Igra se može naći i pod nazivom Hoopin’ Mad, a izmena naslova je najčešće bila praksa distributera za dostavu za različita tržišta. U ovom slučaju postoji i razlika u nivoima, ali se nama više sviđa ova verzija koja počinje u šumi (nasuprot mračnom nivou).

U igri vodite četiri balon-loptice. Njima upravljate kao jednim objektom, jer su poređane jedna uz drugu. One neprekidno odskaču do iste visine, ali svaka, od prve ka zadnjoj, maksimalnu visinu dostiže s malim zakašnjenjem. To je zapravo obično talasasto kretanje, uzmite čaršav na primer. „Caka” je u tome što se one neprestano kreću ulevo (što je manje korišćen smer u igrama) i što ih možete samo ubrzati ili usporiti, nikako i zaustaviti. Te loptice su nešto između gume i balona, s obzirom na to da mogu visoko da odskoče od zemlje ako pritisnete crveno dugme na džojstiku, da se rasprsnu pri dodiru sa kamenom, ali i spljeskaju žitelja nivoa kao što je gusenica.

Igra zahteva koncentraciju. Raspored prepreka koje vas buše je sve nepovoljniji po vas kako prelazite nivoe. Grafika je lepa, a nivoi su sve one fantastičnne lokacije koje bi jedna igra trebalo da ima, od šume i pustinje, do podvodnih prostora i svemira. Shodno tome pojavljuju se ptice, biljke mesožderke (od čega li su zaista naše loptice?) i meduze, a nivo prelazite kada uhvatite dovoljno balona u letu. Na kraju, znate li onaj vic u kojem pričaju dva balona „pazi kaktusss...”?