Raznovrsnost video-igara ne odnosi se samo na njihovu mehaniku ili žanrovsku odrednicu, veliki deo jednačine zabave koja nas privlači toliko raznovrsnim naslovima je način pripovedanja. Neke igre imaju kompleksne priče, sa mnogo likova i kompleksnim obrtima, dok druge gotovo isključivo koriste bogatu atmosferu da kod igrača pobude specifično raspoloženje i stvore trajne uspomene na vreme provedeno uz baš taj naslov. Pet članova mladog tima iz studija Altered Matter, iz Barselone u Španiji, odlučili su da njihov prvenac, igra Etherborn, bude predstavnik ove druge kategorije. Mada, dok je u ovom delu atmosfera definitivno u prvom planu, razlog zašto igra ponekad zaista blista je u kombinovanju tog ugođaja sa specifičnom mehanikom.

Etherborn ima rudimentarnu ezoteričnu priču koja se odmotava kroz kratke naracije između nivoa. Igra nas stavlja u ulogu bezimenog, nemog bića satkanog od svetlosti koje je tek kročilo u nepoznati svet. U tom čudnom okruženju prati nas mirni glas, rešen da nam objasni „sudbinu čovečanstva” i razjasni okolnosti pod kojima smo se obreli u tom nestvarnom svetu čije specifične zakonitosti postepeno otkrivamo sa svakim korakom.

Centralni hab igre je gargantuansko drvo čijom korom su ispisani kanali kojima se naša protagonistkinja kreće (biće koje vodimo nema preciziran pol, ali silueta i kretanje snažno naginju na žensku stranu). Putevi na drvetu vode nas do portala ka različitim nivoima koji su „meso” ove igre. Svaki nivo je novi lebdeći svet, upadljivo karakterističnog dizajna i gotovo uvek dodaje nove mehanike i logičke izazove onima koje ste naučili tokom prethodnih nivoa. Ipak, jedno ostaje konstantno - specifični sistem gravitacije koji je kamen temeljac Etherborna.

Dok bi tehnički moglo da se kaže da je Etherborn kombinacija platformske i logičke igre sa zagonetkama zasnovanim na fizici, mnogo bolji opis bio bi „gravitaciona mozgalica” i to sa prilično atipičnom gravitacijom. Naime, gravitacija u Etherbornu funkcioniše tako da je „dole” uvek tamo gde pokazuju stopala naše junakinje. To, samo po sebi, ne zvuči kao potencijalni izvor problema, ali zapravo predstavlja vrhunsku osnovu za put kroz seriju izazova zasnovanim na iskrivljenim površinama i rotirajućim oblicima. U praksi ove igre to znači da kada god dođete do oštre litice, možete da skočite sa nje na niži nivo ili padnete u bezdan, zavisno od dizajna nivoa. Ako je skok previsok, vaš svetli lik će da potamni i sledi respawn u blizini mesta odakle ste skočili. Mnogo bitnije za samu mehaniku igre, ako ivica do koje ste došli nije oštra, nego zakrivljena, naša heroina će nastaviti da hoda po njoj, a gravitacija celog nivoa će se promeniti u skladu sa položajem samog lika. Cilj svakog nivoa je, u teoriji, krajnje jednostavan - da pronađete izlaz, ali u praksi do izlaza se stiže tako što ćete morati više puta da obiđete sve strane lebdećih objekata po kojima se krećete sve dok ne otključate sve prolaze i odgonetnete gde se nalazi prolaz ka kraju nivoa. Nakon svakog nivoa slede kratka naracija i otključavanje novog portala na drvetu centralnog haba. Dok to znači da je progresija kroz Etherborn linearna, samo rešavanje nivoa je toliko komplikovano da ni u jednom trenutku nećete zažaliti što nemate mogućnost da radite još teži nivo pre reda.

Nedugo nakon što savladate osnovnu premisu igre, da se gravitacija menja u zavisnosti od položaja glavnog lika, Etherborn kreće sa dodavanjem izazova. Tu su svetleći energetski poliedri koje sakupljate po nivoima i koristite za aktivaciju prekidača kojima na nivoe dodajete platforme ili mostove. Dok je na početku dovoljan jedan poliedar za aktivaciju prekidača, na kasnijim nivoima ih po pravilu treba više, što uvek znači pažljivo njuškanje iza svakog ćoška. Takođe, nakon nivoa na kom sve može da se reši mirnim kretanjem, uslediće onaj na kom je neophodno skakanje sa dobrim zaletom i preciznim tajmingom. Sem toga, postoje i nivoi sa zidovima koji se kreću na specifičan način u zavisnosti od blizine vašeg lika pa je potrebno promeniti njihovo kretanje, ponovo aktivacijom prekidača na pomenuti način.

Etherborn je efektivni softver za vežbanje strpljivosti koji će se najviše svideti igračima logičkih naslova koji vole da temeljno istraže svaki deo igre ili nivoa dok stoički trpe privremene neuspehe. Kada sve idealno funkcioniše i „uđete u zonu”, lako uočavate sve zakrivljene površine na ekranu i bez poteškoća sklapate u glavi 3D sliku nivoa koji se rotira pred vama dok vas smirena ambijentalna muzika koja prati igru lagano opušta i neprimetno prestajete da rešavate problem, te samo uživate u izgledu nivoa koji se nalazi pred vama. Sa druge strane, kada vas zadesi „nervozna serija” kada ne možete da dođete do određene platforme ili strane jer ste prosto ubeđeni da do poslednjeg poliedra nije moguće doći ili tajming tokom skokova nije savršen - tada vas Etherborn neizmerno frustrira i efekat na igrača je apsolutno suprotan od opuštanja.

Dok grafika Etherborna, sama po sebi, ne deluje naročito spektakularno, savršeno je funkcionalna i u službi jednostavnog dizajna koji je istovremeno vizuelno dopadljiv i pregledan pa nikada ne predstavlja prepreku rešavanju problema. Audio-komponenta igre je mnogo upečatljivija od izgleda. Svaki nivo prati druga muzička tema koja se dinamički menja u skladu sa onim što se dešava na ekranu.

Najveća zamerka Etherbornu je to što se igra sastoji od samo pet svetova. Svaki od tih nivoa jeste malo čudo promišljenog i preciznog 3D dizajna za čije savladavanje će vam možda trebati i više od pola sata, ali kako god okrenete, Etherborn ćete preći za oko tri sata. Postoji opcija za nominalno teže ponovo prelaženje igre (energetski poliedri su raspoređeni na težim lokacijama), ali nakon što ste uložili početni trud u rešavanje jednog nivoa, ponovo prelaženje je mnogo lakše (i brže). Da li je 17 evra previše za ovaj mali, nesvakidašnji skup logičkih izazov, verovatno je stvar ličnog ukusa.