MPEG-2 standard zapisa video-materijala pored superiornog kvaliteta donosi problem skladištenja usled ogromne konzumacije raspoloživog prostora. Iz tog razloga pristupa se njegovom „sabijanju” nekim od poznatih MPEG-4 kodeka (kompresora/dekompresora). Ma koliko se nekom činilo da je ta operacija jednostavna i sasvim slična izradi MP3 numera (usled analogije da je MPEG-4 za video ono što je MP3 za muziku), to ni izbliza nije tako. Gomila kodeka i šarolikih programskih rešenja samo su vrh ledenog brega. S obzirom na to da DVD polako postaje naša svakodnevica (pa tako i grebovanje video-materijala sa njega), a da upotrebom jeftinih SkyStar 2 satelitskih kartica svako može da izradi tonu MPEG-2 materijala, odlučili smo da napravimo svojevrsni pregled programskih alata za kompresiju.

Zaboravite na Vidomi, stigao je Xmpeg

Jedan od razloga zbog kojih je Vidomi (vidi SK 2/2003) dobro primljen od strane korisnika jeste izuzetno razumljiv i opcijama bogat komandni interfejs. To je početnicima konačno dalo mogućnost da se upuste u avanturu zvanu kompresovanje MPEG-2 materijala. Međutim, ispod prijatne spoljašnjosti krije se prilično nestabilan programski kôd, što su najbolje osetili oni koji su malo više radili s njim. Tako nikakvo čudo nije prekidanje kompresije i izbacivanje nerazumljivih grešaka usred posla (nakon dva sata čekanja), loša kalkulacija veličine izlaznog fajla, neželjena podela fajlova na delove itd. Pojavom Xmpega ovakve stvari trebalo bi da postanu prošlost.

Xmpeg je nastao na jezgru popularnog programa FlasKMPEG 0.6 i predstavlja njegovu unapređenu i našminkanu verziju. Poslednja verzija FlasKMPEG-a izašla je još 28. oktobra prošle godine i nosi oznaku 0.7.8.39, a možete je preuzeti sa adrese www.flaskmpeg.net (instalaciona datoteka „teži” 916 KB). Program je, naravno, besplatan. S obzirom da su ova dva ostvarenja koncepcijski vrlo slična, pažnju ćemo usmeriti na tek izašli Xmpeg 5.0 RC1.

Osnovna odlika Xmpega jeste nenametljiv modularni komandni interfejs koji nudi sve što je potrebno za gotovo instant kompresovanje MPEG-2 materijala. Proces kompresije mogao bi da se podeli na dva dela: pripremu materijala i samo kompresovanje. Upotrebom video i audio alata u pripremnom delu moguće je pristupiti podešavanju rezolucije snimka (program će vas kulturno obavestiti da li je izabrana rezolucija pogodna za posao koji ste odabrali: VCD, SVCD, DivX), odsecanju neželjenih ivica, kontroli kontrasta i osvetljenja, definisanju letterbox prikaza, normalizaciji jačine zvuka, izdvajanju audio-komponente u fajl i slično. Izrada kompresovanih AVI fajlova vrši se uz pomoć poznatog plug-ina AVI Writer 2.3 koji dozvoljava podešavanje svih aspekata kompresije na jednostavan i svima razumljiv način. On se odlično snalazi sa svim MPEG-4 kodecima, a posebno treba istaći stabilan rad sa XviD-om koji zna da pravi probleme (recimo u slučaju Vidomija, na pojedinim mašinama). U budućim verzijama biće implementirana podrška za automatsko izračunavanje bitrejta, deljenje fajlova po dostizanju određene veličine, kao i mogućnost automatskog narezivanja materijala na CD. Za pohvalu je i stabilnost Xmpega koji ni nakon pedesetak kompresovanih fajlova od 1,5 GB i tridesetodnevnog testiranja (zajedno sa beta 2 verzijom) nije „poklekao” i napravio grešku.

Konkurent iz kuhinje DivX Networksa

Dr. DivX je tzv. dumb free program namenjen prvenstveno početnicima koji ne znaju apsolutno ništa o kompresovanju, kodecima i ostalim tehnikalijama. Naravno, to za uzvrat ima visoku cenu registracije, jer su se autori očigledno držali one narodne izreke: „ko plati, taj će i da klati”. Suprotno očekivanju, Dr. DivX ima simpatičan komandni interfejs koji „ispod haube” nudi precizna podešavanja za one koji se malo bolje razumeju u tematiku. S obzirom na činjenicu da je izrađen od strane tvoraca DivX standarda, dolazi isključivo sa podrškom za kodek DivX Pro 5.05 čija je registracija uključena u cenu paketa (pojedinačno, cena kodeka je 20 dolara). Da li je ovo dobar marketinški potez ili ne pokazaće vreme, ali se moglo i očekivati da od podrške za XviD nema ničega. Podešavanje parametara kompresije odvija se u tri koraka uz maksimalan nivo automatizacije. Prvi korak podrazumeva odabiranje ulaznog materijala koji može da bude u obliku fajla, transferovan sa digitalne kamere ili nekog capture uređaja koji eventualno posedujete u mašini. U drugom koraku određuje se kvalitet izlaznog fajla odabirom Certification Levela, kao obeležja DivX 5.x kodeka, čime se automatski podešava i izlazna rezolucija. Pored toga, moguće je pristupiti „cepanju” ulaznog materijala na proizvoljan broj delova definisane veličine (automatski se eliminiše potreba za korišćenjem bitrejt kalkulatora). Treći korak, pored finalizacije procesa, donosi i opcioni rad sa naprednim funkcijama kao što su: odsecanje neželjenih ivica (crop), podešavanje rezolucije (resize) i proporcija slike (aspect ratio), kontrola kvaliteta MP3 kompresije, ručno upisivanje bitrejta, određivanje broja prolaza itd. Ostavljena je i mogućnost upotrebe eksternih filtera (slično kao kod VirtualDuba) za automatsku implementaciju specijalnih efekata i dodatno „peglanje” slike (mogu da se nađu na adresi shelob.mordor.net/dgraft), a tu je i podrška za batch kompresovanje (putem Job liste). Za ostvarenje namenjeno apsolutnim početnicima i nije tako loše.

• • •

Kako sada stvari stoje, ponuda programa za izradu kompresovanih MPEG-4 datoteka više je nego zadovoljavajuća. U mnoštvu softvera i početnici i oni koji se malo bolje razumeju naći će nešto za sebe. Pol poziciju zauzima Xmpeg, dok ga u stopu prate Dr. DivX i VirtualDub. FlaskMPEG još nije za bacanje, a treba očekivati i novu verziju Vidomija.