Momir ĐEKIĆ

1. mart 2020.

Kada je krajem prošlog meseca italijanski premijer Đuzepe Konte naložio da se suspenduju svi sportski događaji u oblastima Veneta i Lombardija zbog straha od coronavirusa, efektivno zaustavivši odigravanje tri utakmice Serije A, i onima sa „najjeftinijim kartama” u društvu je postalo jasno da suočavanje sa ovim virusom ima globalni karakter.

U Milanu, razočarani navijači ekipe Intera nisu bili ubeđeni da postoji opravdan razlog ukidanja meča sa Sampdorijom. U žamoru navijača u picerijama širom Lombardije mogu se čuti stavovi kako ovaj virus nije smrtonosniji od sezonskog gripa (iako postoje indicije lekara da se lakše prenosi što ga čini zaraznijim) i nezadovoljstvo lokalnim vlastima koje otkazaše niz javnih događaja. Među njima se, osim najboljeg fudbala u Italiji, ponovo aktuelnog, našao i modni događaj u kući Đorđa Armanija. Sve je stalo u severnoj Italiji, bar na nedelju dana. U trenutku objave zatvaranja niza javnih događaja, Lombardija je registrovala 89 slučajeva zaraze, od 132 osobe, koliko je iznosio ukupan broj zaraženih na teritoriji čitave Italije.

Situacija, iako značajno povoljnija, nije jednostavnije shvaćena ni u Srbiji. Osim produženja školskog raspusta, motivisanog kako ublažavanjem efekata zaraze sezonskim gripom, tako i eventualnim suočavanjem sa znatnijim brojem zaraženih virusom korona, ugašene su mašine i proizvodne linije kompanije Fiat automobili Srbija u Kragujevcu. Motiv gašenja nije bio motivisan toliko opasnošću od zaraze, koliko realnim kašnjenjima delova koje ova kompanija dobavlja iz Kine, epicentra zaraze. Ako ovaj virus može tako lako da zaustavi najvećeg izvoznika tehnološkog proizvoda u Srbiji, postavlja se pitanje – koliki li je uticaj na globalnu ekonomiju i IT industriju.

U srcu krize – lanci snabdevanja

Prve probleme u svetskoj ekonomiji kompanije su osetile u svojim lancima snabdevanja. Kako se znatan broj delova velikog broja poluproizvoda ili proizvoda, zapravo, izrađuje u Kini, problemi u snabdevanju utiču na gotovo sve kompanije sveta. Poput fabrike automobila u Srbiji, svoje pogone zaustavili su ili kapacitet smanjili i južnokorejski, francuski, nemački i američki proizvođači. Dve najugroženije provincije, Vuhan i Hubej, dominantno rade za automobilsku industriju.

U pokušaju da razumemo uticaj epidemije COVID-19, verovatno bismo počeli od ranijih, a skorijih događaja, koji su znatno uticali na stanje svetske ekonomije i tržište informacionih tehnologija. Govorimo o SARS-u iz 2003. godine i nesrećama u nuklearnoj katastrofi elektrane Fukušima i poplavama na Tajlandu 2011. godine. Ono što previđamo jeste da su pomenuti događaji uticali na određen broj kompanija u relativno kratkom vremenskom intervalu. Njihovi efekti, iako ekonomski značajni, nisu imali prevelikog uticaja na globalne lance snabdevanja. Poplave na Tajlandu posebno su pogodile proizvođače foto-aparata, memorijskih modula i određenih poluprovodnika. Iako su ovi događaji demonstrirali globalne poremećaje cena finalnih proizvoda, njihov karakter je ipak bio lokalan.

