Milimetarskim koracima, italijanski Milestone iz godine u godinu nastavlja da „zida” MotoGP franšizu. Iako se zbog implementiranja poboljšanja „na kašičicu” nalazi na ozbiljnom udaru igrača i kritike, mora se priznati da su rezultati evidentni - u tolikoj meri da ovogodišnje izdanje igre može da se proglasi najkvalitetnijim u klasi. Bićemo hrabri i reći ćemo da je MotoGP 18 najbolji MotoGP do sada, a utisak će vam utoliko biti jači ako ste nekim slučajem preskočili prošlogodišnju verziju.

Pre svega, treba istaći da je MotoGP 18 igra za široke narodne mase. Koketiranje sa simulacijskim elementima je i te kako prisutno, ali u borbu za svoje mesto na gridu ipak ulazite opušteno i sa gasom „odvrnutim” do kraja. Pomaže to što se umešnost AI vozača šteluje u procentima, kao i to što postoje brojne pomoći koje će olakšati samu vožnju. Veliki plus je što se nekim podešavanjima može pristupiti i sa kormana (na primer, elektronskoj kontroli proklizavanja ili sili kočenja motorom), kao i što su autori bili ljubazni, pa su ubacili asistenciju prilikom vožnje po travi i šljunku (to, naravno, možete i da deaktivirate). Motori dobro leže na stazama i ponašaju se nešto realnije nego prošlog puta. Ako želite da osetite sve čari zauzdavanja raspomamljenih aždaja na dva točka, možete da razdvojite kočnice, preuzmete kontrolu podizanja i spuštanja vozača na pravcima i u krivinama, te aktivirate ručni start uz korišćenje kvačila.

Kao što smo i očekivali, igrom defiluju svi aktuelni vozači, čija su lica na digitalno platno preneta uz pomoć 3D Scan tehnologije. Na raspolaganju je i 19 oficijelnih „trkališta” koja su uz pomoć lasera i dronova verno mapirana, pa možete da očekujete vrhunsku autentičnost. Inače, MotoGP 18 izgleda bolje nego ikada jer su u Milestoneu odlučili da batale interni grafički engine i pređu na dokazani Unreal 4. Modeli motora, tako, izgledaju odlično, osećaj brzine je više nego naglašen i jedina zamerka je blur, koji je i dalje prisutan u većoj meri nego što je to potrebno. Nažalost, PC verzija je nešto lošije optimizovana i, za razliku od konzolne verzije, „krasi” je mnoštvo problema u ovom departmentu.

Centralni igrački režim je kampanja u kojoj krećete sa samog dna - Red Bull šampionata za mlade nade. Ukoliko se budete pokazali na stazi, bićete zatrpani ponudama i ugovorima, pa ćete se polako probijati kroz Moto3 i Moto2 šampionat, sve dok ne budete došli do krune - MotoGP-a. Tim od vas očekuje određene rezultate i ukoliko mislite da sačuvate svoje mesto u garaži, moraćete da osvajate naznačena ili bolja mesta u kvalifikacijama i trkama, a tu je i neizbežna borba sa timskim kolegom sa kojima se „kobate” za mesto prvog vozača. Ovaj deo u velikoj meri podseća na ono što je Codemasters uradio sa Formulom 1, uz nešto manje interakcije i sterilnije okruženje. Još jedna stvar koja podseća na Formulu 1 jeste mogućnost nadograđivanja performansi motora. Famozne poene za razvoj zavređujete performansom na stazi, ali i ispunjavanjem naročitih zadataka za vreme slobodnih treninga. Oni su, nažalost, uvek isti i podrazumevaju dostizanje određene brzine prilikom prolaska kroz checkpointe, kočenje u za to predviđenim segmentima i praćenje idealne putanje kretanja kroz naznačene delove staze. Konačno, mašina može da se poboljšava preko pet odvojenih segmenata: motor, kočnice, aerodinamika, ram i vešanje, od kojih svaka sadrži dodatne dve sekcije. Na primer, kod vešanja posebno razvijate hidrauliku, a posebno elastičnost, dok su kod motora na meniju snaga i vuča. Svaki segment donosi set unapred definisanih unapređenja, što znači da eksperimentisanje zapravo nije moguće i da se evolucija odvija linearno. Isto tako, svaka „kućica” sa poboljšanjem u istoj razvojnoj ravni sa konta odnosi identičnu količinu razvojnih poena, dok se kupljene nadogradnje montiraju i postaju dostupne odmah. Sistem je, kao što možete da zaključite, krajnje jednostavan, ali i to je bolje nego da ste ograničeni na stock vrednosti.

Sličan princip primenjen je i kada je u pitanju podešavanje mašine. Putem skupa veoma jednostavnih opcija podešava se vešanje, menjačka kutija, kočioni sistem, te funkcionisanje ECU-a. Možete da birate i komponentu korišćenih pneumatika koji se, uzgred, troše, što je značajan podatak. Ne očekujete manevarski prostor Gran Turisma ili Project CARS-a u ovom segmentu, već rekreativni komplement koji je tu više da bi vam odvukao pažnju i razbio monotoniju. S druge strane, stvari na koje morate da obratite pažnju jesu oštećenja koja, iako ne ciljaju određene segmente sklopa, figurišu kao pojava i oduzimaju vreme na treninzima kako bi se otklonila. Tu je i vožnja po vlažnoj stazi i izmaglici i prava je šteta što je izostalo dinamičko smenjivanje vremenskih (ne)prilika.

Osim u kampanji, umešnost upravljanja dvotočkašima možete da pokažete i u solo modovima, koji podrazumevaju bistrenje svojeručno definisanog šampionata, pojedinačnog trkačkog vikenda ili vožnje „na vreme”. Prisutan je i multiplayer, mada nije omogućeno igranje više igrača na jednoj konzoli u split screen režimu. Ono što nedostaje jesu pojedinačni scenariji, koji su se odlično pokazali u Formuli 1. Nećete biti pozivani na neobavezna takmičenja i događaje van glavnog šampionata, a nećete imati priliku ni da vozite legendarne motore ili da uskočite u kombinezon nekog od bivših šampiona. To je prava šteta, ali odmah na početku smo istakli da Milestone razvoj franšize vodi po principu „tiha voda breg roni”. Možda sledeće godine...