Siniša ŠEŠLAK

1. januar 2020.

Ako ste barem jednom bili na čuvenom novosadskom muzičkom festivalu, onda tačno može da zna kakav je osećaj biti u Beču za vreme „WeAreDevelopers” kongresa. U samom centru grada, u jednoj od najimpozantnijih građevina, palati „Hofburg”, održao se kongres čije su teme bili veštačka inteligencija, blockshain, cloud i IoT (internet of things). Baš kao i na Petrovaradinu, i ovde je bio problem probrati na šta odvojiti svoje vreme, pošto je na svakoj bini bilo pregršt dobrih govornika. Kongres je imao tri prostorije za radionice i četiri bine: glavnu binu, AI & blockchain binu, IoT & cloud binu i biznis binu. Samo prisustvo biznis bine upravo govori o nameri ovakvog jednog događaja u Beču, a to je da se privuku mladi umovi iz oblasti najnovijih tehnologija i da im se dâ podrška da osnuju svoju sopstvenu firmu. Upravo je magazin „Forbes” u septembru pisao da je Beč najbolje mesto u Evropi za osnivanje startapa, i kroz ceo kongres je mogla da se oseti jedna takva nota – „Dođite u Beč!”

„Expo area” je bila prepuna kompanija iz oblasti naprednih tehnologija koje regrutuju na licu mesta, pa su tako neke firme delile kokice, druge kafu, a treće organizovale igranje video-igara ili izvlačenje nagrada putem kola sreće. Dva najveća štanda ispred glavne bine zauzela su dva najveća igrača za finansiranje startapa – FFG i AWS (Austria Wirtschaftsservice GmbH).

Kongres je obilovao sadržajem, od izuzetno stručnih predavanja, preko dubokih filozofskih rasprava na temu veštačke inteligencije, do razgovora na temu sopstvenog biznisa, finansiranja i banaka. Najveća iznenađenja su došla upravo u oblasti veštačke inteligencije gde je na glavnoj bini kongres otvorio IMB-ov višestruki autor knjiga za programiranje Tanmay Bakshi predstavivši sebe, kao i na čemu trenutno radi. Njegova delatnost u oblasti identifikovanja ljudi preko elektromagnetnog otiska njihovog srca je impresivna koliko i sistem za efikasno pronalaženje grešaka u milionima linija kôda. Pored odličnog uvoda, mladi IBM-ov prodigy je kasnije držao i radionicu na temu kompajlera, ali i programiranja u programskom jeziku Swift, propovedajući njegovu praktičnost u odnosu na današnji Python i slična rešenja. Takođe na glavnoj bini, jedno od najimpresivnijih, i verovatno najprofesionalnijih i najposećenijih predavanja je održala Cassie Kozyrkov, Chief Decision Scientist u Google Cloudu, sa temom „Staying Safe in the AI Future”. Glavna bina je u oba dana bila ostavljena za neka velika imena, pa su pored pomenutih tu bili i Siddha Ganju, svrstana na listu „30 ispod 30” magazina „Forbes”, te Noa Barbiro ili Or Levi.

Na bini za veštačku inteligenciju i blockchain se primetno više pričalo o veštačkoj inteligenciji nego o blockchainu što možda govori o polakom hlađenju od teme blockchaina, ili makar smanjenju hypea koji je vladao oko toga. Tu su neki od najimpresivnijih govornika bili Eric Steinberger, momak koji veruje da može da promeni svet, zatim impresivna Alexandra Waldherr, koja je svojim godinama i pričom o kvantnim kompjuterima ostavila krcatu salu bez daha, kao i naše gore list Jelena Milošević i Milan Todorović.