Ono što suštinski karakteriše izazov COVID-19 epidemije jeste pad proizvodnje praćen padom prodaje. Iako kineska Vlada čine sve što je u njihovoj moći (a znamo da je ta moć najveća u istoriji) da omogući jednostavniji rad zahvaćenih poslovnih sistema, bez obzira na vlasništvo kapitala, sa različitih tačaka planete stižu informacije o padu proizvodnje praćenom padom prodaje. Najcitiranija je američka kompanija Apple, koja u samoj Kini prodaje znatan broj uređaja. Primera radi, poslednji kvartal kalendarske 2019. bio je izuzetno dobar za Apple. Prihod od prodaje iznosio je nešto preko 13,5 milijardi američkih dolara. Iako je Apple kompanija kojoj najviše znače Severna Amerika i Evropa, uticaj kineskih kupaca poslednjih nekoliko godina je u porastu. Poređenja radi, Kinezi kupuju njihove proizvode koliko i čitav ostatak Azije, Australije i Japan zajedno.

Globalni karakter epidemije virusom korona uslovljen je i pozicijom Kine u svetskoj ekonomiji. Osim što se može pohvaliti izuzetno velikim brojem fabrika, Kina je tržište koje raste i u domenu potrošnje. Upravo je rast u ove dve kategorije omogućio Kini da svojom ekonomijom zauzme svetsku poziciju broj dva, sa gotovo petinom ukupnog bruto proizvoda svih svetskih ekonomija. Od proizvodnje, preko snabdevanja i, na kraju, prodaje, Kina je uvezana na način na koji nikada ranije u istoriji nije bila. Upravo je ta isprepletenost kineske privrede sa privredama evropskih i severnoameričkih ekonomija odgovorna za još uvek nesagledive posledice COVID-19 epidemije.

Neke od prvih direktnih procena, ipak, stižu. U finansijskim izveštajima kompanije Nvidia, jasno se vidi da procenjeni gubitak u prodaji u prvom kvartalu ove godine iznosi 100 miliona američkih dolara. Nvidia je kompanija koja je među prvima odlučila da se povuče sa ovogodišnjeg MWC-a u Barseloni, nedeljama pre no što je događaj zvanično otkazan. Interesantno je da je u poslednjem kvartalu fiskalne 2019. godine, Nvidia zapravo zabeležila značajan rast (od oko 41 odsto) u odnosu na godinu ranije, iako je na nivou godine zabeležen lošiji rezultat nego prethodne.

Pojedinačnih slučajeva, poput ovog, ima zaista puno. Probleme su prijavili Sony, Samsung, Tesla, Huawei, LG i mnogi drugi. Iz njihovih svedočenja možemo lako zaključiti da će kriza potrajati, čak i ukoliko se „lek” za zaustavljanje epidemije pronađe u kratkom roku.

Postavite se, za trenutak, u ulogu kineskog prodavca. Značajno manji broj kupaca će vam se u narednom periodu pojaviti u radnji. Zahvaljujući tome, kako biste zaštitili sopstveno poslovanje, vi ćete smanjiti stanje zaliha i ograničiti trebovanja prema dobavljačima. Kao posledica smanjene tražnje, veleprodavci robe koju plasirate smanjiće sopstvene zalihe i znatno „olakšati” narudžbine prema svojim dobavljačima – proizvođačima ili velikim distributerima. Sumirane posledice su jasne – čitav lanac, od proizvođača do krajnjeg prodavca pretrpeće gubitke, usporiti rast i ugroziti ekonomiju. Najteže će proći „mali” trgovci, čije margine nikada nisu bile visoke, a koji su primorani da zavise od igara velikih sistema sa kojima rade. Za razliku od malih, veliki imaju bolju mogućnost upravljanja rizicima kroz rezervaciju proizvoda i stvaranje zaliha koje im omogućavaju da upravo kroz „male” partnere „prebiju” značajan deo svojih gubitaka. Kineska Vlada je ovo prepoznala te je brzo „preporučila” domaćim bankama da spreme jeftinije proizvode zajmova sa dužim rokovima otplate najmanjim biznisima u Kini.

