Bojan STOJANOVIĆ

1. maj 2020.

Distribucija Antergos je, izgleda, ostavila velik trag u zajednici i svi žele na svoj način da ugrabe deo korisnika koji je ostao iza nje, vodeći se istim ili sličnim idejama. Posle Archman i RebornOS, na red je došao i projekat zanimljivog imena – EndeavourOS. U pitanju je distribucija bazirana na Arch Linuxu i ne želi da ide daleko od njega.

Prvo da se uputimo na njihovu internet prezentaciju i da vidimo šta nam to nude. Stranica je prilično jednostavnog i dopadljivog dizajna, veoma pregledna. Dočekaće vas opis distribucije gde možete videti o čemu se tačno radi. U kratkim crtama, EndeavourOS cilja na korisnike koji su oduvek želeli da probaju Arch Linux, ali su se plašili, kao i na one koji su ga savladali, ali im treba način za bržu instalaciju sistema. Za razliku od ostalih, ovde su alatke „terminal based”, što znači da nema GUI aplikacija za izmenu sistema, van onih koje dolaze uz odabrano grafičko okruženje. Cilj je da se podstakne i olakša učenje korišćenja Arch Linuxa, vodeći se čuvenim K.I.S.S. principom (keep it simple, stupid). U vreme kada svi gledaju da se što više izbegne korišćenje terminala, ovo dođe kao veoma pozitivno iznenađenje.

Uz velika očekivanja preuzimamo ISO sliku, a njena veličina nije uopšte mala i iznosi 1,7 gigabajta. Ono što pored osnovnog sistema i Calamares instalera zauzima prostor jeste XFCE okruženje, koje možete koristiti u „živom” režimu rada. Ono što je još jedna prednost ukoliko se odlučite da koristite XFCE okruženje jeste da nakon startovanja instalera imate mogućnost da odaberete online i offline varijantu. U offline varijanti dobijate XFCE sa izmenjenom temom, dok u online imate izbor između osam grafičkih okruženja (i XFCE), a svako od njih dolazi u fabričkoj (vanilla) izvedbi. Mi smo odabrali offline radi brže instalacije, a Calamares je bio brz kao i uvek. Radi probe smo kasnije isprobali i online varijantu: jedina razlika je dodatni korak tokom instalacije gde birate željeno okruženje, ili više njih, kao i pakete unutar njihove grupe, ukoliko želite baš da idete u detalje. Nakon prvog pokretanja instaliranog sistema nas je dočekao prozor sa linkovima ka korisnim alatkama i internet stranicama koje nam mogu biti od pomoći, kao i pop-up prozor sa pitanjem da li želimo da promenimo sliku radne površine. Što se internet stranica tiče, u pitanju su stranice same distribucije gde su stvari sažete, a ukoliko vam treba dodatna literatura uvek vam je na raspolaganju Arch Wiki. Prvo smo odabrali da osvežimo bazu repozitorijuma i odaberemo iz kojih država ćemo preuzimati pakete. Ovo je potpuno opcioni korak, vi ga ne morate raditi. Zatim smo hteli da uradimo nadogradnju sistema, tj. njegovih paketa, ali nas je dočekao otvoren terminal, a ne GUI aplikacija, što je i razumljivo nakon onoga što smo pročitali na njihovoj internet prezentaciji. Ali, nije bilo ništa komplikovano, samo je bilo dovoljno uneti šifru naloga i ceo proces je automatski obavljen.

Okruženje ima slične postavke kao i fabričke, panel se nalazi na dnu ekrana, sa par dodatnih mogućnosti. Sa leva na desno imamo: Whisker meni, prečice za Firefox, Thunar, Terminal i htop, zatim pregled otvorenih prozora, odabir jedne od četiri radne površine, sat, kontrola zvuka i opcije za gašenje računara.

Što se tiče softvera koji dolazi uz sistem, birane su aplikacije koje ide lepo uz XFCE, tačnije nisu veoma zahtevne. U Internet odeljku su tu Firefox, Transmission, gFTP i Avahi. Od multimedije imamo Parole i podrazumevani XFCE program za kontrolu zvuka, gde možete podešavati audio ulaze i izlaze. Za tekstualne fajlove imamo Leafpad i Mousepad, office paket nemate, ali možete instalirati neki po svojoj želji ukoliko vam je potreban. U odeljku sa podešavanjima su samo XFCE alatke gde možete srediti i prilagoditi okruženje i poneku stvar vezanu za sistem. LibreOffice, Chromium, firewall i bluetooth pakete možete instalirati iz prozora koji vam se otvara nakon podizanja sistema, dok za druge programe morate sami pokrenuti terminal i instalirati ih „ručno”.

Možda novajlije koje koriste neke malo više „prijateljski” nastrojene distribucije pomisle da, čim nema GUI alata, ovo nije distribucija za njih, ali varaju se. Naravno, ukoliko ne želite uopšte da otvarate terminal, onda ovo nije za vas, ali ukoliko želite da naučite nešto novo, napravili ste pun pogodak. EndeavourOS vam nudi programe za one osnovne stvari koje vam mogu zatrebati, tako da vam, za početak, terminal ne treba, a za ostale stvari polako možete čitati i učiti iz korisnih linkova koje su vam predložili na početku. Čak je i instalacija Nvidia drajvera automatizovana, iako se izvodi iz terminala. To je i dobar način da vidite kako rade stvari „ispod haube” sistema, a da ne morate ništa sami da isprobavate. Napominjemo da ljudi koji stoje iza ovog projekta imaju svoj online magazin pod imenom Discovery. Do njega možete doći preko gore pomenute internet prezentacije distribucije. Tamo se nalaze članci koji su namenjeni i početnicima, i iskusnijim korisnicima. Možete saznati aktuelna dešavanja vezana za Linux i svet slobodnog softvera kao i pročitati korisne savete oko održavanja vašeg sistema.

Kako distribucija nema nekih specifičnih alatki osim par automatizacija u terminalu, prostor za greške je sveden na minimum. Tokom korišćenja nismo naišli na neke probleme ili nelogičnosti. Sam autor ovog teksta, koji koristi Arch Linux već dugi niz godina i koji se učio instalaciji istog na teži način, ima samo reči hvale za ovaj projekat. Iako je korišćenje distribucija kao što je Manjaro lak način da koristite Arch, ovde ćete ipak postepeno i svaki dan učiti nešto novo o tome kako sistem funkcioniše. Verujemo da ima mnogo korisnika koji će ceniti ovakav pristup, a oni koji žele „sve na klik”, bolje da zaobiđu EndeavourOS i pažnju poklone nekoj drugoj distribuciji.