Internet provajderi, pored toga što omogućavaju pristup globalnoj svetskoj mreži, u svojoj ponudi imaju još nekoliko usluga - web hosting, dizajniranje Internet stranica, lične prezentacije korisnika, druga IT rešenja i tome slično. Svakako najpoznatije i najpopularnije pored surfovanja Mrežom jeste postavljanje sopstvene (lične ili poslovne) prezentacije na Internet. Stoga smo odlučili da ispitamo domaće provajdere i uverimo se kako se snalaze kada im eventualni poslovni saradnici zatraže nešto što nemaju u svojoj standardnoj ponudi. Posebno nas je interesovalo postavljanje prezentacije koja bi se bavila e-komercom, sve popularnijim kod nas ovih meseci.

Realne potrebe

Skoro svi provajderi koje smo kontaktirali, njih ukupno 24, mahom stacioniranih u Beogradu, u svojim web hosting ponudama nude pakete od 5 do 100 MB. Retki su oni koji nude nešto više, do 200 ili 300 MB. Po pitanju protoka, dozvoljavaju 1 do 2 GB na mesečnom nivou, a skoro svi nude neki vid baze (MySQL/MsSQL) i naravno ASP ili PHP. Stoga smo odlučili da proverimo koliko bi koštalo hostovanje jedne popularne domaće prezentacije koja ostvaruje mesečni protok od oko 30 GB, potrebno joj je 500 MB prostora na disku, i bilo koja od dve kombinacije što se baze tiče, tj. MySQL/PHP ili MsSQL/ASP. To je, po nekim našim procenama, optimum po pitanju zahteva za popularnu e-komerc prezentaciju. „Zakucali smo na vrata” 24 provajdera, dostavljajući im naš zahtev za ponudu hostovanja Internet prezentacije već pomenutih karakteristika, a onda strpljivo čekali odgovor narednih dana.

Kod nas...

Najbrži sa svojim odgovorom bili su zaposleni u provajderu „Tehnicom.net”. Uz visok nivo profesionalnosti ponudili su svoje rešenje u vidu web prezentacije specijalnih zahteva čija godišnja pretplata iznosi negde oko 600 hiljada dinara. Ponuda „SCneta” stigla je nekoliko desetina minuta posle toga i u njoj su nam uz prigodan elektronski katalog na nekoliko strana, zaposleni prikazali neke njihove već definisane „e-solution” pakete, ali i dali cenovnik za ono što je nama okvirno i bilo potrebno. Uz mesečnu preplatu od oko 100.000 dinara (za očekivanih 30 GB protoka), dobili smo mogućnost da u prostorije „SCneta” postavimo svoj server neograničenog prostora na hard disku, sa svim drugim pogodnostima koje server u odnosu na standardni hosting donosi.

Provajder „BeoCity” je, moramo odmah reći, svoje hosting usluge shvatio prilično ozbiljno, te je ponudio 15 hosting planova koji odgovaraju potrebama kako kućnih korisnika, tako i malih i velikih preduzeća, ali i, što da ne, bankarskih online rešenja i drugih komplikovanih prezentacija. Uz prilično brz odgovor, od njih smo dobili ponudu za hostovanje od 11 000 dinara na mesečnom nivou, što je u tom trenutku bila najpopularnija i najekonomičnija cena. „Eunet”, naš svakako najpoznatiji provajder izašao nam je u susret ponudom za serversko hostovanje u njihovim prostorijama, što je po ceni najviše odgovaralo „SCnetu”, i drugim rešenjima koja se plaćaju po protoku. „NET-yu” takođe nudi hostovanje servera u svojim prostorijama, ali po nešto prihvatljivijim uslovima, odnosno za 1300 dinara po jednom gigabajtu, što je oko tri puta jeftinije od ponude, recimo, „SC-neta”. Potom se trci za idealnog provajdera za „udomljavanje” Internet stranice priključuje i „BeoNet”, sa svojom prilično primamljivom ponudom od 55.000 dinara na godišnjem nivou, uz neograničeni protok koji vaša prezentacija može da ostvari.

... u inostranstvu...

