Bizarna i brutalna akciona psihodelija poznata kao Hotline Miami inspirisala je mnoge mlade autore nezavisne scene i uzrokovala pojavu bukvalnih klonova i inteligentnih derivata. Primer za prvu kategoriju je buđavi Bloodbath Kavkaz, igra čiji je autor prepisao tuđ rad u nameri da postane doktor pa su ga i igrači i kritika mahom ignorisali. Egzemplar za drugi pristup je NOT A HERO, 2D pucačina sa šarmom, pedigreom i dozom bizarnog stila koja postiže pravu meru između originalnog i pozajmljenog. Neka vas razlika u perspektivi i stepenu izazova ne zbuni - iako počinje lagano i ne „pikuje” s krivom težine u prvih pet minuta, NOT A HERO je zaguljeni refleks-fest koji će vam sinapse i toleranciju staviti na ozbiljan test.

Sve je počelo ambicijom jednog inteligentnog, antropomorfnog zeca koji je došao iz budućnosti i odlučio da dobije izbore za gradonačelnika. Za razliku od realnog sveta u kojem se gradonačelnikom postaje nakon dila sa espeesom, BunnyLord mora da se dopadne biračima koji će ga neposredno izabrati na slobodnim izborima. U BunnyLordovoj glavi najbrži način za namicanje podrške je brutalni obračun s lokalnim gangovima, pa u tu svrhu angažuje labilnije, nasilju sklonije članove svog „fun kluba” da očiste seriju nivoa od raspojasanog šljama.

NOT A HERO se sastoji od tri tematske grupe nivoa. U prvom gradskom distriktu borićete se s ruskom mafijom, nakon nje vas čeka crnački gang, a izbornu kampanju završavate masakrirajući trijade. Svaki nivo ima jedan glavni i tri opcionalna cilja čija zaguljenost varira od laganog izazova do mega čelindža. Ispunjavanjem opcionalnih misija brže vam raste izborni rejting, što za posledicu ima brže otključavanje alternativnih članova „zabavnog kluba” koji nude raznovrsne varijacije akciono-pucačke mehanike.

Igre s kontrolnim sistemom koji podrazumeva četiri-pet mogućih akcija opstaju ili umiru isključivo na osnovu svog kvaliteta. NOT A HERO spada u grupu koja transcendira puki opstanak i realno briljira oštrinom i utegnutošću gameplay iskustva koje nudi. Akciju posmatrate iz 2D perspektive, vodeći svog junaka po jednostavno projektovanim lokacijama korišćenjem tastera za levo, desno i ulazak u lift. U kontaktu s protivnicima koristićete uklizavanje u noge i zauzimanje zaklona (koriste isti taster) i, naravno, pucati i puniti oružje. Zauzimanje zaklona ne zahteva zaista zaklon, već ga je moguće izvesti bilo gde - naš junak će samo „utonuti” u pozadinu i postati imun na paljbu protivnika. Istovetna mehanika važi i za njih, tako da se većina vatrenih obračuna svodi na brzo iskakanje iz senke i ispucavanje šaržera pa kom opanci, kom obojci. Potencijal za veštinu igrača ogleda se u tajmingu iskakanja, pucanja i punjenja: isplati se čekati da oponent isprazni okvir municije pa ga u milisekundi, dok kreće s punjenjem, a pre ulaska u zaklon, napuniti olovom. Situacija se komplikuje kad vas saleti gomila protivnika s dve strane, od kojih se neki planski zaleću u vas s namerom da vas obale na pod, dok vas drugi polivaju s distance. Kako budete napredovali po nivoima tako će i broj i opremljenost protivnika rasti. Nakon početnih goonsa naoružanih pištoljima i motkama vrlo brzo ćete se suočiti s gadovima naoružanim automatskim puškama i sačmarama, a u trećoj celini dočekaće vas majstori borilačkih veština koji vas ubijaju jednim udarcem. Pored podrazumevanog oružja s relativno metiljavom municijom, igra je prepuna i specijalne, potrošne municije koja i najteže situacije lako obrće u vašu korist i pruža vam priliku da uživate u stilizovanom retro nasilju koje je mnogo eksplicitnije nego što izgleda na statičnim slikama. Upravo se u potocima krvi, reskim zvucima otvaranja vatre i pikselizovanim leševima igra najlakše može povezati sa Hotline Miami, mada se sličnosti ne završavaju elementima vizuelnog identiteta.

Recept za uspeh je uvežbavanje gameplay varijacija likova s kojima igrate, a koji se razlikuju po brzini kretanja, dometu proklizavanja i oružja, količini municije u šaržeru i drugim detaljima poput mogućnosti za punjenje oružja u trku. Nivoi su u principu „uniseks” i ne favorizuju nijedan lik, tako da se isplati navikavanje na dinamiku i kinematiku jednog junaka, pogotovo ako nameravate da jurite sekundarne ciljeve.

Ništa na svetu nije idealno, pa nije ni NOT A HERO, naš heroj koji nije heroj, ali je zapravo heroj veći nego junak filma „Heroj i Teror”. Moja osnovna zamerka tiče se masivnih varijacija u kvalitetu humora čija bizarnost u većem procentu slučajeva deluje usiljeno nego što ubada u centar. Vaš poslodavac BunnyLord je neskriveni psihopata koji u pauzama između misija priča o ubijanju pasa i narkoticima i gađa vas sumanutim verbalnim konstrukcijama koje su mogli da smisle samo autori rođeni u Velikoj Britaniji. Ako volite bizarni britanski humor i nemate visoke kriterijume (nikada, recimo, niste gledali „Leteći cirkus Montija Pajtona”), bićete relativno zadovoljni. Druga bitna zamerka tiče se forsiranja jednog tastera za proklizavanje i zauzimanje zaklona gde akcija zavisi od brzog pritiska i držanja koje igra često meša - stalno će vam se dešavati da umesto taktičkog utapanja u pozadinu prsima krenete na mitraljeze i zaginete kao budala, što podrazumeva restart kompletnog nivoa. No, kad vam kontrole malo uđu u prste i ako umesto miša i tastature igrate Xbox 360 kontrolerom, drugi problem možda i nećete osetiti.