Čak i ovlašni osvrt na trinaest godina istorije Call of Duty igara svedoči o promenama koje torpeduju tezu da Activision svake godine izdaje jednu istu igru. Od Drugog svetskog rata, M1 garanda, šmajsera i rokanja u Normandiji i Staljingradu, igra je mutirala do stadijuma u kojem kibernetski vojnici bacaju EMP granate, prave duple skokove i prizivaju orbitalnu artiljeriju. Mikro i makro promene su konstantne i, iako nisu uvek nabolje, prisutne su u mnogo većoj meri nego što hejteri žele da priznaju.

Zamerka koja apsolutno stoji jeste da je single-player komponenta svakog novog CoD-a svake godine sve gluplja. Poslednjih nekoliko igara zaista liče na kombinaciju vogonske poezije, ratne pornografije i petparačke naučne fantastike. Ukoliko na tom polju ne dođe do neke promene, težina prezentovanih gluposti povući će u dubinu sve kvalitetne elemente serijala, pri čemu prvenstveno mislim na multiplayer.

Krajem avgusta Activision i Treyarch otvorili su vratnice i pustili prvo novinare, a zatim i neoprane narodne mase da tokom produženog vikenda testiraju multiplayer ovogodišnjeg Call of Duty nastavka. Black Ops III predstavlja još jedan SF CoD u nizu koji već previše agresivno kreće da insistira na distopičnoj budućnosti. Igra je smeštena u dublji futur nego Advanced Warfare, taman toliko dalji da su Exo odela zamenjena kibernetskim implantima i drugim čudima iščupanim iz Deus Ex mitologije, tako da ovaj CoD deluje „tehnološkije” u odnosu na sve prethodne nastavke.

Izmene u mehanici kretanja i borbe u odnosu na Advanced Warfare vidljive su i supstancijalne. Između ostalog, u igri sada postoje klase i mogućnost trčanja duž zida (uz očuvani dvostruki skok), što svedoči o snažnom uticaju Destiny i Titanfalla na momčad iz Treyarcha. Svaka klasa ima dve jedinstvene specijalne sposobnosti, od kojih samo jedna može biti aktivna u partiji. Te sposobnosti su odvojene od klasičnih killstreaksa, lagano se pune igranjem i rastu brže ako ste efikasni u likvidaciji konkurencije i postizanju ciljeva. Specijalista pod kodnim imenom „Battery”, recimo, ima dve opcije za specijalku - war machine bacač granata i kinetički oklop koji rikošetira metke. Prva je ekstremno zgodna kad želite da počistite neki objekat od zabarikadiranih kampera, dok je druga korisna kad jurišate kao muva bez glave (headshot vas i dalje može ubiti). Druge klase nude sasvim drugačije specijalke: bradati lik po imenu Ruin može da bira između gravitacionih šiljaka (Gravity Spikes) koji funkcionišu potpuno isto kao Fist of Havoc kod klase titan/striker u igri Destiny - udarac u tlo u stilu Hulka i AoE demidž koji instant ubija sve u blizini. Njegova druga opcija jeste privremeni brzinski boost, što je ekstremno zgodno za CTF modove. Postoji i lik čije su specijalke luk i strela ili vizioni puls koji otkriva protivnike kao UAV, treći može da se teleportuje (telepromptuje?) unazad i izvodi druge kerefekice. Svaka specijalka traje nekoliko sekundi, tako da zahteva natprosečni tajming i instinkt da bi bila iole efikasna. Nijedna od njih nije dominantna u meri za koju se može reći da „nosi” kompletan lik, već svaka predstavlja situacioni efekat od kojeg možete, ali ne morate imati neke koristi.

Levelovanje oružja je donekle pojednostavljeno i sada liči na sistem iz Destinyja. Prostim kvantitetom killova nivo oružja raste, što postepeno otključava mogućnost kačenja različitih dodataka. Specifični kriterijumi poput „X headshotova da biste otključali refleksni nišan” više ne postoje, što nije tragedija, ali donekle smanjuje flavor. Oružje možete šarati kamuflažnim šemama i drugim kolorno-dekalnim fazonima, ali u beti nije bilo moguće vizuelno prilagođavanje likova kao u Advanced Warfare. Autori obećavaju da će ono biti deo finalne verzije, a isto važi i za benefite koje donose prestige nivoi: beta verzija je imala lvl. cap na 48. nivou, tako da niko nije bio u prilici da vidi šta se dešava kad „obrnete brojčanik”.

Kolekcija ponuđenih modova bila je sasvim standardna: Team Deatmatch, Kill Confirmed, Uplink, Domination i druge videli smo u prethodnim nastavcima, a jedina novina na tom planu bio je Safeguard, mod u kojem jedan tim treba da isprati i zaštiti robota koji se zacrtanom putanjom kreće do baze protivnika, dok drugi ima zadatak da ga rokanjem privremeno disejbluje i time ga uspori dok ne istekne vreme. Mod je zanimljiv i dinamičan, ali zahteva nekoliko balansnih pasova jer za sada favorizuje tim koji se brani.

Autori i izdavač obećavaju i velike promene u single-playeru, pre svega mogućnost kooperativnog igranja četvoro igrača. Kompletna igra doneće i mod Zombi u kojem će ovoga puta igrati Ron Perlman, a po ustaljenoj tradiciji igračima će biti ponuđena i sezonska propusnica (season pass) sa četiri paketa mapa u 2016. godini. Što se stvari više menjaju, sve više ostaju iste...

Iako su novi fazoni atraktivni i dobro zamišljeni, mislim da je krajnje vreme da se Call of Duty, makar privremeno, vrati „drugosvetskoratovskim” korenima ili makar u prezent koji je u Modern Warfareu funkcionisao na vrlo dobar način. Tri igre zaredom (Ghosts, Advanced Warfare i BLOPS III) s totalnim akcentom na tehnologiji uzrokuju izvesni zamor materijala, pogotovo u kontekstu Activisionovog pucačkog kataloga kojim kodominira Destiny. Previše es-efa bombarduje moja čula... Premalo je crnih noktiju i masnih mauzerki u mom igračkom portfelju za ovu godinu...