Ja sam veliki ljubitelj špageta. Zato kada sam čuo da Italijani prave odlične špageti-vesterne, kao što su „Dobar, loš, zao” i „Bilo jednom na Divljem zapadu”, odmah sam odjurio u italijanski restoran i pucketajući prstima rekao, „Konobar, donećete mi jednu porciju špageta ’Za nekoliko dolara više’”. Ti špageti nisu bili ništa naročito, a naplatili su mi ih četiri puta više od običnih. Od tada izbegavam i sumnjičav sam prema svemu što u opisu ima reč „vestern”, plašeći se da će biti nenormalno skupo. Ali, iako je A Fistful of Gun vestern igra, ona nekim čudom nije četiri puta skuplja od drugih sličnih igara, a kako je „Svet kompjutera” dobio besplatnu test kopiju, sa dozom opreza sam pristao da je seciram.

Ustanovio sam da je ova igra 2D top-down pucačina u kojoj ubijate bandite, Indijance, bizone, medvede, pse i neke čovečuljke sa šeširima (pošto sam izbegavao vestern filmove nisam siguran šta su ti čovečuljci, ali mislim da su kauboji). Takođe, u igri ima puno kaktusa.

Priča, koju odmotavate prelazeći veoma kratke nivoe (traju najviše minut-dva), nasumično odabrane iz poola od oko tuceta različitih tipova nivoa (ubijanje svih neprijatelja na ekranu, lov na razbojnika sa ucenjenom glavom, revolveraški obračun i slično), ne shvata sebe ozbiljno i tu je tek reda radi, pa nema potrebe detaljnije se osvrtati na nju. Fistful of Gun uspešno multiplicira svoju zanimljivost time što igrači mogu da biraju između jedanaest likova, svaki sa različitim oružjem, drugačijim kontrolama i drugim osobenostima. Na primer, Djukov mitraljez brzo ispaljuje metke, ali se on pritom sporo kreće i sporo menja smer paljbe, Pablo postavlja dinamit poput Bombermana, snajperista Zik može da postane nevidljiv ako neko vreme ne puca, a upravljajući revolverašem Aveljem možete brzo da ispalite šest metaka, ali posle toga morate šest puta zaredom da pritisnete taster za punjenje pištolja pre nego što ponovo možete da ispalite ijedan metak.

Pored single playera, igra podržava i lokalni kooperativni i kompetitivni multiplayer, kao i kombinaciju lokalnog i online multiplayera za do devet igrača. Multiplayer partija sa devet igrača bi verovatno bila pravi haos metaka i eksplozija, ali to nismo imali priliku da isprobamo, jer za sve vreme testiranja igru, online su bila najviše dva do tri druga igrača, koji su pritom većinom igrali samo single player.

Ova igra je na početku zabavna zbog eksplozivne akcije i različitih likova koji su vam na raspolaganju, ali brzo postaje repetitivna. Eventualno je vredi isprobati ako ste veliki ljubitelj top-down pucačina ili Divljeg zapada, ili ako samo tražite kratkotrajnu zabavu. No, iako ovo nije impresivna igra, ipak mi je pomogla da uvidim da je paprena cena onih špageta verovatno bila slučajnost, te da sam stoga bez potrebe izbegavao sve što ima veze sa vesternima. Zato kada sledeći put odem u onaj italijanski restoran, reći ću konobaru da mi donese jednu porciju špageta „Za šaku dolara”.