazao samo polovično uspešnim, omogućivši nam tečnu obradu 4K datoteka tek po kreiranju Proxy datoteka. Ultimate verzija programa, koju ujedno i preporučujemo, košta 90 evra i stiže sa probnim periodom u trajanju od 30 dana.

Pinnacle Studio 23

Gle čuda, i kompanija Pinnacle nalazi se u vlasništvu Corela koji, čini se, želi da uspostavi dominaciju na polju nelinearnih video-editora namenjenih amaterima i entuzijastima. Pinnacle Studio 23 (i.sk.rs/357468, 7,48 GB) podiže lestvicu kada je u pitanju potrebna umešnost za zauzdavanje dostupnih resursa, ali ga to i dalje ne čini do te mere odbojnim da bi trebalo da odustanete od njega. Tim pre što je u vatru bačeno nekoliko veoma korisnih mogućnosti koji će vaše projekte izdići iz sivila prosečnosti.

Iako se oslanja na, manje-više, klasičan layout funkcija i menija, upravljački interfejs programa čini se natrpanim i nepreglednim. Vremenska linija, očekivano, „prišivena” je za donju ivicu ekrana, dok se iz gornjeg doma obavlja manipulacija ulaznim datotekama i propratnim sadržajem koji stiže u vidu specijalnih efekata, tranzicija i ostalih potrepština. Najveću zabunu unosi sekcija Library – program od vas očekuje da datoteke sa kojima ćete raditi ubacite u koš i tek potom krenete da ih raspoređujete, seckate i podvlačite specijalnim efektima. Potonjim može da se pristupi i iz Biblioteke i sa vertikalne palete alatki koja je se nalazi odmah uz levu ivicu ekrana. Tu su i tranzicije, zvučni efekti, alatke za rad sa tekstom i tako dalje. Na malom prostoru smešteno je pregršt funkcija i sadržaja koji onemogućavaju orijentaciju i snalaženje. Međutim, rad u Biblioteci podrazumeva korišćenje tabova, koje po potrebi otvarate i zatvarate i u njih postavljate resurse sa kojima radite. Na taj način iz mora sadržaja možete da izdvojite ono što vam je zaista važno i tako zadržite fokus koji se veoma lako gubi kada ste u prilici da prebirate po desetinama, pa i stotinama uključenih efekata. Svidelo nam se i to što programu možete da „naredite” da nadgleda određene direktorijume na hard-disku i po detektovanju novih fajlova u njima automatski ih uključi u Biblioteku.

Napredna kalibracija boja, korišćenje video-maski, mogućnost rada sa 360o video-snimcima, ugrađena Motion Tracking tehnologija, podrška za rad u atipičnom Split Screen okruženju, kontrola ključnih frejmova, stabilizacija slike... Sve to su stvari na koje smo mislili kada smo naveli da Pinnacle Studio donosi korisne mogućnosti koje će vam pomoći da se razlikujete od konkurencije. Međutim, tu je i podrška za Stop Motion, „snimač” ekrana sa podrškom za beleženje sadržaja iz više izvora, podsekcija za autorizaciju optičkih medija i gomila premijum efekata. Konačno, sekcija Export u već ukusnu čorbu dodaje egzotične začine koji obezbeđuju da materijal na izlazu uobličite tako da bude maksimalno optimizovan za reprodukciju sa različitih uređaja/platformi. Početnicima se verovatno neće svideti nešto neprivlačnija prezentacija dostupnih opcija, ali na to možemo da zažmurimo.

Pinnacle Studio iskoristiće svaki dostupan hardverski resurs, a iako donosi podršku za hardversku grafičku akceleraciju i dalje se primarno oslanja na procesor. Tokom renderovanja prikaza preview zakucaće do balčaka sva dostupna procesorska jezgra, ali će vam resurse vratiti čim pritisnete taster Play. Korisnik može da odabere sa kojom agresivnošću će programska rutina da pristupi klasifikovanju situacija u kojima je potrebno da priskoči u pomoć. Pored toga, kvalitet prikaza preview može odvojeno da se šteluje, tako da bude okrenut ka kvalitetu ili ka brzini reprodukcije. Zanimljivo je da Pinnacle Studio podržava i AMD proizvode kada je hardverska akceleracija u pitanju, što nije slučaj sa prethodna dva takmaca. Ultimate verzija programa košta čitavih 130 dolara i nalazi se na samoj granici prihvatljivosti kada je reč o količini novca koju bi trebalo da potrošite za alatku ove vrste.

