Kad bih imao vremena kao što nemam, voleo bih da se ponovo posvetim, zaista hard-core, nekoj fantasy MMO igri. WoW me je držao pet godina, prazninu u mom životu su napunile druge stvari, ali čekić i štit me sve glasnije dozivaju iz podruma. Ne kuni nas, ne ruži nas, već očisti, podmaži i opaši, gospodaru! Spasi carstvo od demonskog princa, urlaj preko Ventrila na statiste u vatri i void zonama, udeli golom altu levela jedan srebrnjak za oprost grehova... Svrbi, ali za svrab nema leka. Zapravo, bilo bi ga da postoji makar jedan dalekovidi developer koji bi napravio MMORPG Game of Thrones.

Ali čekaj, Qz, šta piše tamo? „Game of Thrones: Seven Kingdoms, coming soon to your browser!” Glasu iz publike, mnogo toga je pogrešno u ovoj rečenici. Umesto browser budalaštine, ovom svetu treba pravi, debeli Game of Thrones MMO s tehnologijom kompleksnijom od Unity 3D browser enginea. No, pre obrazlaganja toga zašto i kako, malo dosadne istorije prožete setnim sećanjem...

Uveren sam da je World of Warcraft bio jedan od glavnih faktora opstanka PC-ja kao igračke platforme u mračnom periodu od 2005. do 2010. godine. Raskošne MMORP igre zasnovane na konceptu pretplate u međuvremenu su umrle, uz povremene hrabre pokušaje reanimacije koji proizvedu seriju refleksnih trzaja posle kojih igra tiho odjezdi u free2play vode, kao mrtvi jarl na vikinškoj sahrani. Da li postoji sumnja da će i The Elder Scrolls Online doživeti istu sudbinu? Free2play način finansiranja je podnošljiv za kompaniju (pretplata je, naravno, masivno bolja), ali krajnje loš za igrača, za šta postoji mnogo primera manje zvučnih od Guild Warsa 2. Free2play igre se neumitno svedu na jedan od dva pola: sumanuti „farmfest” za igrača koji neće da plati i lagano, smoreno kliktanje maminog sina koji je platio konja sa zlatnim samarom i sada mu je dosadno. Da bi MMO bio fer prema svima i zabavan najširoj publici, rešenje je povratak na sistem pretplate, ali više niko ne želi da plaća pretplatu.

Raskošni MMORPG Game of Thrones je igra za koju bih radosno davao 13 evra mesečno, makar je igrao svaki treći dan po jedan sat. Smrtonosno sam siguran da postoji još bar dva miliona hard-core fanova Martinovog dela koji takođe ne bi imali problem s tim, što je kritična masa za profitabilnost i rad na novom sadržaju.

U redakcijskim razgovorima na ovu temu, kontraargumentaši ističu činjenicu da „Game of Thrones” spada u low fantasy, nepodesan za MMO tretman. Ko bi želeo MMO zasnovan na ratovima ljudskih vojski, bez vilenjaka, patuljaka, vatrenih lopti, drveća koje govori i demona koji povlače konce iz senke, osuđenih da završe kao raid bossovi? Ko ne bi želeo! Ali, sama pretpostavka je pogrešna. „GoT” nije low-fant, već je segment koji je dominantan u knjigama i seriji takav. U igri postoje mitološke zveri i monstrumi (direwolfovi, džinovi, zmajevi...), blood magovi (Melisandra), vorloci (likovi iz kule u Astaporu). Magijske rase za početak mogu da pokriju Children of the Forest i White Walkeri, Wildling skinchangeri mogu da igraju ulogu šamana... Kao da bi bio problem malo dopuniti lore za potrebe igre.

Sadržaj osnovne igre pokrio bi sedam kraljevstava i pet urbanih čvorišta, od kojih bi četiri bila startna (Winterfell, Eyrie, Highgarden i Casterly Rock kao „warden of...” gradovi), uz King’s Landing kao endgame PVP celinu sličnu Cyrodiilu u TESO-u. Teritorija bi u ekspanziji bila proširena na Essos, slobodne gradove, pa i ostatke Valirije uništene u Doomu, što bi otvorilo prostor za Dothraki varvarina kao startnu frakciju za novi lik i, recimo, harpije s piramida iz Mereena kao novu kategoriju pustinjskih protivnika i bossova.

Game of Thrones MMORPG trebalo bi da bude hard-core igra s borbenim sistemom preuzetim iz Dark Soulsa. Inercija, težina i domet oružja ostavili bi puno prostora za skill, što bi odbilo tupane s nickovima RetributorSWE i KoljacSRB, decu i slabašne. Hard-core publika je verna publika, a ekstremno srećna hard-core publika je fanatično verna publika, koja bi plaćala i po godinu dana unapred.

Sve je to lepo, ali gde su tu žene? U „Igri prestola” žene ne figurišu kao pešadija ili avanturisti, uz izuzetak Arye i Brianne. Lore bi tu morao biti malčice rastegnut kako bi omogućio potpunu slobodu kreacije ženskog avatara, što bi se moglo kompenzovati planskim kontroverzama spolne prirode. Gde su žene, tu su i sise, a gde su sise, tu je Martinovo pero koje voli da ih stavlja u razne simpatične situacije. Game of Thrones MMO može da bude ono za šta Age of Conan nikada nije imao snage ni volje: MMO s rejtingom 18+ koji operiše necenzurisanim seksom i nasiljem.

Za sada možemo samo da budni sanjamo sve nabrojane slasti i da se nadamo da igra u kojoj je raid boss Gregor Clegane i u kojoj je zmaj mount rezervisan za najbolje rangiranog Targaryena na serveru neće dugo ostati samo u domenu teorije iznete u jednom balkanskom IT magazinu.