Skoro svi igrači znaju ko je Super Mario. Čak i oni koji u životu nisu uzeli džojped u ruke su na ovaj ili onaj način čuli za brkatog vodoinstalatera. Hiperaktivni jež Sonik takođe je prepoznatljiva gejming maskota, doduše znatno slabije eksponiran otkako je Sega položila oružje nakon šeste ofanzive u ratu konzola. Pored ovih prvoboraca, tu je čitava plejada likova osuđenih na sporedne uloge jer njihovi tvorci nisu imali sopstvene konzole na kojima bi ih promovisali. Tu pre svega mislimo na Capcomovog Mega Mana, večitu drugu violinu na Nintendo konzolama, dečaka robota koji je za svoje tri decenije prodefilovao kroz preko 130 igara, bilo da su u pitanju zvanični nastavci, spin-off serijali ili portovi na razne prenosne sisteme.

Mega Man 11 dolazi nakon dugih osam godina pauze u takozvanom classic serijalu, praćen popriličnom dozom skepticizma, naročito posle kraha Mighty No. 9, Mega Man klona iza koga stoji Keiđi Inafune, čovek koji je uz original bio od samog početka. U toj pauzi stasale su nove generacije igrača i jasno je da je Capcomova namera bila da svoje čedo približi baš njima, zadržavajući sve odlike koje već decenijama krase serijal uz minimalne promene, tek tolike da veterani ne bi mogli da kažu da je igra samo kopija ranijih delova. Jedanaesti nastavak Mega Mana je staroškolska akciona platforma, pravljena uz doslovno poštovanje etabliranih postulata žanra, bez imalo želje za ubacivanjem novokomponovanih zezalica u cilju veštačkog produživanja vremena potrebnog za završetak igre.

Baš kao gejmplej, ni zaplet nije pretrpeo bitnije promene, a vrti se oko jedine novine u igri - double gear sistema. Nakon godina uspešne saradnje, dr Lajt i dr Vajli, kolege iz studentskih dana na robotskom fakultetu, razilaze se zbog oprečnih stavova po pitanju razvoja robotike, zbog čega Vajli dobija šut kartu sa faksa. Međutim, Vajli u ilegali nastavlja razvoj revolucionarnog double gear sistema, uz pomoć koga otima sve Lajtove robote. Sve osim jednog - robota dečaka Mega Mana. Sistem duplih zupčanika ima dvojaku primenu: može da kratkotrajno uspori protok vremena, pri čemu se naš junak u plavom oklopu i dalje kreće normalnom brzinom, ili da, takođe na određeno vreme, poveća snagu oružja i prebaci u alternativni režim pucanja. Ni prvi ni drugi efekat nemaju prevelik uticaj na gejmplej, ali mogu biti od pomoći ako se pravilno koriste.

Pred vama je tačno osam nivoa, u kojima vas očekuje borba sa po jednim od odmetnutih robota, nakon čega sledi konačni obračun da doktorom Vajlijem u njegovoj tvrđavi. Nivoi se mogu igrati bez nekog određenog reda, a njihovim prelaskom prisvajate oružje poraženog robota. Međutim, kako je svaki od bossova posebno ranjiv na neko od oružja, redosled prelaska nivoa se sam po sebi nameće. Početni blaster nije naročito moćno oružje i može da puca samo u jednom pravcu, ali već nakon par pređenih staza uz prošireni arsenal, dečak robot postaje prava mašina za tamanjenje protivnika. Sa druge strane, jedino blaster ima neograničenu municiju i uvek mu se možete vratiti kada vam ponestane džebane za jače pucaljke.

Što se težine tiče, Mega Man 11 nije nimalo naivna igra, ali ipak daleko lakša od svojih prethodnika. Pre svega jer sada igru u svakom trenutku možete pauzirati i natenane izabrati odgovarajući power-up iz inventara. Dopuna energije ili municije u kritičnom trenutku, ptičica koja će vam priteći u pomoć sekund pre no što se strmeknete u provaliju, dodaci su koje možete pronaći zaturene na teško dostupnim mestima ili pak kupiti u prodavnici trošenjem šrafova, valute koja ostaje iza ubijenih neprijatelja. Dodatnu pomoć pruža vam i robotsko kuče Raš, u vidu odskočne daske do inače nedokučivih platformi. U drugoj polovini igre, Raš dobija i sposobnost da se pretvori u neku vrstu hoverborda, što je zgodno za premošćavanje većih provalija.

Iako su nivoi nafilovani protivnicima koji iznova i iznova oživljavaju, daleko veći problem predstavlja njihova prostorna koncepcija. Osim strateški raspoređenih provalija i šiljaka, svaki nivo krije i svoje specijalne zamke, kao što su pokretne trake na gradilištu ili snažni vetrovi koji će vas neumitno gurati napred preko ledom okovanih platformi na glečeru. Srećom, čekpointi su prilično česti, što će vam uštedeti dosta vremena kada po deseti put završite u istoj rupi. Kada završite igru ili iznervirani odustanete na nekom od nivoa, još frustracije možete pronaći u dodatnim izazovima, gde nivoe prelazite za što kraće vreme, sa što manje skokova ili ispaljenih metaka, a tu je i mod u kome morate da probušite sve plave balone, istovremeno se trudeći da pogodite što manje crvenih.

Da li zbog estetskih afiniteta ili iz čiste lenjosti, činjenica je da sve više malih developera pribegava upotrebi pikselizovane grafike, idući dotle da igre izgledaju „ružnije” nego u doba 8-bitnih računara. Nije da imamo nešto protiv pixel arta, ali forsiranje ovog grafičkog stila lagano počinje da ima kontraefekat na igrača, što je očigledno uvideo i Capcom jer nova igra ima modernu grafiku, kombinaciju dvodimenzionalnih pozadina i 3D likova.

Sve u svemu, Mega Man 11 je veoma zabavna igra, pravi blast from the past odeven u moderno ruho, kojoj se može zameriti jedino što nije malčice duža. Za PC igrače najbitnije je da po prvi put novog Mega Mana mogu da igraju istog dana kad i ostali, bez posezanja za kojekakvim emulatorima (ako uopšte i postoje) i čekanja od par godina da se pojave legacy izdanja kao za prethodne delove.