Dugoročni efekti

Prethodne katastrofe koje su imale velike efekte na industriju informacionih tehnologija su, pored problema i izazova, donele značajna unapređenja poslovanja multinacionalnih kompanija. Primera radi, u pomenutoj nuklearnoj katastrofi u Fukušimi, 2011. godine, Apple je ustanovio da u proizvodnji litijum-jonskih baterija ima kritičnu tačku. Od tada, američka kompanija je investirala nemala sredstva u difuzno širenje proizvodne i dobavljačke mreže.

Slično se može očekivati i u slučaju epidemije COVID-19. No, kako je još uvek teško proceniti vremenske granice svih efekata, ne možemo zamisliti da će ijedna kompanija povući preterano „hrabre” poteze u kratkom roku. Dobavljače je teško zameniti „preko noći”, te bi eventualni pokušaji zamene kineskih partnera nekim drugima trajali kvartalima, ako ne i godinama. No, svakako treba očekivati da će nemali broj vodećih kompanija izmeniti svoju politiku prema dobavljačima iz Kine u narednom periodu. Dominantnu ulogu ovde igra trgovinski rat između Sjedinjenih Država i Kine, te politička nestabilnost Evropske unije nakon izlaska UK. Pojačana krizom virusa korona, ovakva političko-ekonomska situacija srednjoročno svakako ne obećava.

Uzmimo primer doline reke Jangce. U njoj posluje oko 109 američkih fabrika. U saopštenjima njihovih zvaničnika moglo se čuti da će proizvodnja biti nastavljena u martu, ali da će problem sa manjkom radnika trajati neko vreme. Ulazak u treći mesec godine ove fabrike dočekuju sa znatno smanjenim kapacitetima. Čitav period dolazi nakon proslave kineske Nove godine i uoči prolećnog perioda, koji je karakterističan po putovanjima kineskih građana po svetu, koji su pod udarom restrikcija, kako na domaćem, tako i na internacionalnom nivou. Efekti smanjenog broja turista će se odraziti na sve turističke sile, posebno u Evropi. Procenjeni gubici turističkog sektora Italije u prvoj polovini godine prevazilaze četiri milijarde evropskih novčanica. U februaru, otkazana je gotovo polovina turističkih aranžmana kineskih građana.

Interesantno je da, prema Google Trends aplikaciji, u istraživanju termina coronavirus na najpopularnijem pretraživaču, prednjači Singapur, a prate Kanada i tri velike turističke destinacije kineskih turista – pomenuta Italija, Australija i Novi Zeland. Kine nema na mapi, ali ne zbog nezainteresovanosti, već zbog poznatog tretmana stranih kompanija (pa i Googlea) u Kini.

Stručnjaci iz oblasti upravljanja lancima dobavljača ukazuju da bi u prvom kvartalu tekuće godine proizvodnja pametnih telefona mogla opasti 12 odsto. Razlog ovakvog pada leži u činjenici da je ova industrija poprilično zavisna od ljudskog kapitala, kome je otežan dolazak na posao i rad usled čestih skeniranja, provera i bolesti. Biće ovo najlošiji prvi kvartal u poslednjih pet godina, očigledno. Ukoliko se epidemija bude protegla do kraja marta ili duže, znatan pad može se očekivati i do kraja prve polovine godine. Pad ukupne prodaje u 2020. godini iznosiće između jedan i dva procenta, što će tržište pametnih telefona „vratiti” na nivo iz 2016. godine.

• • •

U stranim medijima figuriše procena globalnog gubitka od preko hiljadu milijardi američkih dolara, što čini oko 1,3 odsto svetskog bruto proizvoda. Uticaj ovog problema na mala preduzeća, posebno u Kini, mogao bi biti poguban. U nezavisnim anketama može se pronaći da između 30 i 40 odsto kineskih malih preduzeća može izdržati do kraja marta, pre nego što potpuno budu „izbačena iz igre”.

Očekujte poskupljenje hardvera, posebno telefona i laptopa. Korona je samo delić te slagalice. Apetiti velikih proizvođača i njihovih investitora i dalje prednjače.