Dragan KOSOVAC

1. januar 2020.

Tokom poslednjih nekoliko godina, na stranicama „Sveta kompjutera” smo u više navrata pisali o dronovima, bespilotnim letelicama različitih performansi i načina primene. Oni najnapredniji koriste se u vojne svrhe i „prete” da zamene ne samo izviđačke, nego i borbene avione. Daleko brojniji su jednostavniji uređaji koji pokrivaju širok spektar mogućnosti, od sporta i razonode za rekreativne ljubitelje avijacije, do profesionalnog snimanja. Budući da dronovi postaju sve pristupačniji širokoj populaciji, a performanse su im sve bolje, tako se povećava i dijapazon poslova koje će upotreba ovih uređaja olakšati, ubrzati i pojednostaviti. Ovom prilikom osvrnućemo se na nekolicinu delatnosti u kojima će, tokom godina koje su pred nama, dronovi biti sve zastupljeniji.

Nosivost

Grubo govoreći, upotrebna vrednost jednog drona zavisi od njegove nosivosti. Naravno, za kvalitetno obavljanje nekog posla potrebno je da veliki broj letnih karakteristika ovog uređaja bude na visokom nivou, ali među njima je najbitnija stavka to koliko „dodatnog tereta” može da ponese neki dron. Dizajn svake bespilotne letelice predstavlja veoma pažljiv niz kompromisa između snage, veličine i težine, kao i cene konstrukcije. Trenutno je, zasnovano na mogućnosti normalnog letenja uz dodatni teret, dronove moguće podeliti na nekoliko kategorija.

Na prvom mestu su dronovi za hobiste. Ovi mali i povoljni uređaji načelno nisu dizajnirani za nošenje dodatnog tereta, sem integrisanih kamera i potencijalno veće baterije. Za najbolje modele među njima smatra se da mogu da ponesu između 200 i 300 grama tereta, a da pritom ne izgube letne karakteristike koje imaju u svom neopterećenom obliku. Nešto ozbiljniji modeli namenjeni entuzijastima i rekreativcima su oni koji nose između jednog i dva i po kilograma tereta, što je često više nego dovoljno da se instalira naprednija kamera od one kojom je dron najčešće fabrički opremljen. U ovu kategoriju spadaju popularni komercijalni modeli, kao što je slavni Phantom 4 Pro (čija je aktuelna cena oko 2000 dolara).

Svi dronovi koji su u stanju da ponesu više od pet kilograma smatraju se profesionalnim bespilotnim letelicama, najčešće ciljano dizajniranim za primenu u industrijskim ili vojnim uslovima. Sem toga, ovi uređaji su često izrađeni od naprednijih materijala pa su otporni na širi opseg atmosferskih uslova, koroziju, hemikalije, pa čak i manje udarce. Ovi radni dronovi u proseku imaju nosivost od oko 20 kilograma, ali postoje i posebni modeli, kao što su uređaji iz kompanije Griff Aviation, koji su ciljano pravljeni da mogu da „povuku” preko 200 kilograma. Zapravo, ovaj impresivni proizvođač u svojoj ponudi ima osam modela specifične namene, većina je sa ultravisokom nosivošću (za dronove), a klijenti ove kompanije imaju mogućnost da sami konfigurišu dron po svojim specifičnim potrebama što, naravno, ima veoma visoku cenu. Kako je nosivost najbitnija stavka kod radnih dronova, njih je lako prepoznati po većem broju rotora. Dok su „obični” dronovi najčešće quadcopteri (četiri rotora), industrijski i vojni modeli najčešće se oslanjaju na šest ili osam rotora (hexacopteri i oktacopteri).

Kada vam je na raspolaganju uređaj koji može da dugoročno manevriše u vazduhu sa dvesta kila korisnog tereta, naglo se otvaraju mogućnosti za pomoć u velikom broju zadataka koji su jednostavno lakši kada ih obavljate iz vazduha.

