Potcenjeni hit kompanije SNK - Jumping Cross, iz daleke 1984. godine, tako lepo pokazuje kakve su igre nekad bile. Prelepa grafika (za ono vreme), otkačeno izvođenje i zadaci, te angažman mašte koji je bio neophodan da se objasni zašto baš tu i zašto baš tako.

Naizgled, učestvujete u moto-kros šampionatu, ali na stazi nema redosleda i kao da su vozači tu privatno, o svom trošku. Uopšte ne morate da se zamarate sa njihovim obilaženjem i zadatak vam je da preko linije cilja pređete pre nego što istekne vreme. Sekundi za to je sasvim dovoljno na raspolaganju, ali opasnost vreba sa druge strane. Imate tri života koji se prilično lako gube ukoliko postanete neoprezni. Na primer, vozači će pokušati da vas izguraju sa staze, napadaće vas divlje životinje, a može da se dogodi i da „popijete” jaje od ptice u brišućem letu. Naravno, na stazi se nalaze i druge prepreke u vidu skakaonica, provalija, suženja puta, staza od debala i tome slično.

Pravilan tajming pri izvođenju skokova proizvešće let kroz vazduh od kojeg bi se i Adam Mališ postideo, a na raspolaganju je i taster za nekakav turbo pogon. Najzanimljivija stvar u celoj priči je to što se pogled na odvijanje akcije menja - kombinuje se vertikalni sa horizontalnim-skrolom, pri čemu se i komande za upravljanje krosericom menjaju. U prvom slučaju kamera „leti” u ptičiju perspektivu, dok se u drugom rabi klasičan pogled „sa strane”. Šteta je što igra svojevremeno nije postigla značajniji uspeh na tržištu.