Kada se pojavio MP3 format, svet muzike se promenio, a od pojave DivX-a i sličnih kodeka slično se događa i na filmskoj sceni. I film i muzika preselili su se na računar. U kombinaciji s Internetom, filmska i muzička ostvarenja nalaze mnogo lakši put do korisnika. Prohodnost tog puta pokušavaju da iskoriste Apple, Napster i drugi, ali i pirati, tako da nikada sudnice nisu bile ovako zatrpane slučajevima vezanim za pirateriju muzike i filma.

Legalna on-line muzika

Jedna od legendi i začetnika on-line muzike (neki bi rekli i prvi on-line MP3 pirat) vratila se pod imenom Napster 2.0. Pod čvršćom rukom softverske firme Roxio, nekada anarhični Napster postaje ozbiljan muzički servis. Uvedeno je naplaćivanje pesama (1 dolar), kao i mesečna pretplata (10 dolara) koja podrazumeva neograničen mesečni pristup pesmama. Ipak, ovo je samo još jedan servis u mnoštvu muzičkih prodavnica na Internetu.

Aprilski debi uspešnog Appleovog servisa iTunes bio je samo inicijalna kapisla za eksploziju muzičkih prodavnica na Internetu. Apple je povezao ovaj servis sa svojim popularnim MP3 plejerom iPodom i dobio pravu kombinaciju, tako da je samo u prvoj nedelji rada prodato oko milion pesama. Najnoviji potez koji će verovatno da učvrsti popularnost ovog servisa jeste njegovo otvaranje za korisnike Windowsa. Sve ovo pokušava da prekopira i Napster, pa se čak za sredinu novembra najavljuje i MP3 plejer koji će nositi potpise Samsunga i Napstera (model Yepp YP-910GS).

Ove godine otvoreno je mnogo komercijalnih i legalnih muzičkih on-line prodavnica (Sony OD2, AOL MusicNet, Pressplay 2.5, eMusic, BuyMusic...), a i sama muzička industrija otvorila je ProMusic (www.pro-music.org). Jedan od najpopularnijih ovakvih servisa, KaZaa, ima čak četiri miliona poseta nedeljno. Euforiju pokušava da iskoristi i Dell koji je predstavio MP3 plejer Dell DJ i najavio svoju muzičku prodavnicu. Međutim, popularnost muzičkog downloada za „male pare” ima i svoje naličje - kupite pesmu i preprodate je više puta. Jednim imenom - čista piraterija.

On-line audio piraterija

Statistika kaže da je svaka pesma skinuta s Interneta bar jedanput nelegalno iskopirana i prodata. Kako se boriti protiv ovoga? Nedavno je muzička industrija i na polju nosača zvuka dobila šamar: njihova najnovija zaštita za audio CD izdanja ima veliki propust. Najnoviji album na CD-u pevača Entonija Hamiltona poseduje zaštitu od klasičnog MP3 ripovanja pesama. Razvila ga je firma SunnComm i nazvala ga je MediaMax CD3. Sigurno je da će ova firma izgubiti većinu korisnika jer njihova zaštita na računaru radi samo kada je uključena opcija automatskog očitavanja sadržaja sa CD medija. Ovaj način zaštite reklamiran je kao „revolucionaran”, ali Auto Insert Notification se izbegava na više načina, a najlakše prostim držanjem tastera ’Shift’ !

Kada je primetio da se njegova muzika preprodaje, Apple je izdao update za svoj servis koji ne dozvoljava razmenu muzičkih fajlova preko Interneta. Ubrzo je jedan programer izdao mali program koji ovu opciju ponovo uključuje. Možda je ipak najbolniju poruku pirata koja umnogome oslikava on-line zaštitu dobila poznata pop pevačica Madona. Ubrzo po objavljivanju albuma American Life na Internetu, njen sajt je razbijen, a sadržaj promenjen tako da je sadržavao linkove ka piratskoj (naravno, besplatnoj) kopiji njenog albuma.

Bez obzira na to da li dolazi ripovana sa CD-a ili sa neke od on-line prodavnica, najnovija MP3 muzika se može naći besplatno na Internetu. Ovo je razbesnelo američku muzičku asocijaciju RIAA (Recording Industry Association of America) koja je početkom septembra podnela tužbe protiv tačno 261 pojedinca koji bespravno distribuiraju muziku na Mreži. RIAA vodi rat protiv ovakvih pojava već nekoliko godina, a jedna od prvih žrtvi bio je Napster.

