Da li volite multiplayer pucačine u kojima trčite deset minuta kroz gustu šumu da bi vas po dostizanju linije fronta ubio ležeći snajperista koga je nemoguće primetiti zbog vegetacije i kamuflaže? Ako cenite ovaj i slične elemente borbenog realizma, Hell Let Loose ima potencijal da vam pruži bezbrojne sate sadomazohizma. Ako niste fan, bežite glavom bez obzira. Bežite čak i od ovog teksta! Shvatite ga kao ABHO uzbunu, operite oči, stavite masku i iziđite iz otrovne magle pripovedanja o hardkor gejmpleju.

Hell Let Loose je ultrarealistična multiplayer pucačina na temu Drugog svetskog rata, koja je nedavno ušla u early access program na Steamu. Igra je smeštena na zapadni front i obrađuje period rata neposredno nakon iskrcavanja u Normandiji, suočavajući U.S. Army i Wehrmacht. U odnosu na slične naslove, HLL ide korak dalje, ubacujući elemente realizma od kojih zaziru bezmalo svi drugi hard-core naslovi. U eri mainstream zatupljivanja interesantno je videti da i developer (Black Matter) i izdavač (Team 17) imaju hrabrosti da finansiraju jedan ovakav poduhvat. Ovo nije indie igra, već srednjobudžetni naslov koji neće biti isplativ bez makar 50.000 prodatih kopija. Valjda znaju šta rade...

U osnovi, Hell Let Loose vrlo liči na Tannenberg, ali sa 100 umesto 64 igrača po partiji. Osnovni zadatak u mečevima je isti - osvajanje strateških tačaka na prostranoj mapi u pokušaju da se zauzme protivnički štab. Drugi umesto Prvog svetskog rata podrazumeva veći izbor oružja (i više automatskih primeraka), kao i borbena vozila (za sada postoje samo tenkovi). U borbi ste apsolutno ranjivi: jedan dobar metak i bićete izbačeni iz stroja. Dok ležite i ječite, možete da sačekate sanitet da vas povrati u život ili ćete se respawnovati u bazi odnosno isturenom outpostu ukoliko u blizini nema nikoga ko bi vam pružio prvu pomoć. Ovo je igra u kojoj nema rašovanja i besmislenog istrčavanja, jer se takve stvari jednostavno ne isplate, osim ako to ne radite zaštićeni debelom dimnom zavesom ili tenkovima u nastupanju.

Realizam se ogleda u većini mehaničkih aspekata igre. Pored najbanalnijeg koji se tiče odsustva „pointera” pri nišanjenju i insistiranja na ciljanju preko mušice ili optičkog nišana koji imaju tenkovske posade i snajperisti, značajan je i sistem komunikacije koji podrazumeva komandnu hijerarhiju i blizinu. Samo komandira, oficire i osmatrače mogu da čuju svi igrači u timu, dok su ostali igrači ograničeni dometom glasa i pripadnošću vozilu ili odeljenju. Sličan sistem hijerarhijske radio-veze podelom na frekvencije koristi se i u realnosti, mada ga možete zaobići ukoliko imate Discord ili neki drugi eksterni komunikator.

Oružje i oruđe se ponaša sasvim realno, kako u pogledu dometa tako i razorne i ubojne moći. Jedan od bitnijih taktičkih činilaca jeste artiljerija koja čuči u pozadini i obezbeđuje podršku trenutno-fugasnim i dimnim granatama. Svaki pojedinačni top zahteva nišandžiju i punioca - ako samo jedan igrač zasedne za top, moraće da se šalta iz jedne u drugu ulogu nakon svakog opaljenja. Hard-core segment artiljerije vezan je za nišanjenje, jer je interfejs na haubici identičan realnom - nemate nikakvu 3D mapu po kojoj ciljate, već možete da birate elevaciju cevi i ugao (pravac) po horizontali. Šta to znači? Znači da vam je potreban artiljerijski osmatrač, igrač koji će preko radija da vas obaveštava o podbačaju i prebačaju, pomažući vam da „ucincularite” cilj kao u onim legendarnim scenama iz filma „Marš na Drinu”. Artiljerijska municija je vrlo ograničena, tako da nikakav oblik spamovanja nije moguć - topništvo ćete najviše koristiti za polaganje dimne zavese radi nastupanja preko brisanog prostora. Slična situacija s posadom važi i za tenkove koji traže tročlani tim da bi mogli normalno da funkcionišu. Oštećene tenkove možete da popravljate u bazi ili pozivom inženjerca s odgovarajućim alatom - ne isplati se da ga ostavite, jer novi tenk zahteva resurse (gorivo) koji jako sporo pristižu i zavise od uspeha u osvajanju sektora. Usled izrazitih, realnih ograničenja u materijalu i ljudstvu, specijalizacija i timski rad ključni su pojmovi ove igre bez kojih nema nikakvog uspeha.

Sve te fine i složene aspekte igre moraćete da pohvatate metodom eksperimentisanja - tutorijali ne postoje, to jest postoje u vidu tone teksta koji opisuje najplići sloj sistema koji važe u igri. Moraćete da imate strpljenja kao Penelopa.

Lično cenim realistične multiplayer pucačine, ali imam određenu granicu nakon koje realizam smatram smaranjem. Hell Let Loose je prešao tu granicu, pregazio potok, otišao u selo gde je seo u kafanu, podigao blatnjave noge na sto i zapevao lascivne pesme u kojima zajebava graničnu policiju... Mislim da igre kao što je Rising Storm 2: Vietnam ubadaju pravu meru između zabave i realizma i da Hell Let Loose malčice preteruje, ali to je ipak stvar ukusa. Ovakve igre nikad neće biti popularne, ali HLL ima solidnu bazu igrača koji u svako doba dana dupke pune nekoliko servera, tako da nikad nećete dugo čekati na meč. Većina tih servera je puna ljudi koji igru shvataju VRLO ozbiljno, ponašajući se kao LARP-ovci (Live Action Role Playing) koji vode računa o taktici, slušaju komandirova naređenja i, generalno, ostaju u „liku” tokom igranja. Ako vam je do šalabajzerisanja, ođen ga nećete naći i vrlo je verovatno da će vas admin banovati sa servera ako skonta da ste došli da se zezate, a ne da ratujete. Ne pitajte me kako znam.