Ako baš jako, jako, jako, JAKO volite tenis, a izgustirali ste Virtua Tenis i Stickman parodiju, onda preporučujemo da probate First Person Tennis. Nažalost, njegova jedina prednost u odnosu na konkurenciju - first person pogled na akciju, pretvorila se u najveću manu.

Autori su igračima hteli da podare što realnije iskustvo i dočaraju im osećaj koji pravi igrači imaju kada se nalaze na terenu. Problem je što je upravljanje toliko zaguljeno i nepristupačno da nas igra podseća na simulacije letenja sa C-64 i „Duge”. Možete da birate da li će se servis izvoditi automatski, kao i da li će igrači sami trčati ili ćete ih po terenu pokretati uz pomoć virtuelnog analognog upravljača. Dok ubacivanje serve (pa čak i pravljenje asova) nije preveliki problem, udaranje loptice u toku poena prava je umetnost. Da bi ste pogodili tajming potrebno je gledati u pasulj, a poeni za protivnika samo se nižu i nižu.

First Person Tennis donosi tri igračka režima - kampanju u kojoj krećete sa 100. mesta na listi s ciljem da postanete svetski broj 1, nju slede egzibicije, te multiplayer za dva igrača preko WiFi konekcije. Na raspolaganju je i 13 realnih turnira (na početku svakog pojavljuje se slika centralnog terena pa tako znate gde ste „otputovali”), odnosno četiri različite podloge: trava, šljaka, tepih i beton. Zanimljivo je da pogled ipak može da se prebaci i u third person perspektivu, kada do izražaja dolazi urnebesna animacija pokreta igrača.