Iz brifinga pred početak operacije, u neimenovanoj bliskoistočnoj državi koja ima manjak demokratije a višak nafte, saznajete da ste se dobrovoljno prijavili za misiju iz koje ćete se teško vratiti sa glavom na ramenima, što se može i zaključiti iz njenog šifrovanog imena - Suicide Strike.

Za upravljačem lovačkog aviona morate se probiti do neprijateljskih radarskih sistema i uništiti ih, i to na tri lokacije, a da stvar bude teža - za to imate samo deset minuta. Avion može da puca ravno ispred sebe ili pod uglom od 45 stepeni, kao i da menja visinu u zavisnosti od protivnika koje susreće, što bi bilo sve od komandi u ovoj jednostavnoj pucačini. Prvi na redu je ešalon jurišnih helikoptera koji će se poput osica razmileti ekranom. Slede tenkovi, lagano napredujući ka vama u pravoj liniji, da bi ih ubrzo zamenili neprijateljski lovci, koji će vas prvo saletati spreda, a zatim i straga, pri čemu protivnika pratite u retrovizoru, da bi u ga odsudnom trenutku izbegli i sačekali rafalom kada se pojavi ispred vas. Na kraju treba uništiti stacionarne radare, a onda se „nivoi” ponavljaju, s tom razlikom da su protivnici sada brži i češće pucaju na vas.

Talasi protivnika nemaju neko vremensko ograničenje već je potrebno uništiti određeni broj da biste prešli na sledeći, što lako može da pojede deset minuta predviđenih za misiju. Međutim, već u drugom prelazu igra postaje nehumano teška, pa ćete retko kad doživeti da vam istekne vreme.