Luckasto-urnebesni miks magije, akcije, RPG-a i brojnih referenci i omaža savremenoj pop-kulturi pod nazivom Magicka od pre četiri leta čak i danas važi za jednu od omiljenih co-op zabava za više igrača. Posle brda manjih i većih DLC-ova i raznih kozmetičkih dodataka, na izradu nastavka prionuo je novi tim (Pieces Interactive) pod istim izdavačkim krilom Paradox Interactivea.

Radnja i priča Magicke oduvek su bile sporedna stavka na koju ne treba trošiti previše reči i koja je tu da omogući funkcionalnu pozadinu za vatromete vrcave magije i akcije, kao i gomile pratećih živcirajućih momenata pride. Elem, nakon što su Čarobnjački ratovi opustošili kraljevstvo Midgard od prisustva pomenutih magova, iz katakombi se pojavljuje četvoročlana ekipa friških čarobnjačića, željnih slave & dokazivanja. Pod tutorstvom vampira Vlada, herojska družina (ili jedan drug, ukoliko igrate sami), kreću u špartanje živopisnog kraljevstva uzduž i popreko, odmotavajući linearno klupko potrage za raznim ličnostima, artefaktima i drugim assetima koji će im pomoći da odagnaju novu pretnju koja se nadvila nad zemljom seljaka na brdovitom Midgardu.

Ono što sledi ne razlikuje se mnogo od već viđenog u originalnoj igri (i pratećim iteracijama), i predstavlja raspojasano obračunavanje sa hordama fantazijskih živuljki i stvorenja kako kroz blisku borbu (vernim mačem & čarobnjačkom palicom) tako i kroz glavni hajlajt igre, intenzivno kombinovanje magijskih čini. Ukupno osam magijskih škola (vatra, voda, led, zemlja, smrt, magijski oklop, lečenje i elektricitet) dostupne su vam gotovo od samog početka, uz mogućnost njihovog međusobnog kombinovanja (do pet različitih magija u jednom trenutku). Frenetično mešanje i sklapanje magija, kao i u ranijim slučajevima, čini srž samog igranja i predstavlja generator dobre atmosfere, naročito kada sami provalite neku od kombinacija koja vam u tom trenutku donosi prednost u okršajima. Vatra + zemlja i eto zapaljivih projektila, smrt + zemlja i eto zraka koji dodatno detonira, štit plus neka od magija i eto vatrene/vodene/zemljane ili neke druge barijere, polivanje zapaljenih prijatelja vodenom magijom kako biste ih ugasili, odnosno neprijatelja koje ćete zatim prodrmati strujom i slično. Magijama je moguće „blagosiljati” i mač koji nosate sa sobom (za efikasno rešavanje bliskih susreta), dok dotične magije možete primeniti i na samome sebi, bilo neoprezno (uz samopovređivanje), bilo radi neke od elementalnih detonacija koje razbacuju okolne neprijatelje, bilo radi neutralisanja nekih neželjenih efekata ili stanja (bacanje vatrene magije na sebe, kako biste osušili odeću npr.).

Dodatak gameplayu dolazi u vidu nekoliko različitih komada pomoćne opreme (pomenuti mačevi i palice) koji često donose određene bonuse i penale prilikom korišćenja. Glavna novina u igri odnosi se na stanovite artefakte, odnosno dodatne uslove tokom igranja (nalik mutatorima iz mnogobrojnih FPS multiplayer pucačina), koje vremenom skupljate po nivoima i zatim smeštate u ograničen broj slotova (više/manje energije za vas i protivnike, brže/sporije kretanje, ubojitije ili nerfovane magije, različiti grafički prikazi i drugo). Tu su još i familijari, maleni pratioci koji vas oživljavaju nakon izgledne pogibije i donose dodatne bonuse (uz mogućnost da igrate i bez njih, ako tako preferirate).

Sa prezentacione strane, najvidljivija novina je unapređen grafički prikaz koji sada počiva na punom 3D renderingu i prikazu nivoa i likova. Sve je mnogo koloritnije i „mekše” za oči, uz vešto pozicioniranu kameru koja prati dešavanja na ekranu, i ne zahteva nikakve intervencije ili opsluživanje (nalik Diablu 3, npr.), sa intenzivnim vatrometima boja prilikom prštanja magija, obiljem detalja, prijatnom animacijom i efektno-diskretnim vizuelnim rešenjima (blaga zamućivanja okoline i krošnji drveća koja su u drugom planu i sl.). Likovi i dalje brbljaju nekim svojim nemuštim jezikom nalik Simsima (sa promenljivim nivoom uspeha u smislu humora koji to treba da donese), dok preko svega svirucka prilično uspela i kvalitetna fantazijska muzika (a ako smo tako nešto uspeli da primetimo posle danonoćnog igranja poslednjeg Witchera, onda kompozitorima svakako treba čestitati na dobro obavljenom poslu).

Osim pomenutih, ne preterano bitnih novina, Magicka 2 ne donosi ništa novo što od pete sekunde igre neće delovati poznato od ranije. U skladu sa time, nivo zabave koji ćete imati uz igru direktno je proporcionalan karakteru preostala tri igrača koja uspete da na’vatate za sesije igranja. Iako je Magicku 2 teoretski moguće igrati samostalno, to iskustvo je manje zabavno od solo raftinga pedalinom niz sliv reke Tare. Igra je u tom slučaju beskompromisno teška čak i na lakšem težinskom nivou, neprijatelji se pojavljuju sa svih strana i konstantno su usmereni isključivo na vas, pojedini boss susreti izazivaju višednevne traume ako pokušate da ih neutrališete samostalno, dok ćete s vremena na vreme nailaziti na kvazi-logične probleme koje je i praktično nemoguće rešiti u sopstvenoj režiji (jer zahtevaju dužu vremensku interakciju sa određenim elementima ekrana, dok na vas kidišu buljuci neprijatelja, bez kompanjona koji bi im odvlačio pažnju).

Sa druge strane, ako ne igrate u društvu sa kojim ste na približno istim talasnim dužinama, spremite se za podjednako frustrirajuće izlive žuči, i lomljenje računarskih periferija i okolnog nameštaja u najavi. Situacija u kojima svako vuče na svoju stranu, gde se ne čekaju ostali i gde se srlja dok sa svih strana nadiru neprijatelji, uz veselo (ne)namerno povređivanje i razbacivanje saveznika na sve četiri strane sveta, sigurno su bili svesni i trolovi koji su pravili igru, jer je friendly fire nemoguće isključiti. Uživancija.