Magix
Movie Edit Pro 2020

Sa preko 1500 efekata, tranzicija i šablona, Magix MovieEdit Pro (i.sk.rs/357471, 1,03 GB) spada u kategoriju opremljenijih programa za nelinearnu montažu video-sadržaja. Međutim, sirov prateći materijal nije jedina stvar koja se korisnicima nalazi pri ruci i možemo da tvrdimo da su se u Magixu prilično potrudili kada je implementacija featuresa koji život znače u pitanju. Na primer, Movie Edit Pro donosi podršku za istovremenu obradu materijala sa četiri različita izvora, opciju da u projektu simultano radite sa 200 traka, a tu je i stabilizacija slike, editovanje ključnih frejmova, rad u Chroma Key radnom okruženju, korekcija boja, praćenje objekata, HDR efekti, korekcija fisheye efekta i još mnogo toga.

Ono što je u svoj priči najlepše jeste podatak da se Movie Edit Pro prilično lako zauzdava i da zbog implementiranog upravljačkog interfejsa spada u programe koji se lako koriste. Donju polovinu ekrana zauzima vremenska linija, dok su gore prikaz preview (u levom uglu) i „tabovana” sekcija iz koje vršite učitavanje radnih datoteka, te odabir dostupnih efekata i šablona. Program ne zahteva da se radne datoteke unapred označe i ubace na radnu listu, već je dozvoljeno njihovo pojedinačno učitavanje i postavljanje na vremensku liniju dinamikom koja vama odgovara. Autori su na raspolaganje stavili i posebnu sekciju za autorizaciju sadržaja u oblik pogodan za skladištenje na optičkim medijumima kada se izgled upravljačkog okruženja u potpunosti transformiše. Tema kojom su „obojeni” elementi upravljačkog menija neće se svima dopasti, baš kao ni podatak da se do naprednih funkcija stiže kroz preopterećene kontekstualne i „padajuće” menije. I pored toga sve se nalazi pri ruci, pa ta primedba može da se zanemari.

Stvar koja nam se nije toliko dopala je da Movie Edit Pro nudi sasvim prosečan dijapazon šablona u sekciji za snimanje gotovog sadržaja. Podrazumevana je optimizacija sa Vimeom, ne i za YouTube, dok offline šabloni favorizuju (Full)HD sadržaj, pa ako želite više od toga, moraćete da skoknete do „padajućeg” menija. Priprema materijala za „puštanje” sa mobilnih uređaja, s druge strane, podrazumeva odabir jednog od opisnih šablona što nam se učinilo previše posrednim. Na primer, šablon Android high resolution označava Full HD rezoluciju namenjenu za reprodukciju sa svih uređaja pogonjenih Androidom koji imaju ekran rezolucije 1920×1080 piksela.

Kada je rad sa 4K video-materijalom u pitanju, autori programa otišli su korak dalje u odnosu na konkurenciju. Kako bi program imao što bolje performanse koristi se odvojen engine – Infusion, koji iz dostupnog hardvera izvlači maksimum. Pre svega, na raspolaganju je izrada Proxy datoteka, a onda i mogućnost da se hardverska akceleracija koristi, kako za renderovanje prikaza preview, tako i za enkodovanje materijala na izlazu. Ako prikaz u preview-u i dalje ne teče glatko, možete da kliknete na ikonicu munje i odatle dodatno smanjite rezoluciju prikaza i srežete framerate. Za korišćenje u kućnim uslovima, verzija Plus biće više nego dovoljna. Košta 100 „zelenih novčanica” ili možete da ga probate na 30 dana.

CyberLink PowerDirector 18

Kada se prvi put sretnete sa PowerDirectorom (i.sk.rs/357472, 985 MB), uopšte nemate utisak da je reč o moćnom programu kome je samo nebo granica. Upravljački interfejs je „sravnjen” i organizovan na takav način da ćete se veoma lako snaći i posle kratkog vremena navikavanja uspeti da očas posla stignete do gotovih rešenja. Organizacija sadržaja na glavnom ekranu je klasična, što znači da prikazom dominira vremenska linija iznad koje je postavljen prikaz preview u desnom gornjem delu ekrana, dok je levo „tabovana” kontrola koju koristite za aktiviranje gradivnih modula programa.

Montaža se, tako, obavlja iz sekcije Edit, renderovanje sadržaja iz skecije Produce, autorizacija optičkih medija iz sekcije Create Disc, a ukoliko vam je potreban materijal iz eksternih izvora, možete da ga „dovučete” iz sekcije Capture. Osim podrške za DV i veb-kamerice, na raspolaganju je „čupanje” sadržaja sa optičkih medija, rad sa TV karticama, HDV kamkorderima, pa čak i digitalizovanje glasa putem mikrofona. Jedino što ne dostaje jeste takozvani screen grabbing, koji bi mogao da se iskoristi za nastajanje tutorijala. Ako se pitate gde se nalazi paleta alatki koja nudi pristup tranzicijama, specijalnim efektima i ostalim potrepštinama, ona je smeštena u vertikalnoj traci odmah uz levu ivicu ekrana, a vidljiva je samo kada je aktivna sekcija Edit.

