Ako pogledamo spisak launch naslova za PlayStation 3 moramo da priznamo da se Sony baš i nije pokazao pre sedam godina (da, toliko je prošlo). Resistance se kasnije proslavio (baš kao i MotorStorm po prezentaciji PAL konzole), to stoji, ali je za većinu igrača inicijalno bio velika nepoznanica. Iz tog razloga, lansiranje „četvorke” ništa slično nije smelo da ugrozi pa je odlučeno da udarni naslov bude jedan od flagshipova PlayStation franšize - Killzone. S ovim serijalom družimo se još od 2004. godine, a u ovakvom ili onakvom obliku postoji na PlayStationu 2, PlayStationu 3, PSP-u i Viti - praktično kompletnoj gami Sony igračkih konzola. S druge strane, Guerrilla Games poznat je po svojoj bliskoj saradnji sa japanskom kompanijom, što je idealna kombinacija za testiranje novih mogućnosti konzole, ali i njenog kontrolera (pre svih im je omogućen pristup hardveru).

Očekivano, s tehničkog aspekta igra je gotovo pa savršena. Veličanstvena grafika i specijalni efekti oduzimaju moć govora, a detaljnost prelazi granicu perverznog već na samom startu igre. Umbra3 engine naprosto briljira i u pojedinim situacijama toliko muči „četvorkin” hardver da framerate pada debelo ispod deklarisanih 60 sličica u sekundi. Čak i tada dešavanja na ekranu ne trpe, a u full HD prikazu uživa se često na uštrb same akcije. Jednostavno, pogled često odluta na neverovatno modelovan landscape, što je dovoljno da vas protivnik nafiluje olovom. Druga velika stvar je što Shadow Fall u potpunosti koristi prednosti DualShock 4 kontrolera. U funkciji je njegov zvučnik preko kojeg preslušavate audio-logove prikupljene na bojnom polju, svetlosni bar pulsira svaki put kada ostanete sa crticom healtha i menja boje prilikom njegovog vraćanja, a u funkciji je i touch pad. Naime, glavni junak, Lucas Kellan, je pripadnik odreda Shadow Marshalla, a osim različitog naoružanja i bombica sa sobom nosi i OWL-a. U pitanju je nekakav mehanički gedžet - dron, koji može da otvori vatru na neprijatelje, zaštiti vas energetskim štitom, posluži kao držač za uže kojim se spuštate na niže delove terena, te na komandu „ispali” EMP talas. Akcije se pozivaju swipeom prsta ka nekoj od ivica touch pada i potom se potvrđuju pritiskom na taster ’L1’. Lepa novina.

Iako se nazirala trivijalna priča, zaplet je daleko od nezanimljivog. Helgani su pobeđeni, a kao što znamo Vektani su na kraju trećeg dela igre detonirali Petrusit i praktično im rasturili homeworld u paramparčad. Umesto da ih ostave na planeti da gutaju prašinu i potamane se međusobno, Vektani preživele transportuju na svoju planetu i daju im mesto za život. Vekta je tako bukvalno podeljena na dva dela koje razdvaja ogromni zid (asocijacija na džinovski berlinski zid je namerna), a nakon dvadesetak godina prividnog mira stvari počinju da se komplikuju...

Najveća mana Shadow Falla su novo okruženje i nove zakonitosti koje vladaju tokom igranja. Killzone je do sada bio čistokrvna first person pucačka igra u kojoj ste vodeći foot soldiera tamanili neprijatelje pri tom izvršavajući prividno važne zadatke. Naravno, na raspolaganju je bilo dosta razornog oružja, ali i malo odstupanja od unapred zacrtanog gameplaya. Shadow Fall je koncepcijski potpuno drugačiji i svoj život u ovakvom obliku duguje nekolicini dobro poznatih ostvarenja drugih igračkih studija. Pre svega okruženje je naglašeno futurisitčko, da ne kažemo tehnološko, kao da je preslikano iz Deus Exa. Puškaranje sa neprijateljima neodoljivo podseća na Halo - počevši od spawnovanja, preko korišćenja energetskih štitova, pa sve do formacijskog kretanja AI jedinica. Dalje, u 90 odsto slučajeva na bojnom polju ste sami, a čak i kad imate pomoć saboraca ona je samo prividna (ovde isključujemo designated misije - videćete i sami o čemu je reč). Glavni lik ne može da se okarakteriše kao prašinar, već operativac koji je sposoban za obavljanje svih tipova akcija. Nije mu strana bliska borba, korišćenje snajpera, napucavanje u uskim hodnicima, šunjanje, pa čak ni lebdenje u bestežinskom prostoru ili obaveštajni rad. Kad smo već kod bestežinskog stanja, valja napomenuti da se jedan od nivoa dešava u orbiti, ne svemirskom brodu gde su autori čak pokušali da malo kopiraju Dead Space. Jeste da nedostaju one strahote od protivnika, ali što da se malo ne „povuče paralela”? Autori su ovakvom postavkom stvari napustili sigurno bunjište i svaštarenjem pokušali da serijalu udahnu svežu krv. Većim delom kampanje to im i uspeva.

Za početak nije loše! Grafičke sposobnosti nove konzole dobro su reprezentovane, igrači će biti zadovoljni nastavkom sage o sukobu Helgana i Vektana, a igra je dobro poslužila i kao poligon za testiranje novog upravljača. U Guerrilla Gamesu nisu štedeli novac, pa su angažovali i dobru „glumačku” ekipu koju predvodi David Harewood. Između ostalog, pamtimo ga po roli u Battlefieldu 3, ali i popularnoj seriji „Homeland” gde je glumio direktora CIA-e. Kada se sve navedeno zbroji i oduzme dolazimo do zaključka do Shadow Fall nije ni CoD ni Battlefield, a bogami ni Deus Ex, ali da vredi utrošiti 10 igračkih sati kako bi ste kompletirali singleplayer kampanju. Usled tehničkih problema nismo imali prilike da isprobamo multiplayer (podržava maksimalno 24 igrača) koji je u prethodna dva poglavlja serijala predstavljao jedan od jačih elemenata.