Još dva provajdera privukla su našu pažnju. Ono po čemu se razlikuju od ostalih jeste što su serveri za hostovanje stacionirani u zapadnoj Evropi odnosno Severnoj Americi, što praktično znači da se nalaze van home/lite opsega domaćih provajdera (režimi rada sa pristupom samo lokalnim sadržajima, ali jeftinijom cenom sata), ali takođe poseduju i realne cene. Tako nam je „Hosting.co.yu” za željenu prezentaciju potražio oko 13.000 dinara na godišnjem nivou, dok je firma „Det-host”, čiji se računari za hostovanje nalaze u Engleskoj, tražila 25.000 dinara. Ovo je nešto veća cena od drugih, ali se u ovom paketu nalazi 1 GB slobodnog prostora na hard disku, uz neograničen protok i mogućnost postavljanja WAP i drugih servera. Server housing nam je na kraju ponudio i provajder „Infosky”, za oko 80.000 dinara mesečno, za ono što nam je potrebno.

... i ostali

Dva provajdera takođe su se javila brzo - „Drenik.net” i „PTT”. Nažalost, njih smo morali da isključimo iz trke zbog toga što prvi u ovom vremenu sve veće ekspanzije Interneta i prezentacija ne dozvoljava niti asp niti php. Od drugog smo dobili broj telefona na koji je trebalo da se javimo kako bismo saznali šta nas interesuje, ali nažalost ni posle nekoliko pokušaja nismo uspeli da dođemo do informacija koje su nam bile potrebne, tako da smo odustali.

Ostali provajderi, tj. „Beotel”, „Bitsyu”, „YUBC”, „AbsolutOK”, „Bankerinter.net”, „Datanet”, „Eutelnet”, „Hemo.net”, „Routo”, „Verat” i „Memodata” uopšte nisu odgovorili na naš zahtev za ponudom, a bilo je i nekoliko do kojih nikako nismo uspeli da dopremo.

Konkurencija preti

Što se profesionalizma domaćih provajdera tiče po pitanju dostavljanja ponuda, možemo reći da smo zadovoljni, jer je nešto više od 50 odsto provajdera u prilično kratkom roku (maksimalno dva dana) dostavilo svoje ponude po pitanju onoga za šta smo se interesovali, a to svakako ne spada u standardni niz usluga koje domaći ISP-ovi pružaju. Takođe, podrška za najnovije tehonologije, baze, skriptove i programske jezike na zavidnom je nivou, i među domaćim firmama svako ko bi se odlučio na otvaranje jednog zahtevnog e-komerc sajta našao bi nešto za sebe.

S druge strane, pitanje isplativosti hostinga od strane korisnika je ono oko čega će provajderi svakako morati da se zamisle. U vremenu kada se cena Internet sati smanjuje drastično, uvode se flat načini pristupa i običnim korisnicima nije potrebno previše novca da se priključe globalnoj svetskoj mreži, na provajderima je da porade i na svojim hosting ponudama. Jer, kao što je naš test pokazao, nijedan od pomenutih ne može da se meri sa ponudom kompanija koje nude hosting u nekim drugim zemljama, i koji ga nude za realnu cenu zastupljenu svugde u svetu. Da ne pominjemo mogućnosti naših ljudi da direktno putem kreditne kartice uplate hosting rešenje kod neke strane kompanije, za još niži iznos. Ono što našim provajderima omogućava da još uvek drže visoke cene jeste home/lite režim na kojem se nalaze njihovi serveri, što posetiocima Interneta obezbeđuje da znatno povoljnije posećuju svoje omiljene sajtove. Webmasteri popularnih prezentacija to vrlo dobro znaju i zato ih drže kod domaćih provajdera, ali kada se potpuno ukine lite/home režim (a sva je prilika da će do toga doći jer je nekoliko vodećih ISP-ova to već učinilo), dobavljači Interneta u našoj zemlji svakako će ostati bez posla, barem što se hostovanja zahtevnih i profesionalnih prezentacija tiče. Osim ako, poput cena Internet pristupa, ne koriguju i cene svojih hosting planova.