Gradimir JOKSIMOVIĆ

1. januar 2020.

Novi član porodice One, popularnih Motorolinih „Kardašijana”, po ugledu na svoje prethodnike u prvi plan iznosi jednu određenu funkciju foto-aparata. Kao što ime upućuje, One Macro svoje reflektore usmerava na sočivo namenjeno snimanju vrlo bliskih predmeta. S druge strane, ostatkom specifikacija ovaj telefon u manjoj ili većoj meri zaostaje za starijom braćom, pri čemu je mršaviji hardver pokriven proporcionalno nižom cenom.

Motorola One Macro više liči na pojednostavljenu varijantu nekog od aparata serije G8 nego na One izdanak: opremljen je 6,2-inčnim ekranom niže rezolucije, MediaTekovim čipsetom P70 sa četiri gigabajta RAM-a, glavnom kamerom od 13 megapiksela i baterijom kapaciteta 4000 mAh. Fabrički OS bez suvišnih nadogradnji se već podrazumeva, ali ovoga puta bez ulaznice za Android One program (slična situacija kao sa modelom One Zoom). Sve u svemu, jasno je da se radi o aparatu koji je skrojen tako da namiri sve bazične potrebe umereno zahtevnih korisnika, s akcentom na autonomiju i milosrdan odnos prema džepu.

Motorola One Macro dolazi u standardnom pakovanju sa punjačem od deset vati, providnom silikonskom maskom i USB-C kablom, bez zaštitne folije preko ekrana. Dizajn prati uobičajene linije telefona sa izduženim ekranom i „kapljičastim” urezom na vrhu ekrana, uz poleđinu sa dvobojnim gradijentom i atraktivno oblikovanim modulom sa kamerama, te kružnim čitačem otiska prsta sa kompanijskim logotipom preko senzora. Okviri iznad i ispod ekrana su dosta širi u odnosu na skuplje uređaje, ali to ne pravi veće smetnje, osim što urez na vrhu ekrana deluje veći nego što jeste. Mehanički tasteri su postavljeni sa desne strane i dosta visoko; na vrhu je analogni audio-priključak, sa leve strane stoji hibridni SIM slot, dok su na donjoj ivici postrojeni USB-C port i otvor monozvučnika. Telefon udobno leži u ruci, nije toliko glomazan kao što se čini na prvi pogled, ali je zato veoma klizav, pa se svakako preporučuje korišćenje silikonske maske. Plastična poleđina ne remeti čvrstinu kućišta i manje se prlja od staklene, dok IPX2 sertifikat potvrđuje otpornost na prskanje (ali ne i na potapanje u vodu).

Ekran ima proporcije 19:9 i za svoju klasu sasvim prihvatljivu rezoluciju koja obezbeđuje solidnu oštrinu sitnog teksta sa minimalnim haloom; maksimalno osvetljenje nije idealno, ali je kontrast veoma dobar zahvaljujući dubokoj crnoj boji zbog koje smo u prvom trenutku pomislili da je reč o AMOLED matrici. Niža rezolucija ekrana, štedljiv procesor i prilično „masna” baterija doprinose izuzetno dobroj autonomiji sa stabilnom potrošnjom u svim uslovima korišćenja, pa od Macroa uz racionalno korišćenje treba očekivati i do dva dana života bez punjača (punjenje prazne baterije traje nešto više od 150 minuta, dok će pola sata tankovanja dopuniti rezervoar za oko 30%). Zvučnik je glasan i nudi pristojan kvalitet zvuka.

Procesor MediaTek P70 nije naročito zastupljen u telefonima koji cirkulišu zapadnom hemisferom, ali nekih pedesetak modela kineskih proizvođača na njemu grade pristojne karijere. U pitanju je jedna od najbržih entry-level platformi koja se dobro snalazi čak i sa zahtevnijim igrama (manje piksela u ovom slučaju ima naročito povoljan učinak na performanse). Softverska podloga se ne razlikuje od drugih Motorolinih telefona sa stock Androidom – preko „razgolićenog” sistema prevučen je prepoznatljiv minimalistički interfejs sa poznatim funkcionalnim unapređenjima i intuitivnim gestovima u okviru sistemskih Moto Display i Moto Actions aplikacija. Motorola uvodi i sopstveni sistem navigacije gestovima, koji se donekle razlikuje od sličnih rešenja na drugim sistemima.

Kako se One Macro pokazao na planu fotografije? Ne baš onako kako smo očekivali, budući da je glavna kamera opremljena senzorom rezolucije koja je (nepotrebno) niža od očekivane. Kvalitet fotografija je pristojan, ali ne više od toga: na dnevnom svetlu fotografije imaju tek osrednji nivo detalja (u tamnijim zonama primećuje se više šuma), ali i dosta dobar kolorit, dok u mračnijem ambijentu dobar utisak još brže kopni (uviđa se gubitak detalja, a postoje i poteškoće sa fokusiranjem). Makrokamera nudi maksimalnu rezoluciju od dva megapiksela i odmah je jasno da to može biti problem; više muke ipak zadaje nedostatak optičke stabilizacije i tendencija kamere da zamućuje sliku kada se sočivo isuviše približi objektu (kamera zaklanja svetlo i time produžava ekspoziciju, što nosi povećan rizik od zamućenja slike). Na selfi kameru nema većih pritužbi.

Kada se sve podvuče, može se reći da je Moto One Macro jedan sasvim solidan, pristupačan model niže srednje klase sa atraktivnim dizajnom, pouzdanom baterijom, dobrim ekranom, odličnim softverom i vrlo dobrim čipsetom. Od glavne atrakcije, makrokamere, očekivali smo ipak bolje rezultate.