CyberLink PowerDirector može sve što mogu i ostali takmaci iz klase, što znači da vas između ostalog očekuje stabilizacija slike, rad u „slika u slici” okruženju, korišćenje benefita rada u Chrome Key režimu, a tu je i Motion Tracker koji funkcioniše u „sličica po sličica” maniru i još mnogo toga. Kada je snimanje gotovih kreacija u pitanju, program nudi jednu od najboljih podrški koje smo videli. Na primer, online šabloni ne postoje samo za YouTube i Vimeo, već je na spisku podrška za Dailymotion, Yoku i Niconiko Douga. Materijal može da se upakuje i u oblik potreban za reprodukciju sa različitih uređaja, kao što su igračke konzole, mobilni telefoni, uređaji iz Appleove game i tako dalje. Konačno, tu je i podrška za izradu generičkih tipova datoteka uz širok izbor formata i radnih šablona uz čiju pomoć tweakujete izlazni kvalitet.

Proxy datoteke ovde se nazivaju Shadow datotekama, ali će vas program pre pitanja o tome da li želite da se baci na njihovo kreiranje obavestiti o nečem drugom. Naime, postoji mogućnost automatske optimizacije hardverske akceleracije, nakon koje će browsovanje kroz 4K sadržaj biti kao lakši trening. Sve bez bilo kakvog obaranja kvaliteta prikaza ili čekanja na pozadinski rendering. Ovakva automatizacija u paketu sa ostatkom sadržaja ima svoju cenu, pa PowerDirector u Ultimate verziji košta 130 dolara.

• • •

Prilikom donošenja odluke o tome koji program je najbolji kada je u pitanju nelinearna video-montaža 4K video-sadržaja, vodili smo se sa tri parametra. Hardverska akceleracija mora da je besprekorno sprovedena, program mora da omogući jednostavnu manipulaciju sadržajem bez žrtvovanja funkcionalnosti i pri tome mora da košta manje od prosečne, polovne grafičke kartice.

Ko je pobednik uopšte nismo imali dileme – to je Wondershareova Filmora, koja će bez ikakvog „prčkanja” po opcijama doneti brzinu rada o kojoj ste sanjali, pritom vam nudeći sasvim solidan dijapazon mogućnosti. Naravno, nećete ostati uskraćeni ni za većinu naprednih funkcija: stabilizaciju slike, napredno tweakovanje boja, LUTsove, Freeze Frame efekat... Sve to dobijate za 70 dolara i za te pare nema šanse da osmislite bilo kakav pažnje vredan upgrade hardverskih komponenata.

Ipak, ukoliko ste spremni da izdvojite nešto više novca, gotovo duplo više, ne postoji nijedan razlog da ne probate CyberLink PowerDirector. Ovo je jedini program uz Filmoru koji je out of the box radio posao kome je namenjen i tom prilikom nije nam napravio nijedan jedini problem. Donosi daleko veći manevarski prostor nego Wondershareovo čedo i samo je pitanje da li vam je baš on i potreban ili sve možete da obavite uz ograničenja kojih ste unapred bili svesni.

Treće mesto zauzeo je Corel VideoStudio 2020 koji je na našoj test mašini štuc(k)ao sve dok nismo iskoristili mogućnost rada sa Proxy datotekama. Baš kao i PowerDirector, nudi manevarski prostor ozbiljnih razmera, ali je tek neznatno skuplji od Filmore. Ozbiljno ga treba uzeti u razmatranje, naročito u slučajevima kada vam srce mašine čini hardver koji se nalazi na granici prihvatljivosti kada je hvatanje u koštac sa obradom video-materijala uskladištenog u rezoluciji 4K u pitanju.

Kada bismo gledali samo ugrađene mogućnosti, Pinnacle Studio 23 najjači je od svih testiranih alatki. Međutim, mašinu opterećuje čak i kada izvodi podrazumevane operacije, pa određeni lag možete da osetite i prilikom samog listanja menija. Zato ga nismo uzeli u obzir kada je podela medalja u pitanju. Konačno, Magix Movie Edit Pro je po našem mišljenju najslabiji takmac u ovoj grupi, ali ako bude našao put do srca korisnika to će biti zbog jednostavnog upravljačkog interfejsa.

Što se tiče test mašine, u noćnu moru zvanu nelinearna montaža video-sadržaja u 4K rezoluciji, upustili smo se sa AMD-ovim FX-8300 procesorom koji je za tu priliku bio overklokovan na čitavih 4,3 gigaherca. Društvo su mu pravila dva Kingstonova DDR3 modula, od po osam gigabajta, brzine 1866 megaherca, dok smo se kod hardverske akceleracije oslanjali na GeForce GTX 1060 sa šest gigabajta video-memorije.