Posmatrači

Šta sve to može da se uradi iz vazduha dronom? Na prvom mestu je, zapravo, namenska upotreba osnovne opreme većine dronova – kamere. Naime, nadgledanje, kontrola i traženje iz vazduha mogu da olakšaju brojne zadatke i to ne samo vojno-policijske prirode (što većini ljudi prvo pada na pamet). Spasilačke akcije, bilo nakon nesreća, bilo kada se neko izgubi u divljini, mogu da budu izvedene mnogo brže i efikasnije sa samo nekoliko dronova programiranih da traže ljude ili znakove ljudske aktivnosti. Sem toga, ukoliko se koriste napredniji uređaji, oni pored kamere mogu da nose i infracrveni skener, kameru osetljivu na toplotu ili lidar (lasersko određivanje udaljenosti) za mapiranje terena, a integrisani računar koji obrađuje sve te podatke može da bude teži, veći i napredniji. Takođe, jači dron može da ponese i veću antenu i ostvari bolju komunikaciju na većim udaljenostima i na negostoljubivom terenu. U krajnjem slučaju, kada je unesrećenima bitan svaki minut pre nego što na lice mesta dođe spasilački tim, dron-tragač bi mogao da ponese i pribor za prvu pomoć i najosnovnije zalihe za pronađene osobe.

Visinsko nadgledanje dronovima može da se obavlja i u brojnim slučajevima kada se ne radi o životu i smrti. Na primer, prilikom pretraživanja arheoloških nalazišta, nagledanja životinja u nacionalnim parkovima, otkrivanja i praćenja šumskih požara, merenja stepena zagađenja vazduha u okolini industrijskih postrojenja i naselja. Ponekad nije neophodno ni da dron ima visok stepen autonomije, već je dovoljno samo to što može da manevriše na malim visinama. Tako, na primer, kompanija AirBus koristi dronove kada po trupu aviona traže mala oštećenja, a brojne energetske kompanije koriste dronove za nadgledanje stanja električnih dalekovoda, gasovoda, naftovoda i tako dalje.

Kada smo već kod dronova koji nose naprednu video-opremu, ne možemo zaobići filmsku, televizijsku i video-produkciju. Kombinacija dronova velike nosivosti i kvalitetnih digitalnih video-kamera relativno male mase, omogućila je režiserima da prave snimke za koje su donedavno bili neophodni avion ili helikopter (ili nešto atipičniji – jedrilica, balon ili padobranac). Naravno, na kraju, tu je i pomenuta vojno-policijska primena koja je ponekad isplativija uz pomoć dronova opremljenim specijalnim kamerama nego, recimo, podizanjem basnoslovno skupih bedema. Tako američka vlada već godinama koristi izviđačke varijante vojnog drona RQ-9 Reaper za patroliranje duž granica.

Mogućnost da se ponese specijalna oprema proširuje grane delatnosti u kojima se primenjuju dronovi. Tako se, na primer, u građevinskoj industriji najčešće koriste dronovi sa termalnim kamerama. Naime, ranim otkrivanjem kvaliteta toplotne izolacije se višestruko štedi na naknadnom održavanju usled energetske efikasnosti samih građevina. Naravno, građevinci su i pre koristili skupe toplotne kamere kojima bi sa zemlje slikali fasade, ali je mapiranje toplotne slike jedne zgrade lakše, brže i jeftinije pomoću drona, koji može da obleti građevinu i snimi je iz neposredne blizine.

Dronovi su postali značajna komponenta naprednog naučnog istraživanja i to čak van granica naše planete. Naime, NASA planira da jedan od budućih rovera koji će sleteti na Mars bude opremljen malim letećim dronom koji će se koristiti kao izviđač za mapiranje neposredne okoline rovera i planiranje njegove putanje po površini Crvene planete. Na Zemlji, najvažnija upotreba dronova u naučne svrhe podrazumeva njihovo žrtvovanje, odnosno rad u uslovima gde bi se ljudska posada letelice izlagala prevelikom riziku. Na primer, američko Ministarstvo za okeane i atmosferu (NOAA, National Oceanic and Atmospheric Administration) prilikom proučavanja uragana već više od deset godina koristi bespilotne sonde koje uleću unutar oluja i šalju podatke od neprocenjive važnosti sve dok se ne slome. Slično tome, dronovi se koriste prilikom procene opasnosti vulkanskih erupcija za merenje sastava gasova, prašine i pepela koje vulkan izbacuje.