Pored dve velike bine, bile su i dve manje. Na temu biznisa na biznis bini se govorilo široko, pa se pričalo o osnivanju biznisa, o nekim uspešnim pričama, te na kraju i šta je danas trend. Bili su tu i predstavnici AWS i FFG, kao i predstavnici Raiffeisen banke. Takođe su tu bili i razgovori na temu šta se očekuje od poslodavca iz ugla programera, i cela klima oko te bine je bila u duhu dolaženja ili ostajanja u Austriji. Primetna su bila poređenja sa Berlinom – može da se oseti doza rivalstva između dva grada koji se takmiče ko će biti privlačniji za startap scenu. Na bini za IoT i cloud se razgovaralo o poslednjim trendovima, tako da je jedan od posećenijih bio i nastup našeg komšije Marija Žegara na temu Kubernetesa (bs. wikipedia. org/ wiki/ Kubernetes), toliko napunivši salu da su ljudi sedeli skoro na plafonu. Redovne teme su bile različiti pristupi IoT, kao i dalji koraci u praćenju trendova, uvezivanju sistema, ili otkrivanju sigurnosnih propusta.

Pristup radionicama bio je određen prethodnom registracijom koja je morala da se uradi pet dana unapred preko Eventbrite platforme i broj mesta je bio ograničen. Treba naglasiti da su se radionice smenjivale od onih gde ste mogli da dođete sa rukama iza glave i da pratite samo predavanje, do onih gde je laptop bio neophodan. Tako su održane kvalitetne radionice na temu razvijanja skilova za Alexu, gde se od osnovnog „Hello World” (alexa. design/ helloworld) skila došlo do multijezične podrške komandi na Alexa uređajima, kao i izuzetno korisna radionica na temu chat botova i novog MS izdanka, conversational AI, koji omogućava lako i brzo kreiranje chat botova širokih namena. Autori radionice su bili toliko ljubazni pa su podelili i link sa svim dostupnim materijalima: bit. ly/ LEARN-TO-BOT.

Možda najbitniji deo kongresa, umrežavanje, funkcionisao je odlično, te su prostori za osveženje i jelo bili odlični za razgovore i bilo je dovoljno pauza da se isti ostvare. Ljudi su razmenjivali poslovne ideje, konekcije, kao i savete, a na jednoj radionici je čak predavač (Nina Andresson) predložila svim učesnicima radionice da uključe nearby vidljivost na LinkedInu i dodaju jedni druge radi bržeg umrežavanja.

Kongres „WeAreDevelopers” je događaj sa preko 2.000 učesnika, preko 60 govornika, preko 25 radionica, i to je kongres koji vas ne ostavi bez daha zbog tih brojeva, već svojom misijom da bude upravo ono što će developeri želeti da posete u dva dana. Svaka tema je pažljivo probrana, svaki govornik je našao procenat svoje publike, i ovo nije kongres za svakoga, već je kongres za one koji se bave trenutno najvrelijim temama iz kompjuterskog sveta. Ovo je kongres gde se otvoreno promovišu genijalna deca koja se igraju najmodernijim tehnologijama sa žarom u očima kao Steve Urkel (en. wikipedia. org/ wiki/ Steve_Urkel). Ovde se mole startapi da ostanu u Beču, da ne idu u Pariz ili Berlin (sledeći kongres 2020. godine je u Berlinu), ovo je kongres koji se trudi da ulovi što više mladih inženjera da rade za austrijske firme, i to sve u najimpozantnijoj palati u celom Beču.

Dok se Beč, London, Pariz, Berlin ili Amsterdam otimaju za startape, postavlja se pitanje startap scene u Srbiji i o čemu bismo mi mogli da pričamo na jednom takvom kongresu u Beogradu. Austrija se dovija na sve načine da privuče nove inženjere u svoju državu pa bi moralo da se postavi i pitanje šta Srbija radi na tom planu da makar njeni inženjeri ne odu u Austriju, ako već ne može da privuče tuđe. U Beču se slavi dečija genijalnost i kliče mladima od 15 i 17 godina dok pričaju o kvantnim kompjuterima, morali bismo da se zapitamo gde su naša deca i zašto umesto programskog jezika Swift uče upravo nemački jezik.