Kultura Dalekog istoka mi se oduvek činila vrlo privlačnom. Od dalekoistočnih naroda, najzanimljiviji su mi Japan i njegovi stanovnici, ali i proizvodi koje oni ili njihovi roboti prave. Poklonik sam Sonija još od tranzistora („Japanska marka al’ radi i na domaće baterije” - Milić Barjaktarević). Da li je izolovanost ostrva iznedrila tako specifičnu kulturu, ne znam, ali Japanci redovno uspevaju da me iznenade.

Ljubav sa animama je počela legendarnim „Robotekom”, osamdesetih godina prošlog veka, koji me držao prikovanu za ekran Ei Niš Color 5672. Anime su se ređale, ali su se retke probijale do nas. Pojavom interneta anime su postale dostupnije. U moru novih, povremeno se pojavi biser koji zavređuje svu pažnju. Jedan od serijala koji mi je privukao pažnju je vrhunski i vrhunsko uvrnuti „Attack on Titan”. Napad titana je (za neupućene) priča o svetu u kome su se iznenada pojavili džinovi bez kože koji jedu ljude (haha, u startu zvuči privlačno, je l’ da?). Ljudi su saterani u ogromnim zidovima ograđene gradove, sa strepnjom iščekujući novi dan i trenutak kada će titani srušiti zidove i početi ručak. Ipak, ljudi organizuju odbrambene snage koje se relativno uspešno bore sa titanima u pokušaju da spasu čovečanstvo. Anime serijal „Attack on Titan” prati život i rad pripadnika jedne takve jedinice. Do sada su se pojavila tri serijala i šezdesetak epizoda i najtoplije ih preporučujem za bindžovanje, uz upozorenje da ipak nisu za decu.

Svetski uspeh „AoT”, naravno, nije mogao da prođe bez prebacivanja priče u svet igara, pa se tako 2016. godine pojavila prva igra koja je dosta verno na monitore prenela dešavanja iz serijala. Usledio je i nastavak 2018, koji je sve to podigao na još viši nivo. Sve je kulminiralo početkom jula kada se pojavila Attack on Titan 2: Final Battle. Prva i druga igra pratile su dešavanja iz prva dva serijala pa je razvojni tim Omega Force rešio da u Final Battle isprati i donose likove i oružje iz trećeg uz još neke novitete.

Za one koji nisu igrali prva dva dela, AoT je hack and slash, open world avantura u kojoj vodite jednog od pripadnika ljudskih odbrambenih snaga u borbi protiv golih, odranih, džinovskih ljudoždera. Što se tiče gejmpleja, on je vrhunski i urnebesno zabavan. Final Battle ne odstupa od toga, samo dodaje začin. Nakon kreiranja avatara, odabira pola i izgleda, kao i glasa, kreće obuka, to jest trening da bi ste uspeli da ovladate specijalnom opremom i oružjem koju nosite. Oprema se sastoji od neke vrste pomagala koje ispaljuje sajle sa vaših bokova i omogućava vam kretanje koje podseća na Spajdermena. Letenje između zgrada i po krovovima, između drveća i oko titana, u početku je, dok ne ovladate kontrolama, malo komplikovano. Međutim, kada ukomponujete rad prstiju, postaje toliko zabavno da bi i bez borbi igra bila vrhunska zabava. Titani imaju određene ranjive tačke na telu i vama je cilj da pogodite i svojim mačevima isečete vratne žile i tetive i na taj način ih eliminišete. Verujem da Japanci svojoj deci ne brane da igraju AoT, ali ja, iskreno, zbog pojedinih scena (kad titan jede ljude ili kad iz titana šilja krv dok ga leteći ljudi bukvalno kasape) svojoj deci ne bih dozvolila da se oprobaju u AoT. Oprema koju koristite tokom letenja i borbi se troši, pa je povremeno potrebna dopuna gorivom i obnova sečiva. Osim solo napada na titane, imate opciju da budete i vođa tima, gde kao komandant dajete zadatke drugarima dok veselo lepršaju okolo. Jedan od noviteta koji Final Battle donosi je i upotreba vatrenog oružja. što dosta menja način i pristup borbama. Prvi put se pojavljuju i takozvana „gromovita koplja” koja će vam dobro doći prilikom borbi sa oklopljenim titanima.

U pauzama borbi u gradovima okruženim zidinama, razvijate svoj društveni život. Kroz dijaloge sa likovima poznatim iz prethodnih serijala, ali i novim, gradićete prijateljstva i rivalstva. Odgovori koje tokom razgovora budete uputili razvijaće odnose u ovom ili onom pravcu. Socijalizacija sa NPC daje dubinu priči tako da stvarno počinjete da se osećate delom jedne vojne jedinice i zajednice preživelih ljudi uopšte.

Igranje AoT2:FB je moguće na tastaturi, ali najtoplije preporučujemo gejmped jer je iskustvo neuporedivo udobnije. Za početnike će kriva učenja možda biti malo strmija, ali njeno savladavanje će vam garantovano doneti sate i sate zabave.

Što se tiče grafike, ona je vrhunska i tu nema prigovora. Prigovor je na hardverski možda malo veću zahtevnost, kao i nemogućnost podešavanja rezolucije u odnosu na predefinisane, ali pošto je prisutna full HD opcija i pretpostavljamo da će većina ljudi igrati igru na taj način, to i nije prevelika zamerka. Zvučno igra takođe briljira. Dijalozi se odvijaju na japanskom, uz titlove, pa imate utisak da bukvalno učestvujete u jednom anime serijalu, što je za fanove neponovljivo iskustvo.

Mane? Pa, jedna je cena. Igrači koji poseduju osnovnu igru Attack on Titan 2, moraće da se izuju za pedesetak evra da bi dobili Final Battle. Ekspanzija donosi određene novitete, ali 50 evra ne vredi! Sa druge strane, oni koji prvi put zakoračuju u svet titana, za nešto veću cenu (70 evra) dobijaju kompletnu igru i kao dodatak Final Battle. Sa takvom politikom izdavača, normalno je da se ogroman broj ljubitelja franšize oseća prevarenim. Zašto da oni koji su uz igru proveli više vremena moraju da plate više? Druga mana je što u Final Battle ne možete da uvedete avatara kog ste kreirali i sa kojim ste odigrali prethodni deo.

Ipak verujemo da će ljubitelji franšize uz malo kukanja cenu platiti i dobiti još šest do osam sati zaista vrhunske zabave. Oni koji prvi put uranjaju u serijal, biće duboko uvučeni i verovatno će cupkajući čekati novu sezonu.