Nosači i radnici

Pored samog snimanja i merenja pomoću kamera i širokog spektra naprednih senzora, dronovi, zapravo, mogu i da rade fizički naporne poslove. Tako, recimo, kompanija DJI ima liniju dronova Agras, namenjenih primeni u poljoprivredi. Jedan od njih, DJI Agras T16 (i.sk.rs/357301), imali smo prilike da testiramo za ovaj broj. Među dronovima koji mogu da obavljaju ove teže poslove se, uz modele kompanije DJI, nalaze i letelice iz firmi kao što su Yuneec, Free Systems, AZ i Airobotics. Upotreba dronova u poljoprivredi, zapravo, je prilično stara ideja. Naime, još sredinom osamdesetih godina prošlog veka japanska kompanija Yamaha napravila je bespilotne helikoptere R-50 i RMAX upravo za zaprašivanje useva. Razlog za popularnost ovih uređaja je u njihovoj ceni. Pošto se radi o malim helikopterima, njihovo iznajmljivanje i održavanje je mnogo povoljnije od klasičnih aviona i helikoptera koji se koriste u poljoprivrednoj avijaciji i koji zahtevaju da njima upravlja iskusan pilot.

Velike kompanije koje se bave transportom i dostavom, kao što su Amazon ili DHL, već više od pola decenije se bave testiranjem dronova za isporuku tereta. Dok, sa jedne strane, tehno-utopisti maštaju o budućnosti u kojoj će im dron doneti paket na vrata, istina je da će dronovi za dostavu duži niz godina imati smisla prvenstveno u specijalizovanim slučajevima, kada je potrebno da se vredan teret male težine brzo isporuči na cilj. Najjasniji primeri takvih situacija su dostava lekova ili transport uzoraka krvi ili tkiva do laboratorija kada je potrebno da se obavi analiza od koje zavisi život pacijenta. Ekstremni slučaj ovakve vrste isporuke bilo bi transportovanje organa za transplantaciju između bolnica kada donor i primalac nisu u istoj ustanovi.

Za kraj smo ostavili primenu dronova koja objedinjuje sve pomenute funkcije – snimanje situacije na licu mesta, nosivost koja omogućuje transport i manevrisanje sa vrednim teretom i raspolaganje aparaturom za primenjivanje tog tereta u cilju ispunjavanja određene funkcije. Čak i pomenuti Phantom 4 može da se koristi za jedan specijalni vid ove napredne primene – povezivanjem sa udicom ili mrežom može da se koristi za nesvakidašnji oblik ribolova.

Roboti koji nanose boju odavno su najnormalnija stvar u velikom broju industrijskih grana, a dronovi obećavaju da će se ovaj vid automatizacije uskoro odomaćiti i u građevini. Veliki broj proizvođača nudi dronove koji boje zidove, kako uniformno tako i u više boja ili sa specifičnim motivima. Ambiciozni konstruktori dronova planiraju da potpuno eliminišu potrebu za skelama na gradilištima, gde bi dronovi sa hvataljkama obavljali sve radove na spoljašnjim fasadama, od zavarivanja, preko malterisanja, do bojenja.

Naravno, ako imate industrijski isplativ dron koji može da ponese znatan teret, ništa vas ne sprečava da taj teret bude ubojit. Nedavno je u vestima osvanuo turski dron Asisguard Sognar koji nosi automatsku pušku kalibra 5,56 milimetara (postoji i verzija sa dodatnim bacačem granata od 40 milimetara).

•••

Da li je pred nama eksplozivno širenje u primeni dronova? Verovatno ne. Najverovatnije je da će i rasprostranjenost ovih uređaja i njihove mogućnosti rasti evolutivno i da neće toliko potiskivati ljude sa radnih mesta koliko se očekuje, već da će postojeći radnici morati da se prilagode i nauče da koriste dronove kao još jednu alatku ili oruđe. Bez obzira na to da li je reč o radnim dronovima sa vojnom ili industrijskom primenom, odgovornost za njihov uticaj na moderno društvo biće na njihovim korisnicima i proizvođačima. Nove tehnologije nikad nisu loše same po sebi, već je bitno kako se koriste.