D. PETROVIĆ

1. februar 2020.

U prošlom broju pisali smo o ESP32-Cam ploči. Bez obzira na sve limite i objektivne poteškoće koje smo pomenuli, ploča je i te kako funkcionalna. Ovaj put idemo korak dalje i pišemo o TTGO T-Journal, ploči slične namene, ali koja spada u red firmiranih. Ako ste nas pratili i ranije, znate da smo na testu već imali proizvode firme LilyGo, ali malo drugačije namene. Odnedavno su predstavili seriju ploča sa prefiksom T, sa raznim dodacima, a kod nas se obrela T-Journal.

Na crnoj štampanoj ploči malih, rekli bismo nužnih, dimenzija LilyGo je uz sirovi ESP32 spakovao dosta toga da bi T-Journal mogao nesmetano da funkcioniše onako kako je zamišljen. Mikrokontroler ESP32 nije u formi modula na kakve smo navikli, već dolazi u QFN pakovanju (PICO D4) uz neophodne komponente kao što su četiri megabajta memorije i strujna kola za automatsko prebacivanje skeča. Ovo je jedan od osnovnih razloga dosta manje ploče. Za razliku od ESP32 CAM, ovde nije neophodan UART adapter, već se u tu svrhu koristi CP2104, a komunikacija sa računarom se dalje odvija preko mikro USB porta. Mikrokontroler je „sakriven” hladnjakom koji ujedno služi i kao oslonac OLED SSD1306 ekrana prečnika 0,91 inč, a koji je sa ESP32 povezan putem I2C interfejsa. Ovaj ekran je tu da prikaže trenutnu IP adresu kamere, ali, naravno, da može prikazati bilo koji podatak.

Kao i svi iz ESP32 porodice mikrokontrolera i ovaj je „prilično komunikativan” uz Bluetooth i WiFi. Ovaj poslednji ima respektabilan domet uz antenu sa pojačanjem od tri decibela koja se dobija uz ploču. Antena ploči omogućava 22 decibela predajne snage uz teoretski domet do 300 metara. Ploča, inače, ima dva konektora koji su paralelno vezani, SMA i U.FL. Antenu standardno povezujemo na SMA, ali je uz dodatni U.FL/SMA kabl možemo izmestiti dalje od ploče na, recimo, stranicu kućišta. Proizvođač je mislio i o autonomiji, pa ovde imamo JST konektor litijumske baterije, a o njenom punjenju i pražnjenju računa vodi IP5306 strujno kolo. Iako IP5306 preko LED1-3 izvoda ima opciju indikacije napunjenosti baterije, to ovde nije implementirano. Od nepotrebnih potrošača zadržana je samo ’PWR LED’, dok uopšte ne postoji indikacija da se baterija puni. Ploča se, naravno, može napajati i putem mikro-USB porta, ali ne i nekim višim naponima direktno, jer na njoj ne postoji namenski VIN pin koji bi viši napon doveo do naponskog regulatora. Ako je opcija korišćenje regulisanog napona, to mora biti isključivo 3,3 volta.

T-Journal na sebi ima konektor na koji se priključuje OV2460 kamera. Moguće je odabrati između modula sa normalnim i fish-eye sočivom, a mi smo se odlučili za ovo drugo. Senzor kamere je dva megapiksela i u stanju je da pravi snimke u 1600 x 1200 UXGA rezoluciji, pri maksimalnih 15 sličica u sekundi. Snimak ovakvih senzora direktno je vezan za količinu svetla, gde je i više nego tačna jednačina, manje svetla = više šuma.

Ploča, iako ne koristi sve izvode mikrokontrolera, ipak nema sve slobodne izvode sprovedene do PTH otvora. Zapravo, T-Journal ih ima tek nekoliko, gde je grupa od četiri PTH otvora do JST konektora zadužena za dodavanje I2C uređaja (GPIO13 i GPIO14), dok su dve grupe od po tri otvora oko OLED ekrana zapravo GND, 3V3 i GPIO2 (ili GPIO4, zavisno od strane). U pitanju su ADC2_2 i ADC2_0 izvodi sa ESP32 i mogu se koristiti za proširivanje projekta. Proizvođač sugeriše da se na njih povežu analogni servo-motori, koji bi kameri omogućili pan-tilt upravljanje. Od bočnih tastera od kojih je jedan ’reset’, imamo i jedan na GPIO32 koji se može programirati.

T-Journal dolazi sa preinstaliranim ESP32_SoftAP_Cam skečom, gde je IP adresa ispisana na ekranu. Pristupom ovoj adresi ostvarujemo direktan prenos onoga što kamera vidi. Fabrička IP adresa je 192.168.1.1 za video, dok se za statičnu sliku u linku naprosto doda /jpg. Domet prijema snimka sa T-Journala zaista je dobar, a onih 300 metara ionako spada u teoretski maksimum na otvorenom. Inače, na zvaničnoj GitHub stranici proizvođača mogu se preuzeti primeri uz linkove za korišćene biblioteke. Od primera, pored ovoga, imamo BIGIOT_UpdateImage gde će T-Journal u maniru pravog novinara na svakih pola minuta „zapisati” sliku u Notes BIGIOT platforme. Za ovakav scenario, osim naloga i API ključa BIGIOT platforme, potrebni su nam ID uređaja i ID interfejsa. Nije toliki problem što je kompletan servis na kineskom, što se nekako i dâ rešiti. Problem je u tome što nema naznaka kako do tih parametara doći, pa smo nakon par udaraca u zid od BIGIOT-a odustali. Nastavili smo sa ESP32_Station_Cam skečom, gde T-Journal dodajemo u našu lokalnu mrežu, a preko IP adrese imamo direktan pristup snimcima. Za statične slike isto važi sufiks IP_adresa/jpg. Ovaj primer i prvi, u suštini su isti, uz razliku koja se odnosi na režim Wifi ploče. Ostaje još CameraWebServer, skeč koji smo koristili kada smo pisali o ESP32 Cam u prošlom broju. Imali smo jedinu intervenciju u vidu prepravki pinouta veze kamere i ESP32, za šta su nam dobro došli primeri koje smo prethodno koristili. Bez problema smo dobili sliku uz sve opcije koje ovaj firmver nudi. Naravno, i ovde je za Partition Scheme potrebno izabrati Huge App.

Ono što možemo navesti kao osnovnu razliku u odnosu na ESP32 Cam iz prošlog broja je nedostatak mikro-SD slota, pa samim tim i nemogućnost pohranjivanja slika na karticu. Takva kamera postoji u T- pločama LilyGo s nazivom T-Camera o kojoj će biti reči u nekom od narednih brojeva. Kamera na T-Journal je svo vreme radila stabilno i skečevi su se mogli koristiti direktno, bez ikakvih prepravki. Za upload smo odabrali ESP32 Dev Module, sa brzinom od 115200 bauda uz omogućen PSRAM. Iako se T-Journal može koristiti u AP i STA modu, više je nego očigledno da je zamisao proizvođača bila BIGIOT. Servis je ostao nedorečen, ne toliko možda svojom zaslugom, koliko lošom podrškom LilyGoa, čiji je najsvežiji zapis na GitHubu star godinu dana.