Izreka da o knjizi ne treba suditi na osnovu korica, još jednom se pokazala tačnom, mada bi u ovom slučaju preciznije bilo reći da o igri ne treba suditi na osnovu naslova. Surviving Mars zaista zvuči kao još jedna niskobudžetna, low-poly simulacija preživljavanja na Crvenoj planeti, unapred osuđena da nikad ne bude završena. Srećom, ovo je daleko od istine.

Surviving Mars je city building simulacija, plod saradnje Paradoxa i Haemimont Gamesa, autora poslednje tri igre u serijalu Tropico, koja vizionarstvo Ilona Maska diže na viši nivo, smeštajući vas u ulogu glavnog urbaniste prve naseobine na Marsu, sa zadatkom da stvorite samoodrživu koloniju, potpuno nezavisnu od matice Zemlje.

Prvi korak ka kolonizaciji je izbor sponzora, tj. organizacije ili države koja će finansirati poduhvat i, uz izbor lokacije kolonije, zapravo određuje težinu igre. Prvi kolonizatori biće roboti, maleni droidi koji obavljaju sve poslove izgradnje i održavanja objekata sa zadatkom da pripreme teren za kasniji dolazak ljudskih kolonista. Da biste im donekle olakšali posao, možete kupiti nešto građevinskog materijala ili prefabrikovane elemente za instant izgradnju, ali ako se u budućnosti budete previše oslanjali na snabdevanje raketama sa Zemlje, novac koji ste dobili od sponzora neće dugo potrajati.

Prvih sat-dva upravljaćete droidima dok prave fabrike betona, sakupljaju metale po površini planete, grade elektrane, pogone za proizvodnju vode i vazduha, razvlače kablove i cevi, sve dok ne izgradite prvu kupolu, spremnu za prijem avanturista sa Zemlje. Sa dolaskom ljudi, zadaci upravnika kolonije se dupliraju. Pored nadzora dronova, morate obezbediti adekvatan smeštaj i zaposlenje kolonista, izgraditi dovoljno farmi za snabdevanje hranom, početi sa eksploatacijom rudnog bogatstva Marsa i na kraju podići fabrike koje će sirovine preraditi u gotove proizvode potrebne za održavanje većine objekata. Građevine se kvare usled upotrebe i nakupljanja marsovske prašine, a radilice će popravke obavljati automatski, pod uslovom da imate odgovarajućih resursa na lageru.

Sistem bonusa i penala u vidu vrlina i mana, u Tropicu vezan isključivo za velikog vođu, ovde je proširen na celu populaciju, pa tako među aplikantima za marsovsku vizu možete izabrati samo one čije vam osobine odgovaraju. Kod dece rođene na Marsu nema ovakve selekcije, ali izgradnjom škola i igrališta oblikujete njihove vrline, dok se mana rešavate u sanatorijumu. Da bi novopečeni Marsovci bili orni za rad i razmnožavanje, potrebno im je obezbediti određeni nivo komfora i starati se o njihovom fizičkom i mentalnom zdravlju. Rad u rudnicima i pogonima van kupola ili u noćnoj smeni koloniste može dovesti do ludila, ali posle malo sna, te posete ambulanti ili lokalnoj kafani (u zavisnosti od toga ko šta preferira), stvari se lagano vrate u normalno stanje.

Verovatno najbitniji korak ka osamostaljenju Marsa jeste ulaganje u nauku i istraživanje novih tehnologija. Nešto reasarch poena dobijate direktno od sponzora, ali ćete gro istraživanja sprovoditi u laboratorijama i institutima na Crvenoj planeti. Tehnologije su podeljene u šest nizova, ali je njihov redosled u nizu potpuno nasumičan. Izučavanjem tehnologija otključavate nove građevine, unapređujete već postojeće, dobijate mogućnost izgradnje većih kupola i megalomanskih projekata koji će zauvek izmeniti krajolik Marsa.

Menadžment kolonista je ispit na kome Surviving Mars pada na popravni. Ne postoje dovoljno efikasni mehanizmi za kontrolu zapošljavanja, pa će inženjeri, umesto da rade u fabrici gde ima slobodnih radnih mesta, prodavati krompir u piljarnici umesto nekvalifikovanih radnika, koji su pak našli uhlebljenje u naučnom institutu. Takođe, kolonisti ne žele da putuju između kuće i posla, čak i kada sistem letećih šatlova postane dostupan, pa ste prinuđeni da pravite kupole sa zatvorenim ekosistemom, gde će kolonisti stanovati, raditi i provoditi slobodno vreme pod istim krovom. Međutim, ni ovakav sistem nije savršen, jer problem prave penzioneri koji ne rade, a zauzimaju dragoceni stambeni prostor u kupolama, pa ih je potrebno ručno seliti da bi oslobodili prostor za radno aktivno stanovništvo.

Za razliku od pitome majčice Zemlje, Mars je negostoljubivo mesto, pa su elementarne nepogode našle mesta u osnovnoj igri (u Cities: Skylines ubačene su naknadno kao DLC). Zbog nedostatka atmosfere, meteorske kiše su veoma česta pojava, a efikasna kontramera je raspoređivanje laserskih topova koji će na vreme neutralisati pretnju iz svemira. Peščane oluje donose ogromnu količinu prašine onemogućavajući rad pojedinih građevina, dok hladni talasi povećavaju potrošnju struje i stvaraju probleme u snabdevanju kolonije vodom.

Nedostatak kampanje i konkretnog cilja osim izgradnje što veće kolonije, ne oseća se pri prvom „protrčavanju”, dok još provaljujete kako igra funkcioniše i sve deluje sveže i zanimljivo, ali kada nakon desetak sati već pohvatate konce, motivacija da nastavite postaje sve manja jer novih izazova nema na vidiku. Paradox je ovaj problem pokušao da reši uvođenjem takozvanih misterija, niza događaja koji se polagano odmotavaju dok igrate, sa ciljem da vam malo odvrate pažnju od uobičajenih zadataka. Ima ukupno devet različitih misterija, ali ona koju smo izvukli, ne samo da ne uspeva da igri udahne svežinu, nego ćete se još više smoriti kad shvatite da ste invaziju alijena sprečili pomoću svega nekoliko klikova mišem.

Paradox i Haemimont su sredinom marta svečano postavili kamen temeljac Surviving Mars zdanja, ali ćemo na sleme morati malo da pričekamo. Već sada se može kupiti „sezonska propusnica” za dve buduće ekspanzije koje će, nadamo se, izostanak kampanje i manjak end game sadržaja učiniti jedva primetnim.