Međutim, možda je još veći problem to što većinu korisnika uopšte ne zanima da li je muzika legalna ili ne. Izračunato je da je potrebno tačno 2191,78 godina da RIAA tuži svih 60 miliona Amerikanaca koji najverovatnije bespravno razmenjuju muziku. A bura koju su proizvele ove parnice ubrzo je prerasla u nekoliko tužbi, od kojih je najozbiljnija ona koju je podnela kompanija SBC a tiče se ustavne osnovanosti tužbi. Čak je i KaZaa tužio RIAA, optužujući ih za bespravno korišćenje softvera Kazaa Lite za pronalaženje imena ljudi koje će tužiti.

Kopiranje DVD-a

Slične probleme ima i filmska industrija. Prva od mera je ponuda novih DVD izdanja sa oznakom EZ-D. Razlog za njihovu nisku cenu (oko 7 USD) leži u tome što korisnik ima samo 48 sati da ih pogleda. Naime, kada se ovakvo DVD izdanje otpakuje i dođe u dodir sa vazduhom, počinje hemijska reakcija usled koje medij za 48 sati postaje nečitljiv. Ovakva izdanja stižu iz firmi poput Walt Disney, koje se nadaju da će, pored zaštite i manje cene, ovo biti i podsticaj za kupovinu punog i skupljeg DVD izdanja za kućnu kinoteku. Međutim, 48 sati je i više nego dovoljno da se sadržaj jednom iskopira i da se nesmetano zarađuje na nelegalnom umnožavanju.

Ovakvo kopiranje DVD filmova zabranjeno je kontroverznim zakonom DMCA (Digital Millennium Copyright Act) kojim se čak zabranjuje kopiranje sadržaja (muzike, filma ili softvera) sa zaštićenog DVD medija za ličnu upotrebu. Po ovom zakonu tužen je 321 Studios, tvorac programa DVD X Copy, kao i kalifornijska firma Triton zbog sličnog paketa DVD CopyWare. Oba programa kopiraju DVD medije zaštićene uobičajenim Digital Signature Standard (DSS).

On-line video piraterija

Nedavno je u Maleziji zaplenjeno preko 30 hiljada optičkih medija (DVD i VCD) koji su prodavani preko četiri sajta na Internetu. Za razliku od situacije pre 20 godina, u mnogim zemljama, pa i u Maleziji, stupio je na snagu zakon o zaštiti autorskih prava, te su pirati, nakon što su oterani sa ulice, iskoristili Internet za naručivanje pouzećem i distribuciju ilegalnog materijala.

Isto kao i kod muzike, slede zaštita i tužbe. Firma So-Net (www.so-net.ne.jp) u sastavu koncerna Sony tokom leta je predstavila tehnologiju sličnu samouništavajućim DVD-ima. Filmovi skinuti sa Interneta izbrisali bi se nakon određenog vremena od prvog gledanja ili pri pokušaju kopiranja. Ovo bi trebalo da pospeši i zaštiti izdavanje filmova preko Interneta.

Slično suđenje koje je dovelo do propasti prvog Napstera pre dve godine zateklo je Grokster i Streamcast (servis Morpheus). RIAA i američka filmska asocijacija MPAA (Motion Picture Association of America) pokrenule su tužbu protiv ove dve on-line video prodavnice još u oktobru 2001. godine, navodeći da su učesnici razmene video materijala zaštićenog kopirajtom, zbog njihovog softvera koji to dozvoljava. Sudija je ove godine doneo presudu u korist dve optužene kompanije, navodeći da one ne mogu da budu krive za način na koji se koristi njihov softver. Da li je DivX kriv za to što njegov kodek najviše koriste pirati?

Interesantan primer za pirateriju jeste knjiga „Harry Potter and the Order of the Phoenix”. Iako autorka nije dala saglasnost da se ona objavi na Internetu, sve veće i manje kompanije su je ponudile. Ko je onda pirat?

Uzgred, i ovaj tekst je zaštićen kopirajtom.